OKOVI



ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime)​




OKOVI

Misli odlutaše negde .........do tebe.......u tebi......mi. Trebaš mi sad i dodir tvoj da umiri me, utopi mi nemir. Prokleti okovi još više stežu uz ove zvuke što strast zovu i misli mi sad plave. Hrane mi kožu vrelinom i prizivaju dodir tvoj silovit i nežan .....Plesom u stomaku žudnja kida okove.....odoh.......
:bye:
 
preispitivanjima, lutanjima,
0d4ba5f7238cb01223a4efdf60e5fea6.gif

večnoj borbi prepušteni..
 
Љики предивно, у свој својој краткоћи снагу емоција допуњујеш музиком и сликом..:super::zag:
Плачу од бола и робијају љубави, чак и они поносни људи који ропство сматрају за највеће зло; радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никада нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху само да не изгубе оног кога воле. - Јован Дучић
 
Poslednja izmena:

Back
Top