Твоја

Реци, када моје лице длановима држиш,
шта у њему видиш, себе или мене у твоју душу упијену,
засталу пред истином коју сам тражила,
тражила и пронашла и у њој се изгубила,
у твојим очима као цимет,
као кожа препланула,
као земља узорана, масна у рукама ратара,
као срна што ланад под крошњом врбе крије,
на стази шумској залутала,
уздрхтала од дамара и звукова своје крви,
твојим длановима сапета да не смем да дишем,
макар издахнула.


(onoj sto je od snova satkana...)
 
lejla.al.dbuni;bt81612:
Istina je..ovo je bas za onu koja je od snova satkana.
Nepogresivo umes da posvetis odabrane reci za nekog posebnog..
jer i sama si takva.

Cekaj, zar nije?:) Nacrtala sam je...
A odabiru..."Epilog" sam juce slusala vise od 20 puta, samoljubivo uzivajuci u ljubavi tvojoj...:worth:
 

Back
Top