Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu.
Jaka kiša je još uvek padala.
Idući putem,sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom,koja nije mogla da pređe raskršće.
"Dođi, devojko",reče odmah Tanzan.
Podigavši je u svoje naručje,prenese je preko blata.
Ekido ne progovori do uveče,sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće.
Tada više nije mogao da se suzdrži..
"Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama"-reče Tanzanu-"posebno ne mladim i lepim.To je opasno.Zašto si to učinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo"- reče Tanzan- da li je ti još uvek nosiš?"
Ps.Veoma jasna zen-prica.. a poruka je ocigledna!
Jaka kiša je još uvek padala.
Idući putem,sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom,koja nije mogla da pređe raskršće.
"Dođi, devojko",reče odmah Tanzan.
Podigavši je u svoje naručje,prenese je preko blata.
Ekido ne progovori do uveče,sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće.
Tada više nije mogao da se suzdrži..
"Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama"-reče Tanzanu-"posebno ne mladim i lepim.To je opasno.Zašto si to učinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo"- reče Tanzan- da li je ti još uvek nosiš?"
Ps.Veoma jasna zen-prica.. a poruka je ocigledna!
