Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Zivot,ovaj,koji sada troshimo,je jedan,jedini i ne ponovljiv je.Zato treba stalno razmisljati,shta sa njime uchiniti.
Kakvu odu da napisem - o Ljubavi?
Pisali su o njoj vec, pisci velikani
pesnici, slikari...
A opet sve mi nekako izgleda
moja je drugacija, najveca.
U svom haosu reda i nereda
da veca je od planina,
cveta, reka, proleca..
Divni haos emocija
slatki nemir, zainatio se svemir
da me zbuni, natera glavu da izgubim.
Da posejem razum negde usput
prepustim dusu, otvorim srce
kao da volim prvi put.
O, kako je cudna stvar, ta Ljubav!
Nemirna poput vetra
severnog, neuhvatljivog
duboka, poput vode snazna
sama po sebi ona je vazna.
Poput vode,
sto razbija najtvrdje stene
istom moci obuhvati ona
telo i um zene...
Rusi sve mostove i brane
na talasima joj mirno plovis,
dok te ne iznenade vode uzburkane
i shvatis da volis...
Volis
kao prvi i poslednji...
Bio je opet.
Blago me je dodirnuo vrhom peraja po obrazu i spustio svoju glavu na jastuk.
Promeškoljila sam se i okrenula prema njemu.
Polako se spustio i zagrlio me svojim perajima.
Osetila sam njegov dah i blagi dodir glatke, svilankaste kože dok mi je stopalo golicao repić udobno smešten u dnu postelje.
I pre nego što sam pogledala, čula sam tihi, najtiši, nežan, najnežniji šapat: "Da. Beo je."
Po mekom dodiru njegovog stomaka, znala sam da i repić mora biti bele boje...
"Sanjaj dalje", prošaputao je. Ili to nije bio šapat? Ne... mislim da nije. Trgla sam se... malo. "Ne, nikako ne smem da se probudim", pomislih, a on se osmehnu.
To se čuju naše misli, shvatila sam.
Smestio je svoju glavu uz moju i tiho, najtiše, lagano...
GORAN, kao: gorčin, gorko, crno, ljuto, oporo, zatvoreno, bolno, tužno, mračno , strah, ....
SLOBODAN, kao: sunce, sloboda, širina, osmeh, ljubav, polje, nada, život , ...
Gorko je prošlost, Sloboda je budućnost !
Ja volim šampitu ! :D
Bezkičmanjaci su evolutivno zakržljali predstavnici ljudske vrste. Zajednička osobina svih bezkičmenjaka je da nemaju dovoljno razvijenu svest o svom postojanju.Probleme u svojim životima uvek rešavaju na lakši način, ne izlažući sebe psihičkim i fizičkim naporima koje izaziva uspravno stajanje.Veoma su pogodni za manipulaciju jer svojim nadređenima ne znaju reći ne. Bezkičmenjaci su dobrovoljno pristali na to da budu niža vrsta jer nemaju dovoljno psihičke snage da iznesu svoje mišljenje mentalno jačima od sebe i za to svoje mišljenje se nikada ne bore argumentima. Samo kada su stoprocentno sigurni u svoju verbalnu pobedu upustiće se u neki iole ozbiljan razgovor ili raspravu po nekom pitanju.
Podvrste bezkičmenjaka su:
Ulizica –...
Naše bogatstvo se ogleda u tome koliko imamo znanja,tj. iskustva da u datom momentu odreagujemo na datu situaciju,najbolje sto možemo.
Zašto te čekam
kad znam da nećeš doći.
Da li ću i ove noći
čekajući tebe
jutro dočekati.
Zarobljenik sam svojih uspomena
One su svuda oko mene
Stalno si mi ti pred očima
umorne su već moje zene.
A sred svega toga jada
nesrećna, uzaludna nada
srcem mi vlada.
P.S.
Ustvari zbog nje ne patim ja
nego moja anima
Slično sa njima stoje stvari
Tamo animus njihov
za svojim posedom žali.
Ana,moja
dragana
Volim te
cistom ljubavlju,
ne fizickom,
ne intelektualnom,
vec duhovnom
ljubavlju,
Ana,
vidim te
u svemu
i svuda,
Ana,
ne mogu
da ne mislim
na tebe,
sve vrijeme
zeleci
tvoju srecu,
Ana,
ako hoces
nadji
nekog
drugog
i udaj se
za njega,
ako ce
te
to
usreciti,
Ana,
umrijecu
za tebe
i za tog
drugog,
ako ce te
to
usreciti.;):D
Skinuto s neta...nepoznati autor
Уметност је само праслика света
који ће доћи.
Тепамо, гучемо, по песку пишемо,
деца на обали времена,
таласима запљускивана.
Из угрушка наших живота, тек понекад,
уздах са земље се диже,
ко лахор нежно,
да лиже подножје неба
и затрепери ризе мученика
што гледају лице Бога.
Dobro jutro komšija, otpozdravljam Miru dok ulazimo u samouslugu. I vas žena šalje da pazarite. Sta da radimo, moramo, kaže Miro,glasnije su a i valja ih poslušati. Ništa lepše od mira u kući.
Uđosmo i svako ode svojim putem. Velike ove samousluge može čovek da se zagubi među gondolama. Zaneo se ja kupvinom sve dok ne čuh galamu sa kase. Pogledam a ono se narod okuplja. Znatiželja i mene natera da se približim.Što ja bliže,galama sve jača. Kasirka se razgalamila zove šefa i obezbeđenje. Približih se kad imam šta da vidim. Ispred kase moj komšija Miro. Stoji ukopao se u mesto, ne može niko da ga pomeri pa čak ni obezbedjenje koje je odmah stiglo. Traže da se odmah skloni inače će zvati policiju.
Pitam nekog u čemu je problem. Kaže...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
BALANSIRANJE
Oduvek sam umela da pišem....sad, što to nisam stalno i radila ima svoje razloge. I dobro je što je tako, jer su reči moje izgleda čekale da sazru, da imam vremena za njih. Retorika mi je jača strana.......što nikako ne znači da usta ne zatvaram.....čak naprotiv......ali kad imam da kažem onda to i uradim pismeno i smisleno.
I tako, prošlog leta krstarim ja malo ovom Krstricom i uočim blog. Nisam do tad tu zalazila, nije mi privuklo pažnju a ni vremena nisam imala za nova istraživanja. Do tada sam bila samo na Svetu životinja....meni dovoljno. Elem, vidim šta se tu zbiva, pročitam nekoliko blogova, jedan mi se baš dopao. Nežan i setan, melanholičan....baš...
Volela sam te 4 godisnja doba,
Mada sam mislila,to nece trajati...
Lepo je kad nova ljubav se proba,
Tesko je staru ljubav sacuvati!
Volela sam te jednog vrelog leta.
Usijan asfalt,a i mi vreli...
Ni vrucina ljubavi mnogo ne smeta,
Ako se voli i ako se zeli...
Jesen je uvek najlepse doba
I nasa ljubav postade zrela
U jesen bi sve da se proba,
Jesen nam bas bese vesela.
Zima nam bese duga i tuzna...
Hladnoca preti da srca zaledi...
Al prava svaka ljubav je tuzna
I takve ljubavi tuga ne stedi!
I evo vec u vazduhu se oseca
Dah lepog toplog novog proleca.
I kako zima tragove brise,
Ti i ja ljubavi,nikada vise...:heart:
Ne govori, znam i bez reci
nisam ja ta, sto moze bol da izleci.
Znam ti svaku misao , svaki pogled
znam sve o tebi do unedogled.
Znam da bi rado iz svoje koze
a znam i da se to ne moze...
Cesto se pitamo:
Cemu zivot
I u cemu je njegova sustina?
Ali ni najveci filozofi
Ne mogu da objasne
Sta je u svemu tome istina.
Istina je da postojimo
Iz nama nepoznatih razloga.
Istina je da na to pitanje
Odgovor mozemo traziti samo od Boga.
Mocno I veliko srce
Bog je podario samo coveku
I ogranicio mu trajanje:
Moze ziveti samo jedanput u veku
Svevisnji
Da li je mnogo ako trazimo
Da zivot se iznova pocne,
Onda kad osetis da je kraj vec svemu?
Da li je bezobrazno od mene
Sto se ovako obracam Bogu,
A znam da resenja nema.
Znam ja
Da je On uredio sve kako treba.
Znam I osecam negde u dusi
Da zivot se drugi zivi
U mirnom kutku plavog neba.
[/IMG]
Ко си ти? питаш,
очију забљеснутих гоморским таласањем
трбуха мисирске робиње,
гривнама њеним заглухнут
као куче један дан старо,
удишеш, пожудно, мирис вавилонске блуднице
и тонеш под претилином кумирских жртава,
заборављајући да си хтео да сазнаш разлог
ћутања јеврејина који стоји пред тобом,
огрнут пурпурним плаштом,
са смешним венцем од трња на глави.
Како је мала моја душа, Господе!
Пар рибица и лепињица,
заборав пуног стомака и пути...
Како је ружна стиснута рука моја,
тргнута у скут када од Твога треба дати,
јер шта својим могу назвати?
Воља је моја!
Али какву вољу има човек на самрти,
осим да живот свој за један дан продужи?
А ја, у љусци тела умирем,
ко клица у зрну сушим се,
за капљу са Извора борим се...
Ти си ми Истину, Себе, у срж бића утиснуо,
и како да ћутим?
Могу само, ко јуродива,
са тргова да те опевам
и из пустиње име Твоје да дозивам.
Ничега мога нема у мени.
Само је Истина о Теби моја - а не воља.
Пред њом престајем ја и почињеш Ти.
Зато ми сузе своје дај,
јер ни да плачем без Тебе не умем,
да залијем њима засад Твој.
Рашири душу моју до непрепознатљивости -
да...
Говори ми Невесто Неневесна,
макар ми довикивала са небеса,
кроз дебели облак мојих греха,
који ме дели од Тебе.
иако заглухнута, у обмани, смрћу начета,
као Рута да ти кажем жудим:
Ово није моја земља,
Ти буди мисао коју ћу да следим!
Цео свет ме својата, душу вара,
лажи медом прелива,
истину од срца сакрива, за врага венчава...
А шта ће ми цео свет, ако душу своју изгубим,
ако невиност њену развратим?
Јер на дну језера моје душе
Син Твој једном се огледао,
И Лик Његов у мене се урезао,
Себе ми је заувек обећао.
Tamo negde daleko, u nekoj drugoj dimenziji, koju covekov um nije u stanju u potpunosti da dokuci vec samo da je oseti, raste jedno ogromno drvo......
Drvo, na cijim granama i grancicama, pod blagim povetarcem koji dolazi direktno iz raja, lelujaju milioni, milijarde malih listica...
A svaki listic nosi jedno ime.
Svakoga momenta hiljade listica opadaju, i hiljde novih se radjaju....
I mi nikada ne znamo kada ce svanuti ono jutro kada ce opasti listic koji nosi ....NASE IME...
Uh..sto volim takve dane.Kada bi se dogadjali cesce, ti divni dani...Dani kada mogu da spavam dugo, nemam nikakvih obaveza, radim sta hocu..:)
Elem, dan je odavno zapoceo a ja sam jos spavala.Sanjala sam nesto lepo.Crkvu, stojim ispred nje, a ona tako lepa...Udjem, sluzi se liturgija, tu je moj tata,stric, i jos gomila nekih ljudi.Ne znam sta je dalje bilo, sanjam svake noci, al" snove ne pamtim. Malo posle sam se probudila.Sa neopisivim mirom.Cudo jedno. Jos u tom polusvesnom stanju nekako sam znala da ce taj dan biti jedan od onih, divnih.Pogledam na sat- tacno 12 sati.Neko misli na mene. Dohvatim telefon sa stocica i osmehnem se, stigla mi je poruka.Sanjao sam te nocas, puno mi nedostajes.
Jos nisam ni ustala a dan je vec...
(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
NARAMAK
Užasnog li dana
I užasnih misli
Što me tako sviju
I po mozgu biju.
Što me prošlo sklupča
Kao mače malo
Da drhtim, treperim
Lomim se i padam
U ponore crne
Duboke i tamne
Gde svetlosti nema
Osmeha ni nade.
Vraćaju me tamo
Gde ne želim biti
I sada se samo,
Samo želim skriti.
Daj mi snagu Bože
Da ne vidim nevid
Da ne čitam više
Da ne mislim o tom.
Idem sada doma
Da vidim lepotu,
I osmeh i sunce
Da mi zgreju kosti
Idem sada tamo
Gde nevida nema
Ispred doma ja ću
Naramak svoj bacit
Osmehom ću svojim
Kapiju otvorit
U zagrljaj poći
Ljubavima mojim
I poljupcem jednim
Vrata ću zatvorit.
PS Idemo dalje.......u susret životu
Kradljivci vremena i života
postadosmo u trenu.
Drhtave topole na putu prašnom,
zastale da podele snove.
Da vide lepotu u oku nekom.
Da ispiju nektar života.
Da drhte dok ćute
i pate dok pričaju
o beznačajnim stvarima.
Da kažu mnogo sa reč i dve.
Da jednim dodirom otkriju sve.
Da se zauvek nastane
u delu života.
Da podele tren kao večnost dugu
i da razumeju sve.
Marija K.
Ne umem ja da pisem
O necemu sto mi je strano,
Ali umem o ljubavi
Zar je to malo?
Ljubav je u svakoj prici,
U svakoj bajci zivota,
I gde god se okrenes
Vidi se njena lepota.
Zato kad pisem o ljubavi
Mogu o bilo cemu:
Mogu o zarkom Suncu
A mogu I o njemu…
Ljubav nam daje krila
Ali ume i da nas srusi.
Ali da ljubavi nema
Sta bi nas bolelo u dusi?
To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.
Žak Prever