Осмех

Волим твој осмех
и кад је удељен
као динар сиромаху

Помало презрив
дистанциран чак
Но, ипак нежан
и залог живота

Знаш,
помислим понекад
да ме твоји осмеси
држе на овом свету

Они су мој капитал
моја нада
мој осмех

И кад за тебе
трају само трен
за мене су вечни

Ох, колико их ја
видим пута...

Заблисташ ми у мислима
усред туге и бола
патње и јада
исцелиш ране
за које и не знаш
нити треба да знаш

Јер
кад сам у твојој близини
ја сам опет цео
Човек и дечак, дечак и човек

Но, кад ниси ту
непријатељ стари
то болно и покварено сећање
удари подмукло и
сакрије дечака,
а онда и човек падне

Зато
Осмехни се понекад
Нема потребитијег човека
од мене
Бар када си ти у питању
 

Back
Top