Покриј длановима лице своје, душо преварна,
јер ниси дала Господу да ти ране гледа.
Патрљке и чиреве своје на трг си износила,
њима се поносила - уместо стидела,
плитку воду мутила и ко пас, на бљувотину своју се враћала,
све док ниси безукусна, неосољена, безбојна постала…
Чија си сада, тако јадна, изругана и пред врата истерана,
као камен на грешницу бачен, сапета, мала, ко песница стиснута?
Девице, у песку сатрвена, оскрвљена, јаловице…
тако ли дочекујеш Женика коме си се обећала?
Тврдоврата, непокорна, подивљала,
од приноса идолских - гатања ђаволских,
варана и варала, својатана и свачија…ничија.
А пред тобом извори…
А пред тобом дворови и небеса одшкринута,
да се ваздуха надишеш и до сита наједеш,
душо моја изгубљена - покриј...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Dani se nizu.
Cutim.
Od sveta, od sebe...od njega...
Pise...zove....
Na kucni telefon se ne javljam.
Plasim se, ako mu cujem glas, zaboravicu....zaboravicu na sve.
Kada se oglasi sekretarica, cujem par trenutaka tisine i zvuk spustene slusalice.
Za mobilni nekako imam opravdanje.
Preko dana sam na poslu, zauzeta.
Van njegovog radnog vremena, zna da se necu javiti.
Nije ga bilo, dva dana...
Posle dva dana, opet pise...
Ulazim u kuhinju, umesto da stavim kafu, gasim svetlo...i smejem se sebi.
Neko bi rekao, izgubljeni slucaj.
Pise i dalje. Juce usred poziva, zamalo da se javim, pukla mi je baterija. Ima boga...
Poslao je poruku: Ti me izbegavas.
Ma nikako, cini ti se.
Odgovorila sam.
- Kada cu te videti?
- Kad god ti odgovara.
- Kada...
Evo jos jedne sjajne antologijske pesme Miladina Berica.
Ovog puta postujem je na drugaciji nacin,sa zaista lepom
vizuelnom ilustracijom,kako to Berina poezija svakako i zasluzuje...
Ps.Posvecujem je devojci sa nickom "Spiholog"..
Za Jasnu!
Nocas sam samo leptir
koji u mlijecnom putu tvoje kose
glumi medonosni cvijet.
I malo mi je ove moje prasume
u kojoj poput nacetog vrganja
starim u svjetlosti.
Samog me nema
pa mi se i sjenka uvukla u kamen
po kojoj gmize mjesecina,
poput miholjskog gustera
umanjena za najveci dio mene,
koji sada negdje s tobom suska
po bojama jeseni koja se razliva.
Noc je punog mjeseca,
moja mjeseceva djevojcice,
pa te ne trazim pod desnim kapkom
gdje povremeno stanujes
i gdje ti je krevet i nocno ogledalo
i duguljasta lampa koju palis pogledom..
nego u krugu sto spaja dvije delte...
Trazim te,
dok se onaj lopov u grudima
koji otkljucava brave koje je vec jednom otkljucao,
divi svojim madjionicarskim rukama
u kojima se...
Otkad te je moj pogled pronašao,Pronašla sam nit koja promijenila me,
Od jednog osmjeha pronašla sam svoj nemir,
Ljubav i put koji me vodi prema tebi.
Sa tvojih usana krala sam ti osmijeh,
Najljepši osmijeh što osvaja,
U smeđim očima oživjela sam pogled,
Koji sada ovoj duši pripada.
Nisam niti slutila da će me ova ljubav na krilima povesti,
Da ćeš ti mojom slabosti postati,
Nisam znala da bi ti ukrao srce moje,
Za sekundu prisutnosti,samo sa jednim osmjehom tvojim.
Od tog trenutka promijenilo se sve,
Koliko poricala sve više bio si dio mene,
U duši budio si oganj strasti,što bi planuo,
U tijelu stvarao nemir što bi me iz takta izbacio.
Od tada susretala sam te sve češće,
Da li namjerno ili slučajno to saznati ne smijem,
Jer bojim se da...
Zene su poput jabuka na stablima.
Najbolje se nalaze na vrhu stabla.
Muskarci ne zele doci do najboljih, jer se boje da ce pasti i ozlediti se.
Umesto
toga, uzimaju trule jabuke koje su pale na zemlju, i koje, iako nisu
tako dobre, do njih lakse dodju. Zato jabuke koje se nalaze na vrhu
stabla, misle da s njima nesto nije u redu, dok su zapravo one
velicanstvene.
Jednostavno
moraju biti strpljive i cekati da pravi muskarac dodje, onaj koji je
tako hrabar da se popne do vrha stabla zbog njih. Ne smemo pasti da nas
dohvate, ko nas treba i voli napravit ce SVE da dodje do nas.
Zena
je izasla iz rebra muskarca, a ne iz nogu da bude gazena, niti iz glave
da bude nadmocna. Nego sa boka da bude jednaka, ispod ruke da bude
zasticena, i...
Sedim u svom autu, i razmišljam… Uvek od lošeg postoji lošije…
Jesen 2003. Pre samo mesec dana, mislio sam da je za mene život stao, da nema više napred, da je gotovo… Od kada znam za sebe, radio sam kako sam mislio da treba da radim, i sve sam platio. Ko ne plati na mostu…
I tako, sedeći u tim kolima, koja su mi bila sve,moja kuća, život, razmišljam… Palim cigaretu, napolju rominja dosadna kiša. Sa radija se čuje Goca Tržan, i osećam kako me polako ponovo sve steže… Ali, rekao sam sebi, gotovo je, ideš dalje. I nastavio sam…
Kroz kapi koje klize preko prozora, zagledan negde u prazno, ipak vidim nešto, što će me podići iz svega. Vidim deo života, koji tako olako propuštamo, sitnice na koje se ne obaziremo kad nam je lepo, kad...
Svi su se razišli, pa mogu lagano i na miru da se spremim za noć u čamcu. Jednom prilikom ću vam naslikati rečima taj splav na Dunavu, pa će vam biti jasno da raj još postoji na Zemlji…
Ostali smo sami, Dunav, ja i moj prijatelj, Sima. On je ustvari ovde pravi domaćin, ovde je rođen. Majka mu je bila žgoljava, šarena…za oca se ne zna, neka baraba, koja je bila samo u prolazu. Imao je moj Sima braće i sestara, ali on je jedini bio siv, kao plišani meda. Kao da je nekom plemenitog roda, da mu teče plava krv. Tako se i ponašao. Od malena je izvoljevao. Nije jeo sve, ne. Taj je birao samo najbolje. Morali smo da mu posebno spremamo hranu. Jeo je isključivo sitne ribe-kedere, ali očišćene, i nikada glavu i repove. Pored velikih riba, kojih...
V.M.Majakovskom
Dragana ljubav koju gubim samo je povod
Da oderem sebe i ugledam prazninu u sebi
Koja se ničim popuniti ne može
“Moj život je bez događaja
Ali s mnogim pojedinostima “
Koje vreme neumitno briše
Ja sam u neku ruku đubre možda prekobrojan
Ali sam pomalo i čovek da Čovek
Spolja bučan samouveren na visini
čime krijem unutrašnju nesigurnost
Potrebu za stalnim bodrenjem napred
Svake večeri ležem čekajući otrovni metak smrti
Da mi otvori oči i ukaže na besciljnost kojoj idem
Da mi otkrije vidokrug koji se uliva u smrt
Gde će moj život u trenu koji sve poravnava
Preći u sećanje u prošlost koja sve izmiruje
Ali svakog jutra budim se u svojoj golotinji
S pitanjem na usahlim ispucalim usnama
čime me to pesma iznova izvlači iz...
Mladi kralj Artur je bio uhvacen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim sumama.
Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali
na monarhovom imanju,ali se on pokolebao pred Arturovom mladoscu i ponudio
mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno tesko pitanje.
Šta ustvari žele žene?
Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reci i najstarije mudrace i mladom Arturu se cinilo
da je prosto nemoguce odgovoriti na njega.
Vratio se u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike.
Razgovarao je s princezama,kraljicom,prostitutkama, casnim sestrama,mudracima,
pa cak i sa dvorskom ludom.
Jednom recju,sa svima.
Ali,niko mu nije dao zadovoljavajuci odgovor.
Medjutim,svi su mu savetovali da potrazi...
Zasto Je Pivo Bolje Od Zene
1. U pivu mozeš da uzivaš ceo mesec.
2. Mrlje od piva se lako peru.
3. Pivo ne moraš da izvodiš na pice i veceru.
4. Tvoje pivo ce te strpljivo cekati u kolima dok gluvariš okolo.
5. Kad tvoje pivo splasne sve brige su ti prošle.
6. Pivo nikada ne kasni.
7. Pivo ne izluduje ako traziš drugo pivo.
8. Ako je ruzno, pivo mozeš skloniti bilo gde.
9. Sa piva se skida etiketa vrlo lako.
10. Kad odlaziš u bar, siguran si da mozeš trgnuti bar jedno pivo.
11. Pivo nikada nema glavobolju.
12. Pošto popiješ pivo, za bocu uvek mozeš dobiti još neki dinar.
13. Pivo se nece rasplakati ako dodeš kuci sa još jednim pivom.
14. Ako uživaš u pivu na pravi nacin, uvek ce ti biti bistra glava.
15. Pivo uvek leze lako.
16...
Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti
imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi
se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla
ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam
reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla
posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno
onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da
bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto
imam za te ; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se
nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom
surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada
saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo...
"Stara ti je dusa, vidi kako imas izboran dlan. Znaci da si po ko zna koji put ovdje". :) Rece mi drugarica juce na petrovackoj plazi i dade mi temu za razmisljanje za naredna dva dana.
Uzeh dagom dlan, a on kao bebin, tri crte jasno ucrtane i nista vise. Mozda me je Bog poslao njemu dobrom da me nauci stosta. Jer on me uci. On je sve sto ja nisam, sve sto bih zeljela da jesam.
Nisam se nikad zanimala za hiromantiju, ali za dusu jesam.
Sjetih se neke price o tome kako se dusa vraca i iznova prolazi kroz iste probleme sve dok ne nauci neku lekciju.
Ova moja tvrdoglava tesko da ce nauciti ista.:)
Ali juce mi se desilo nesto neobicno.
Obozavam more. Obozavam dagog. Obozavam setnju. A otkad znam za sebe osjecam neku nepoznatu sjenu, slicnu...
Ко је она?
Она је гарант сутрањег дана
пријатељ који ће увек бити ту
и за оне који су је издавали
више но једном
она зна да прашта
да воли, да чува и пази
она је блага, мирна и сигурно ту
она је снага
Она је Жена
прелепа и страсна
толико храбра
и толико кукавица
све у истом трену
да, Она је жена
Она је она која стоји и остаје
на месту тескобном док тескоба не прође
Она је она која плаши
дечаке који мисле да су мушкарци
и поптуно их збуњује својим постојањем
Она је она која покреће мушкарце
да буду часни и кад не желе,
а често их остави и без храбрости
но, не убија наду
просто се не усуђују
да поверују
сјају у њеним очима
Она је маштар, а није мала
она се плаши својих снова
као и многи
но, она своје може да оствари
Она је још...
Zagrli me i ćuti,reči bi sve pokvarile
Volim te i voleću te do poslednjeg trena
Svi ti prošli dani su me slomili
Zato,samo me zagrli i ćuti
Slatke uspomene me često vuku ka dnu
Sad nemam ništa više bez tebe
U tvom zagrljaju drhtavo te gledam
Zagrli me,želim sebe da ti predam
Mili moj,sto sam života potrošila
tražeći oči kao tvoje...
Mili moj,mnoga sam srca dotakla
I ti čuvas svoje samo za mene
Dugo me je čežnja za tobom
saterivala u ugao uzaludnih želja
I znaj samo ovo....
Moja ljubav nema ruke da se brani
Zato,zagrli me i ćuti
Reči bi sve pokvarile...
(Ostali smo negde u magli vremena
Izgubljeni od tuge i teškog bremena
Ostali smo negde u zamci samoće
Gladni i željni ljubavi i sreće)
Vođeni besmrtnom inspiracijom odlijećemo u noć,
a otkucaji srca i natopljene usne odjekuju zrakom.
I uspijevamo, jer dok stenjemo i znoj naših tijela
uspinjemo putanjom zagrljaja, dolje na dlanu zemlje
u njenim travama, vibriramo sanjivim vlatima magle.
Ulazimo duboko u zdenac bistrih zvjezdanih voda,
a milioni noćnih leptira promiču kroz nas krilima,
i traže smirenje u okviru naše razbuktale pomame,
isprepliću se u odjecima prozirnih valova latica.
Na tvojim njedrima, svetom tlu vječnog postojanja,
izabirem glazbu mekih dodira kao znak tvoga mira.
Nabrekla svakim djelićem zanosa žežeš mi tijelo
i obazrivim šaputanjem rezbariš plavi okvir duše.
Pjevaš kako daleke čežnje čekanja tvore ljubav,
a ja neprestano uzdišem ljubavnim plamenom...
Ne govorim ti bas u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svjetlo u ocima
prije spavanja
ne govorim ti nesto njezno
i ne grlim ti dusu
ali ovo ti moram reci
previse je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
jos uvijek te ono najljepse u meni
voli i ljubi ...
Istina može biti samo jedna!!!
Zašto su nas lagali???
Zašto nam niko nije otkrio ISTINU?
Kako su mogli da postanu "sveti oci" ako su sakrili ISTINU od nas?
Tajna je laž,ako lažeš ne možeš da se VAZNESEŠ!
Zato sam siguran da oni nisu "sveti oci"!!!
Pre bih za njih rekao da su bili mudri ljudi!
Sedim ispred sindikalnog odmarališta
Sa prijateljem mornarom- lutalicom- pustolovom
Sada profesorom mrtvih jezika
O svom životu mornara, pustolova
Rado pripoveda i ume sa rečima
Svoj život prepričava u anegdotama
Prošlost mu polako postaje pasija
Ponekad oseti u ušima talase mora
Mislim da je imao rusko prezime
Mada je govorio o Poljskoj
Kao o svojoj domovini s ljubavlju
Oslovljavao me sa “pane “
U poverenju pokušavao mi je objasniti
Da revulucionari nisu pristalice nereda i rasula
Već pokretači životnih tokova i vremena
Te moram razumeti i sadašnjost
Tu mladost buntovnu i jogunastu
Pomalo tvrdoglavu al hrabru
O sitnicama nije govorio
Na prostranstvima mora i okeana
U osami puta stvarao je svoju
Viziju sveta
Tako je ubijao dosadu
U jednom trenutku iznebuha izbacio je pitanje:
- Cega se toliko plasis? Stvarno, nije mi jasno potpuno?
Spasao me konobar.
Izasli smo iz restorana. Preduhitrio me.
- Gde je hotel .......? Rezervisao sam tamo.
- Nije daleko - bio je moj jedini komentar.
Drago mi je sto nije racunao na to da ce boraviti u mom stanu. I nakako precutno smo prihvatili oboje da ne razgovaramo o nama, pazljivo balansirajuci, da se ne pokvari atmosfera, da to vidjenje ne pretvorimo u beskrajnu raspravu.Oboje puni utisaka, reci, osecanja...lelujamo kao po glogovoj grancici, u strahu da ne nagazimo trn...
Ubrzo stizemo u hotel.
Lep apartman. Ja razgledam apartman, ne znajuci gde da se smestim. Jel treba sada da se skinem ili sta? Cekam njegov potez.Pita zelim li...
1.
Ti ne znas kako je carobno znati da negdje postojis
jednako draga i krhka i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen koje se sve manje bojis
u svijetu u kojem leptiri i ne docekaju zoru.
Sakriven u tvojim venama ja sam kap sto ne otice,
ma kako bili daleko, ma kako izgledali tudji.
Srecom,ne gube klovnovi na kraju svake price,
mada iz nje izlaze bar za milimetar ludji.
A ti..ti si zvijezda zaspala na mom dlanu
i ja te cuvam,i ne dam,i nemoj da se bojis.
A ako vec budes bodez i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan sto jos uvijek negdje postojis.
2.
Te jeseni je u mojoj usecerenoj krvi zaspalo Cigance modrozelenih ociju
i dvije ranjene srne iz neke daleke basne...
Sjecas se,bio sam kocijas zaljubljen u...
Bes i bol, gorcina i jed....
Sta? Glupaca...
Budalo, glupaco, glupaco, glupaco..
Znas. Znala si. Pa sta hoces? Njega?
Ne, necu. Necu to. Necu.
Ne treba mi.
Sta si mislila?!
Mrzim. Njega? Ne. Sebe. Ne. Pa koga onda mrzis?!
Mrzim... Mrzim ovu situaciju. Mrzim zivot. Mrzim onaj dan, i onu radnju..i..i..
Ne nedostaje mi. Ne, nedam da mi nedostaje...
Troje...Troje!?!
Ej, ej zivote, kucko...
Ti si kucka. Jedina u ovoj prici.
Ne misli na njega.
Sta ce ti...Takav!?
Spreman da izda...ono, najdraze...zbog cega!? Tebe!?!
Malo valjanja po luksuznim hotelima, ha?
Za sta su ta deca ostala uskracena da bi ti dobila lepu sobu sa pogledom?
Na noc, ili dve.
I sirok krevet, na kome...
Glupaco, budalo...
Idi, udari glavom u zid, mozda ti sine.
Sta je...
Poslednji put videla sam ga tada,u drugoj polovini Oktobra.Padala je kisa.Dobar deo dana sam vozila da ga vidim.Lose vreme,los put,lose raspolozenje.Los dan.
Zgrabio me u zagrljaj.Tako srecan.Odusevljen sto sam tu.
Ja nisam.Ne mogu.Dlanovi se znoje,ruke se tresu,vazduhom struji napetost.
-Gde cemo?
-Nigde.Hajde da se provozamo.
Koci na sred ulice,da me poljubi.Pa na semaforu.Pa opet..Odmicem se.
-Pricaj, sta ima novo?Hocu sve da cujem.
-Nece ti se dopasti.
-Zasto nece?Sta?Sta ima?
-Nista i svasta.
-Sta svasta?
-Rekoh,nece ti se dopasti.
Tisina.
-Imas decka.Nasla si nekog?
-Pa..
-Jesi?Jesi li?!
-Jesam.
-Ko je on?
-Ne treba da znas.
-Koliko ima godina?Odakle je?Ima li para?Da li..
Izmisljam neke dogovore.
-Ma to mi je bivsi.Pomirili smo...
Gledam te već osam godina.
Na poslu, u autobusu, na ulici, ispred trafike.
Svako jutro kupuješ kod čika Slave cigarete i Politiku, ponekad Dugu ili Bazar, a petkom Politikin Zabavnik.
Kao, za decu.
Ustvari, znam, čitaš ga, kao najlaganiju literaturu pred spavanje, onda, kad ti više ništa ne ulazi u glavu,
sem priče o Hogaru, „jeste li već čuli“ ili „Nove avanture Modesti Blejz i njenog Vilija“.
Gledam te, kako diskretno, ili čak šarmantno nemarno našminkana, sa tek kupljenim novinama u ruci,
strpljivo stojiš u redu ispred Spasićeve pekare, i posle desetak minuta, izlaziš sa dve slane kifle u ruci.
Gledam te, kako ih jedeš ulicom i pritom se ogledaš u izlozima poslastičarnice, kafane „Grmeč“,
knjižare, Ateksa, apoteke i tako...
A jurili smo ženske nekada zajedno
i obijali kavane
nedjeljom sve do podne spavali
oblak ti ne *ebem
u istom gradu rođeni u istu školu išli
zna baraba sve o meni i ja o njemu
zna što me boli i gdje sam naročito osjetljiv
na kiti sam mu pokazao veliku bradavicu
kažem
samo on to od muških zna
I sad me kao ne pozna…
Bitanga jedna obična
*izda mu materina
prije deset godina na ramenu mi ko djete plakao
kad ga je žena ostavila
sto ga ne pustih onda da se ko čovjek ubije
nikad ne bih barem saznao
kakva je kučka bio
moj prijatelj
za koga sam nekad mislio
malo je i život za njega da se da
a sad me kao ne pozna…
Ma briga me za politiku
ovaj rat je obična svinjarija
al on i ja bili smo ko brata dva
znam da je bio zarobljen
kažu da su mu i u usta...
-Laku noc, njene pospane oci…
Zaspala je na kaucu dok sam se petljao sa jastucnicom u drugoj sobi, i nisam imao srca da je budim.
Podmetnuo sam joj jastuk pod glavu i nameravao da je pokrijem mekim kariranim cebetom, ali mi se ucinilo
da to, nekako, ne ide uz tesni, svecani kostim.
Šta sad?
Nisam mali, bilo mi je jasno šta se to dešava izmedu nas, ali dotad je sve ipak išlo po nekom redu.
Ono što mi je palo na pamet bilo je prilicno preko reda, i uveliko je prelazilo granice pristojnosti.
Hm, kad smo vec kod granica, ona je prva izazvala granicni incident, zaspavši na mom kaucu,
pošto se prethodno, mimo bontona, pojavila nenajavljeno, kasno, i tako dalje.
Dabome.
To mi je pomoglo da lakše rešim dilemu.
Pažljivo, kao ekspert za...
Znate kako neki ljudi ne znaju da kažu "ne"? I onda se posle toga jedu što ne znaju da kažu ne? Jel' poznato nekom? :sad2:
Ja zaista ne znam da kažem ne, ali samo pogrešnim ljudima... :dash:
E pa, nazdravlje mi majmuni! :besna:
Koliko si puta bio
nasmijan, a tuzan?
Koliko si puta snio
isti san, a ruzan,
kako stojis sasvim sam
tu na pragu doma svog,
vjetar lisce raznosi,
ali nema nikog tvog?
Gdje je sada djevojka
koju si zavolio?
Gdje su prijatelji svi
koje si prebolio?
Koliko si puta htio
reci to sto ne bi smio?
Koliko si puta cek'o
da nazove te poznat neko?
Zemlja vrti se u krug,
ljeta odlaze u dim,
svako svakom placa dug,
nemam nista ja sa tim.
Da li negdje postoje
ljudi kao sto smo mi,
ljubav gdje razvaljuje
kapije od straha?
Hej, sta je nama ostalo?
Uspomene samo...
Hej, kako bih te volio
vidjeti bar malo...
Uludo su ljeta prosla,
nikad ona nije dosla
poljupcima da me budi,
usnama da tresnje nudi.
Evo uzmite mi sve,
ja sam ruke digao
kad na...