Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje. Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:
"Oj, lovče (skeptice)! Do sada si jeo samo ovce i još uvijek nisi sit. Ja težim samo nekoliko grama. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci,
drugi kad budem na krovu one kuće tamo
a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.
"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:
"Ako je nešto nemoguće, ne eruj nikom tko tvrdi suprotno."
Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:
"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."
Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset grama. Da...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Prvosveštenica!!!!
...Skriveno... podsvesno...mistično...
Njen pogled otkriva drevna znanja, no ona neće tako lako otkriti svoje tajne ..
Njena kruna šapuće o drevnoj tajni i tri faze meseca i o Trostrukom Licu Boginje... Boginja kao mlada devojka.. Boginja kao Zrela Žena... Boginja kao Starica....Poruka koju nam Prvosveštenica nosi jeste da osetimo iskru Boginje u sebi i da poštujemo svaku fazu života, i da čak i star odoba nosi dostojanstvo mudrosti i duhovne zrelosti.
Ona sama je uravnotežena, Prvosveštenica koja stoji između dva stuba kabalističkog Drveta Života - Stuba Strogosti i Stuba Milosti...
Uz nju možemo naučiti kako da stupimo u kontakt sa našom posvešću.
Za mene ona znači signal da moram poslušati svoju intuiciju!!
Koji te vetar nosi
S koliko zara putem ides
Zelim da pitam: kako si
I osmehnem se nemo…
Moj ti je osmeh znacio
Optimizmom je zracio
Ljubio ti oko sneno.
Danas mi prazan dan
Suncem okupan…
Osecam zrake po krovu
A moje misli su tamo…
Okrecem se ka prozoru
Gledam u nebo plavo,
Mozda si ti negde tamo
Samo da pitam: Kako si?
I posaljem ti snage…
Ljubim ti oci sanjive
A meni tako drage…
Divna vijest- ne moram spavati u bolnici! Primice me da primim terapiju, pa idem kuci! :)
Ni nalazi nisu losi mnogo, samo su leukociti pali na 3. :)
A danas sunce!
Boli me zeludac, ali boljece me i ako budem kuci.
Zato sam dan provela sa prijateljima, ispijajuci kafe, setajuci, kupujuci... Sjutra cemo dagi i ja u setnju.
Shvatam da sam srecna sto sam se razboljela u ovo doba godine. Sta da sam u sred zime, pa da strepim od prehlade, da su dani tmurni i da od hladnoce ne moze da se izadje.
A vi se smatrate nesrecnima zato sto vas na poslu nerviraju ili zato sto vas je momak ili djevojka ostavio. ;)
Kako je zivot lijep. Kako je dobro imati kosu i srediti se i izaci, a ljudi vam dijele komplimente i ne slute nista.
Izgleda da sam se...
Vise jastuk nije cist. Svakog dana je sve vise kose na njemu.
Prvo sam, prije nekoliko dana, primijetila da suvise lako cupam obrve.
Onda sam prosla rukama kroz kosu i shvatila da mi je po prstima previse kose.
Ali ipak sam se nadala.
A onda sam izvukla citavi pramen. Nije mi jasno kako se drzi na glavi, kad je dovoljno da je dotaknem i ona opada. Kako ne otpadne odjednom sva?
Jezivo.
E sad ce mi trebati snage da ostanem pozitivna. Sad vidim da bi mozda bolje bilo da je zima pa da nosim kape. :) A opet, suncani dani dobro uticu na psihu...
A sjutra ide druga runda. Maptera. Pa dan kasnije hemo. I onda opet istim putem.
Ali sad sam spremna. Spremila sam rucak za dva dana, ispeglala garderobu, sredila stan... Unijela nevene u kucu. :)...
Znate li:
Da su slučajno lutke iz izloga prave žene,
bile bi premršave za rađanje djece.
Da je Barbie prava žena, morala bi hodati na sve četiri,
jer s njenim proporcijama nije moguće uspravno stajati.
Na svijetu ima tri milijarde žena koje ne izgledaju kao supermodeli
i samo njih osam koje tako izgledaju.
Marilyn Monroe je nosila veličinu 42.
Uzmite u obzir da su se konfekcijske veličine posljednjih godina znatno promijenile.
Ondašnja veličina 42 je danas 46 !
A Marilyn Monroe je bila seks-simbol i nikad nitko od nas nije rekao "Uh, al' ova ima debelu guzicu!"
Prosječna žena ima oko 66 kg.
Fotografije modela u novinama su retuširane,
dakle ni te cure nisu savršene...
Cemu se nadas,dok suze teku
u tami sobe sto mirise na setu?
Uzalud trazis tu tvoju reku
uzalud pticu-sebe u njenom letu.
Cemu nadanja u ovom trenu
zar ih jos uvek negde skrivas?
Pogledaj u sebi tu ocajnu zenu
kome mozes milovanja da darivas?
Cemu ta plahost u tvome telu
starost se blizi,zar je ne cujes?
Ti bi da ljubav poklonis i sebe celu
i jos bi u nju slepo da verujes.
Cemu taj plamen,sve je slabiji
tvoji su dani samocom dojeni?
Jednom ces shvatiti da su niciji
tvoji uzdasi,ranama krojeni.
Kao iskonsku molitvu ja reci nizem
dobro znam da mi vise nade nema.
Ljubav je negde-ja do nje ne stizem
u samocu sam upletena zena.
Slovenska
-Zdravo.
Cmok, onda desetak sekundi gledanja, kao u onoj decijoj, ko ce duze da izdrzi.
Cekam...ceka...
Onda me ljubi.
Jako, brzo, duboko, grubo skoro...
Okrece automobil, kaze: Pricaj.
- Nema nista.
- Hajde pricaj.
- Nemam sta. Nista novo..
Uzima mi ruku, ljubi je, onda svaki prst pojedinacno, dlan...
Izvlacim ruku.
- Gledaj kuda vozis.
- Gledam. Uzima mi ruku ponovo, najnezniji poljupci na svetu...
- Pricaj mi...
- Sta da ti pricam?
- Bilo sta, samo mi pricaj..
- Nema nista, stvarno, sve isto, onako...Kod tebe?
- Nema, cela nedelja sa prekovremenim. Radio sam, bas mnogo...
Posmatram ga pod svetlima ulicne rasvete ispod kojih prolazimo.
Porasla mu je kosa, brada od nekoliko dana, bled...umoran...
Pogleda me, osmehuje se...i ne mogu da...
AZRA - visoko iznad vlakova
okreni se za mnom ponekad
loše vibre gađaju
moju glavu rafalom
kao strojnica
okreni se za mnom ponekad
čarolija ne pomaže
isuviše je mračnih lica
bez imena
dopusti sebi da se zaljubiš
baci čini na ideal
čiji je grad bez ulica
visoko iznad vlakova
ja se zovem anarhija
okreni se za mnom ponekad
ništa ne razumijem
stropot teških ključeva budi me
u svitanje
okreni se za mnom ponekad
želim da ti govorim
samo treptaj oka
u mukloj tišini
pitat ću te da li znaš
zašto glupost dobija
zašto hoćeš da živiš
u sjeni bogova
dopusti sebi da se zaljubiš
baci čini na ideal
ciji je grad bez ulica
visoko iznad vlakova
ja se zovem anarhija
Реци, када моје лице длановима држиш,
шта у њему видиш, себе или мене у твоју душу упијену,
засталу пред истином коју сам тражила,
тражила и пронашла и у њој се изгубила,
у твојим очима као цимет,
као кожа препланула,
као земља узорана, масна у рукама ратара,
као срна што ланад под крошњом врбе крије,
на стази шумској залутала,
уздрхтала од дамара и звукова своје крви,
твојим длановима сапета да не смем да дишем,
макар издахнула.
(onoj sto je od snova satkana...)
Угаси жар мојих костију Господе,
као што Сунце гасиш свако вече
враћајући га земљи, тако мене земљи врати,
јер прах сам и у прах се труним,
као грумен у руци, као угарак од синоћне ватре,
као кожа зверска бачена крај олтара,а не жена човечија,
остави да лежим лица изгребаног ноктима,
обневидела, занемела,заглувела,
у бездану бола чекајући да замре дамар у мени,
да не устанем никада више,већ се са кишом,
као крв Авељева са камена,
тако сапере и живот мој...
Не познајем твог бога и не желим да га знам,
нити хоћу да молим у пепео севши,
за страст огњену што недра ми кида
и бес мисирски што будиш у мени,
јер само си роб, женске лепоте,
са очима благим као у вола.
Не познајем твог бога и не желим да га знам,
јер бедра своја предамном кријеш,
брадом ружиш чисто лице и колена мојих се бојиш.
Отвори усне, саћем и медом напојићу те,
соком од нара и урми, господар буди,
Хорусу сличан, а ја ћу Изиди.
Не познајем твог бога и не желим да га знам,
већ призвам Хатор, тајним именом знаним,
да звездама својим очара те, на лежају моме у ноћи свиле,
и привеже ко скарабеја, за срце моје.
И жалити нећу ни једног тренутка, што твој ће ме Јахве проклети,
а таласи Стикса у вечности, над мојом главом склопити.
Od iskona čovek se zaljubljuje i odljubljuje...luta i traži.
Traži srodnu dušu sa kojom će da provede svoj biološki život u ljubavi i blagostanju.
Mnogi misle da su zaljubljeni,da vole,da bez one druge osobe ne mogu da žive,i zato pate,razočaraju se,a mnogi dignu i ruku na sebe.
Ne shvataju da ljubav nije u uzimanju već u davanju.
Ne mogu da shvate da oni nisu zaljubljeni već posesevni.
Ne mogu da shvate da oni ne vole,već poseduju najniži nagon,životinjski nagon,strast.
Strast ih pokreće na najbrutalnije stvari,na nešto što je najgore u ovom biološkom životu.
Pokreće u njima ljubomoru,osvetu,mržnju...
Takve osobe sve dublje tonu i udaljavaju se od Gospoda Boga...postaju nemilosrdne i mahom same sebe uništavaju.
...u početku Bog stvori...
Kočiz, poglavica apačkog plemena Čirikahua jedan je od onih koji su mnogo pre Srba pokušali da se odupru pohlepnim i nezajažljivim pljačkašima ( Amerikancima ).
Kao i sve ostale indijanske poglavice, zajedno sa svojim ratnicima stradao je u borbi protiv njih.
Njegovo ime je dogo posle njegove smrti živelo kroz stripove.
Ne verijem da su za te stripove AAmerikanci dobili autorska prava od plemena Čirikahua.
Da je Kočiz nekako uspeo da ih pobedi svet bi danas sigurno bio makar malo bolje mesto za život.
Neka vas Manitu čuva, ali malo bolje nego Kočiza i ostale indijance.
Danima sam gledala
Njeno uplakano oko
I znala da je boli
Nesto tesko i duboko.
Ne volim kad place zena
Svaka me suza pece.
A onda mi jednom
To oko rece: Dobro vece.
Od tada znam je
I svakim danom vise
Shvatila sam brzo
Odakle padaju slane kise.
Svaku sam suzu osetila
Kao da je moja bila,
A znala sam da je ona
Dobra ko dobra vila.
Vreme je ucinilo svoje
Prolece je brzo doslo
Vreme plakanja je
Za moju Zelju proslo.
Umilnim glasom i likom
Srce mi je osvojila
I hladne dane
U tople boje obojila.
Ne moze u ovu pesmu
Stati sve sto bih rekla.
Zeljena moja draga
Pazi-jednom si se opekla.
Ona uz mene i ja uz nju
Stajale smo na kisi
Sve dok nam jecaj nije
Postao malo tisi…
Od placnog oka do Snezane
Put je trebalo preci…
Koliko je duhovita i...
Ko može objasniti
ikome u svetu
da ljubav može biti
lepša na netu
Tu se dodir prvi napravi
kad duša srodnu dušu nadje
a potom šta koga snadje
Neko rešenje može
uvek da se nadje
Kada je napolju
proleće u cvetu
oživi ljubav i na netu
Svoj izraz dobije
u lepom sonetu
*******
Svako ko je duze vremena ziveo u geografskoj tudjini,zna sta to znaci.
I koliko se,cak i ako je dobar,zivot gubi kada se ne zivi na pravom mestu..
Kada se zivi izvan njega,kao sto Englezi kazu-out of place.
A pravo je mesto uvek ono na kome smo porasli.
Jer,od sviju tudjina na koje je covek osudjen,nasnosljivija je,ipak,sopstvema.
U smislu u kome je od svih krivica najlaksa-svoja...
/ odlomak /
BORISLAV PEKIC "Pisma iz Tudjine"
*******
Niko danas ne zna kolika je beda i ponzenje ne smeti ostati sam sa sobom.
NIko ne zna kolika je nesreca nikad ne cuti u samoci kako tece sopstvena krv kroz nase vene i slepoocnice,mi kako se cuju koraci nasih sopstvenih misli u tisini samoce,u kojoj sve prokaze i progovori.
Ni kolika je...
Da mi je neko rekao
Da postoje dve duse tako slicne
Da se razumeju i vole
Da su tako neobicne
Ne bih mu verovala…
Da je svojim ocima nisam upoznala.
Sve bih joj mogla reci
Najstrasnije tajne na svetu
I ne bi me se odrekla…
Nasla sam je na netu
Iznenada kako to biva
I ,,dobrodosla” joj rekla.
Ubrzo se nase duse slozile
Reci su same tekle ko nabujala reka
Zavoleh je do neba, do Sunca
I opet putem istim…
Sad znam da postoji jos neko
Sa toliko duse u sebi
Sa srcem cistim…
Moj andjeo cuvar je postala
Dusu mi otvorila
I moja bila i ostala…
Tmuran
dan kisni
ja pisem u tisini
a svaka pesma je o tebi
I da znas
ne volim te.
Nije to ljubav.
Sta ti je?
Nista ti ne verujem.
Ni da mislis na mene,
ni da ti nedostajem..
Sta ti mislis?
Pojavis se
sve pretumbas,
pa cu da poludim?
U tebe se zaljubim!?
I sta mi se motas po mislima?!
Ko te je zvao??
Nisam vise devojcurak,
ona mala, glupa,
koja bi ijednom muskarcu verovala!
Nemoj da me ljubis slatko,
ni da me grlis jako,
jer...znas...
Jer cu da ti uzvratim.
Izlazim po cigarete.
Jos nekoliko sati do njegovog dolaska.
Tek negde na pola puta do trafike primecujem.
Promenu.
Korak mi je brz, lak, ziv....
Cemu? Zasto?
Kad' mu se vec ne radujem.
Ne radujem mu se, ne osecam se posebno, vec nekako, ne znam. Vantelesno. Ima neke konacnosti u meni.
Tusiram se tek onako.
Ne mazem se, ne mirisem se, ne spremam se...
Necu.
Rekao je stici ce oko 9.
U pola devet oblacim staru trenerku, izbledeli duks, patike, navlacim jaknu.
Nema frizure, parfema, nicega.
Dogovor je da se nadjemo ispred starog hotela.
Rezervisala sam drugi. Necu, da me nesto podseca, na prosli put, na neznost, na ljubav...
Silazim niz stepenice. Svaki otkucaj srca protrese celo telo. Nije to uzbudjenje, nije trema, ne znam sta je, ali...
Kazu zivot nije lak i moras biti jak
da prebrodis sve mane
koje se jedna na drugu zalome
Kazu starijem je hljeb
a voda mladjem kao lijek
pa koga zapadne da na nogama ostane
Svi sanjaju raj
a niko na kraj da pristane
hrabri i sretni znaj
svjesni su makar kad izgube, a ti nisi
Med, ne bi bio med da ga pcela ne pravi
led, ne bi bio led, da ga vatra ne kvari
da se rodim ponovo prvo moram umrijeti
s' kim, s' kime cu ja bol za tobom podijeliti
Kazes vratit cu se ja
treba mi malo vremena
da o svemu razmislim, dobro da se odmorim
Idi snaci ces se ti
sa toliko ljubavi
vladom se moze sve, zelje se lakse prelome
Svi sanjaju raj
a niko na kraj da pristane
hrabri i sretni znaj
svjesni su makar kad izgube, a ti nisi
Med, ne bi bio med da je...
Rekla je samo "Nemoj..!"
... i dan se povukao u svoju crnu sjenku ispod koje su nesretni zemljani patuljci igrali
ruski rulet sa drvenim pistoljima
... I bio je Vrbas,al` ne onaj koji Dunavom odlazi u Crno more,vec onaj ispod Kastela,
koji se vraca po pricu za uplakane vrbe sa ade
... i bila je mjesecina cije su zvjezdane oci olovni oblaci prekrili
svojom vlaznom pelerinom...
... i bili smo mi i nismo bili...
dvije sjenke,jedna sjenka,pola sjenke
i sutnja...i sutnja...i sutnja...
...i znao sam...
tek kad se iz Kastela pojavi prvi svitac
moci cu nekako da joj kazem...
Oprosti sto nemam rijeci tisih od pcelinjeg zuja,
dok mjesec sledjenim srebrom zasipa jesenje vrbake.
Srce se najlakse opije ranjenim korakom,
leluja...
Ovo uglavnom ne radim , ali danas...
a i Johnny je jedan...
_________________________________
to je stil stari moj
ljubio sam hrpetinu zena
ali ni jedna nije bila kao ona
volio sam sve na njoj
stanovala je preko puta
imala me uvijek kad je htjela
ulice
naduvani grad
cudne misli u njezinoj glavi
svijet
ni dobar ni los
nema mjesta za nove ideje
za nas
ljudi me zovu po imenu
ja im odgovaram u dobrom raspolozenju
proklete lazi za naivne
i nije me briga
nije me strah
ne mogu pomoci nikome od nas
nije me briga za gadarije prepucavanja
i lovu bez koje se ne moze
i nije me briga
ne bojim se
ne mogu pomoci nikome od nas
Moj procvali cvet
mirisni i mio
moje Sunce zlatno
sto greje i pece...
Ti si moja shauma
moj zracak u tami
samo tvoj miris
ulepsa mi vece...
Ti si meni sve
od neba do Sunca
moja ruka desna
i mog srca deo...
Da te nemam
ne bih mogla
proziveti ovaj
zivot ceo...
Kad Mesec obasja
tvoju kosu dugu
mir me savlada
osmehne se lice...
Sve bih tada bila
tebi mome srcu
od bisera belog
do ranjene ptice...
Ti si moja shauma
vazduh koji disem
snaga moje duse
kojoj pesme pisem.
Kad bih mogla
sve bi za te dala
sve bisere, paperje
srce iz nedara...