Na ovom svetu je živelo brat bratu 100.000 filozofa od pećinskih ljudi do Gejtsa Bila, a nijedan od njih nije razotkrio misteriju ljubavi.
Zašto nekog volimo, volimo da mrzimo, plačemo zbog ljubavi, napijamo se zbog rastanka i zašto u stvari sve radimo da nas neko zavoli, a kada nas zavolizašto polako uništavamo ono što smo sa mukom stekli.
E sad, ja mogu ovde da lupam neke teorije, ali neće tu biti nake vajde, ali ostaje jedna istina.
Homo sapiens je destruktivno i samodestruktivno biće koje zna da mrzi isto koliko i da voli.
Iz same naše prirode proističu naši postupci, a naučnici evo baš skoro dokazaše da su muški i ženski mozak po svojoj strukturi toliko različiti kao da maltene pripadaju različitim vrstama.
Nikada zadovoljni onim što smo postigli stremimo napred ka novim izazovima, kako u ljubavi tako i u običnom životu. Verovatno će neki od vas osuditi ovu moju izjavu jer onaj ko voli strasno i jako njemu će se ove reči učiniti pogrešnim, ali ne zaboravite da sadašnjost nije naša jedina realnost.
Realnost je onaj svakodnevni život koji treba živeti kao da je najlepši, a svi znamo da nije. Bude tu i stresa zbog posla, nervoze zbog dece, pa problemi sa zdravljem i ko zna šta sve ne.
Tada se u trenucima emotivne slabosti kažu i ružne reči koje izazivaju neka negativna osećanja.
Svako negativno osećanje povuče jedan rez na našem srcu i srcu našeg partnera. Nekada je rez manji, nekada veći, ali bol koji nastaje tom prilikom je kumulativan i dugo se pamti.
Tu dolazi do pravog testa naše ljubavi.
Ljubav koja preživi sumornu svakodnevnicu zaslužuje da ponese epitet prave ljubavi, a sve ljubavi koje se ugase jedva da se mogu nazvati ljubavlju.
Zato jedan mali savet za sve one koji još uvek nisu pronašli srodnu dušu.
Kada je nađete, a naći ćete je sigurno, čuvajte je od sebe jer onaj ko voli lako upadne u zamku i počinje da svoju srodnu dušu menja da bi joj savršeno odgovarala.
Onaj partner koji to pokuša i uspe u tome on je promenio svoju srodnu dušu, a tada to više nije ona srodna duša u koju ste se zaljubili na prvom mestu.
U ljubavi kao i u fizici, samo se suprotnosti privlače.
Od svog partnera ne pravite sebe jer će doći do odbijanja. To kažemo ja i fizika.
Svako suprotno mišljenje ću uvažiti, a stvarno bih voleo da me neko ubedi u suprotno.
Za kraj, pesma.
Pad ljubavi
Kad ljubav padne ostaju gadne
rane na srcu, i mom i tvom,
prašina bola se uskovitla,
a kad se slegne ostaje lom.
U besu uvrede izrečene
grla nam stežu,peku k'o žar,
ljudskost je pala na grane niske,
donela misli mračne na dar.
Vatra u srcu teško se gasi,
svaki je dan k'o večnost dug,
patnja nas guši i jedan mora
da izvinjenjem razbije krug.
Ponosne lude čekaju, ćute
ego je nekad dvosekli mač,
a posle kraja sve biva kasno,
dolazi pravo vreme za plač.
Zašto nekog volimo, volimo da mrzimo, plačemo zbog ljubavi, napijamo se zbog rastanka i zašto u stvari sve radimo da nas neko zavoli, a kada nas zavolizašto polako uništavamo ono što smo sa mukom stekli.
E sad, ja mogu ovde da lupam neke teorije, ali neće tu biti nake vajde, ali ostaje jedna istina.
Homo sapiens je destruktivno i samodestruktivno biće koje zna da mrzi isto koliko i da voli.
Iz same naše prirode proističu naši postupci, a naučnici evo baš skoro dokazaše da su muški i ženski mozak po svojoj strukturi toliko različiti kao da maltene pripadaju različitim vrstama.
Nikada zadovoljni onim što smo postigli stremimo napred ka novim izazovima, kako u ljubavi tako i u običnom životu. Verovatno će neki od vas osuditi ovu moju izjavu jer onaj ko voli strasno i jako njemu će se ove reči učiniti pogrešnim, ali ne zaboravite da sadašnjost nije naša jedina realnost.
Realnost je onaj svakodnevni život koji treba živeti kao da je najlepši, a svi znamo da nije. Bude tu i stresa zbog posla, nervoze zbog dece, pa problemi sa zdravljem i ko zna šta sve ne.
Tada se u trenucima emotivne slabosti kažu i ružne reči koje izazivaju neka negativna osećanja.
Svako negativno osećanje povuče jedan rez na našem srcu i srcu našeg partnera. Nekada je rez manji, nekada veći, ali bol koji nastaje tom prilikom je kumulativan i dugo se pamti.
Tu dolazi do pravog testa naše ljubavi.
Ljubav koja preživi sumornu svakodnevnicu zaslužuje da ponese epitet prave ljubavi, a sve ljubavi koje se ugase jedva da se mogu nazvati ljubavlju.
Zato jedan mali savet za sve one koji još uvek nisu pronašli srodnu dušu.
Kada je nađete, a naći ćete je sigurno, čuvajte je od sebe jer onaj ko voli lako upadne u zamku i počinje da svoju srodnu dušu menja da bi joj savršeno odgovarala.
Onaj partner koji to pokuša i uspe u tome on je promenio svoju srodnu dušu, a tada to više nije ona srodna duša u koju ste se zaljubili na prvom mestu.
U ljubavi kao i u fizici, samo se suprotnosti privlače.
Od svog partnera ne pravite sebe jer će doći do odbijanja. To kažemo ja i fizika.
Svako suprotno mišljenje ću uvažiti, a stvarno bih voleo da me neko ubedi u suprotno.
Za kraj, pesma.
Pad ljubavi
Kad ljubav padne ostaju gadne
rane na srcu, i mom i tvom,
prašina bola se uskovitla,
a kad se slegne ostaje lom.
U besu uvrede izrečene
grla nam stežu,peku k'o žar,
ljudskost je pala na grane niske,
donela misli mračne na dar.
Vatra u srcu teško se gasi,
svaki je dan k'o večnost dug,
patnja nas guši i jedan mora
da izvinjenjem razbije krug.
Ponosne lude čekaju, ćute
ego je nekad dvosekli mač,
a posle kraja sve biva kasno,
dolazi pravo vreme za plač.
