Zaista cesto zalim sto nemam slikarski talenat jer ljepotu nedodirljivog rijeci samo mogu da ostete, a slikarstvo je umjetnost koja ima tu srecu da moze da odcuti. Nazalost, cetkica u mojim rukama stvara samo skrabotine, a cak i rijeci, koje su mi jedino oruzje i orudje, vrlo rijetko hoce da me poslusaju. Cim izadju iz glave postanu nesto drugo i ne daju mi da sliku sacuvam i opet uzivam u njoj kad pozelim.
Welocome vas doceka kad ulazite u moju kucu. A koliko puta se ne obradujem gostima jer mi je haos u stanu ili zato sto nemam nista pogodno za pocastiti. :roll:
Kupila sam skoro policu za knjige, naredjala sve koje su mogle stati i danima je s ponosom pogledam, ko zna koliko puta dnevno. Jos samo jedna mi treba! Napravila sam plan...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ismihan
Ismihan, ti si ostala
zelja nad svim zeljama
putnik sam i nista vise
nemam u rukama
Kad na casak oci zatvorim
da se bogdo i ne probudim
da samocu tako prevarim
sve da ostavim
Ismihan, ti si suza
sto jos nije kanula
Ismihan, ti si vatra
sto jos nije planula
Cvijet za koji nema sjemena
od iskona do kraja vremena
moja mladost nije
nikada procvala
Ref.
Ko te sada ljubi, ko te jutrom budi
kome, djulo, mlada mirises
dok ja sam polako umirem
suze od svijeta sakrijem
da me 'vako jadna ne vide kad uvehnem
Ismihan, znas ti, kada dusa boli
lahko se od tijela odvaja
u kafe strijelu da ne samujem
nocu kradom tebi putujem
ja sam ti k'o lanac potrgan, Ismihan
Ismihan, ti si suza
sto jos nije kanula
Ismihan, ti si vatra
sto jos nije...
Svi pričaju proleće je
ja se ipak pitam gde je
Da se nije uspavalo
ili možda zalutalo
Želja mi se za njeg sprema
ali njega nigde nema
Niti greje niti veje
naokolo mutno sve je
U kalendar džabe gledam
zima mu još mesto ne da
Od aprila čekali smo više
hoće kiša sve da nas urniše
Ne verujem u kalendar više
dok proleće u duši ne zamiriše
Milan Višnjić
Sa blagoslovom Njegovog preosvestenstva
Episkopa niskog G.G. Irineja
13 VRLINA DO BOZIJIH VISINA
Slusaj dobro dete drago
Pred tobom je pravo blago.
Ako ovu knjigu shvatas
Bices pravi ti bogatas.
Ali ne sa novcem, zlatom,
Vec sa jednom vecnom platom.
Znanje vece od svih mora
I vaznije od svih skola.
Sazdano je od vrlina
Koje vode do visina.
Kod andjela svetog tvoga
U narucje milog Boga.
Gde je svetlost ljubav medna
Ljudskim umom nesagledna.
Zato pravo putem novim
Kreni odmah redom ovim:
1. Pokajanje
2. Poslusnost
3. molitva
4. uzdrzanje
5. rasudjivanje
6. cistota
7. neosudjivanje
8. trudoljublje
9. Pravda
10.milosrdje
11.mirotvorstvo
12.smirenje
13.ljubav
14.blazenstvo
1. POKAJANJE
……………………
Nije strasno kad se gresi,
To je...
Opet sam noćas
sa tobom
a bez tebe
Eto šta nerazumna želja
može da učini čoveku
u njegovom veku
Opet pun tebe
zaboravljam na sebe
i volim te neizlečivo
ne nadajući se leku
Milan Višnjić
Bosonoga pesma
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn.
Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakom novembru da napravim jun.
I nemam obične sreće. I nemam obične grehove.
Moja je sreća srneća,
a grešno mi je smešno
Ako me neko čačne
u ove oči plačne,
nije to neutešno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozračne.
Podeliću sa tobom sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku što se klati niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan.
Izidji iz tog detinjstva kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok kao jezerske vode.
Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima rastapa mi se asfalt.
Budi uz mene kad odem.
Ljubav
Ovo je pesma za tvoja usta od...
Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor.
“Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne? Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje.
Profesor je bio oduševljen jer je pokazao da je vjera samo mit.
Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:
“Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?”
“Naravno, odgovorio je profesor.
“Da li postoji hladnoća?”
“Naravno, kolega. Zar nikad niste osjetili hladnoću?”
“Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz fizike, hladnoća je odsustvo...
Svakog proljeća, tokom mnogih godina, imao sam zadatak da napišem svoju ličnu izjavu o tome u šta vjerujem: moj moto. Kada sam bio mlađi, taj dokument je imao mnogo stranica; trudio sam se da sve spomenem, pazio da mi ništa ne promakne. Dokument temeljan i opširan kao presude Vrhovnog suda, kao da se riječima mogu riješiti svi egzistencijalni sukobi.
Poslednjih godina moj moto je postao kraći – ponekad je ciničan, ponekad komičan, ponekad obično intoniran – ali pišem ga i dalje. Nedavno sam pokušao da suštinu svojih uvjerenja sažmem na samo jednu stranicu i napišem jednostavnim riječima, mada svjestan da to podrazumijeva vrlo naivni idealizam.
To nadahnuće, da budem što sažetiji, došlo mi je na benzinskoj stanici. Rezervoar starog...
Prije tri hiljade godina, jedan čovjek sasvim sličan meni i vama, živio je u blizini grada okruženog planinama. Taj čovjek je proučavao medicinu i želio je da stekne znanja svojih predaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim što je učio. U svome srcu osjećao je da tu nešto nedostaje.
Jednog dana, dok je spavao u jednoj pećini, sanjao je da vidi sopstveno usnulo tijelo. Izašao je iz pećine u noć mladog mjeseca. Nebo biješe vedro i on ugleda milione zvijezda. A zatim se u njemu dogodi nešto što je zauvijek izmijenilo njegov život. Posmatrao je svoje ruke, osjećao svoje tijelo, i čuo svoj glas kako govori:
„Ja sam stvoren od svjetlosti; stvoren sam od zvijezda.”
On ponovo pogleda zvijezde i shvati da zvijezde ne stvaraju...
Imaš ljude koji nikad ne nauče, i imaš ih koji ne mogu da nauče nikad.
Kad se 17-ogodišnjakinji ovlaže gaćice na pomisao o onom zgodnom magarcu koji nogom zatvara vrata i koji će joj razbiti zube u diskoteci ukoliko zaključi da ju je neki dripac pogledao; to je normalno. Kad se na istu pomisao ovlaži koka od 30; to je blam. Njen, naravno. Žensko ima svoje faze odrastanja ko i muško, i koliko su naoko različite; taman su toliko uklopljive. Svaki balavac bi da ujutro u ogledalu vidi, ne znam, do zuba naoružanog Deppa koji **** majku skotovima i šeta najbolje ribe. Svaka balavica bi da ju šeta do zuba naoružan Depp koji.. Razumeš? Mlad čovek je primitivan, i možda utoliko bliži pameti. Kažu da ženska reprodukcijska moć dostiže zenit...
Kasnije niko nije došao do istinitog odgovora, zato što niko nije znao koliko je Esme Bright mrzela blato.
Do dolaska mlekara, Esme je bila već najmanje sat i po vremena budna. Nazuvši stare, potpapučene cipele na bose noge; sišla je strmim stepenicama u kuhinju i naložila vatru. Nadlaktice su joj se ježile od hladnoće. Kuća je, kao i sve ostale u ovom radničkom kraju, bila loše sagrađena. Ceo je kvart podignut na podzemnim vodama koje su tokom velikih jesenjih kiša plavile podrume a kuhinjske zidove prevlačile finom tamnozelenom patinom memle. Esmina deca veći su deo godine kašljucala. Decu iz radničkog kraja najlakše se dalo prepoznati po večito balavom nosu i nezdravoj, voštanoj koži.
Ledeni a vlažni zidovi nisu bili okruženje u...
Dan kada je Mary Thibodeau uvidela grešku u sistemu bio je mračan i kišan.
Nalazila se ispred prodavničice u ribarskom selu u kojem je odjednom shvatila da joj je nestalo cigareta. Bila je slab vozač, dozvolu je dobila već sa trideset godina; i svaki put kad je morala negde ići kolima po lošem vremenu; postajala je nervozna. Putevi su tog dana bili gadni i klizavi, a deca u onoj predškolskoj ustanovi u kojoj je jutros čitala svoju knjigu, cmizdrava; pa su roditelji insistirali da se čas završi ranije. Što se nje ticalo, to je bilo u redu. Mrzela je javno eksponiranje; a pljusak duž vrletnih priobalnih drumova bio je zadnji trenutak u kojem bi tako nešto poželela.
Kasnije je mislila da je sve to od početka imalo smisla.
I ranije je...
„Ako misliš da sam ti se došla pravdati, Martine; razmisli bolje.
Naravno da misliš. Postojalo je vreme kad te nisam morala pogledati da bih znala o čemu razmišljaš.
Kako samo mrzim tu kretensku rečenicu.
Sav onaj gnjecavi, bljutavi holivudski merde zasniva se na jednoj od takvih, i sličnih. Sudbinska predodređenost. Karmička povezanost. Prerađena antička metafizika o savršenim uklapanjima i ljubomori bogova. Instant-romantika zasnovana na pogrešnim premisama, krivo tumačena i u zle svrhe korištena; temelj je na kojem počiva ova naša nesretna civilizacija.
Nemoj.
Onomad sam zadnji put u trideset godina slušala o tome kako te smaram svojim amaterskim, kvazi-filosofskim nedorečenostima. Ti si jednostavan čovek, rekao si mi. Dobar...
Tehnike pomenute u ovom dokumentu su iz stvarnog života, uocene digim boravkom na raznim forumima.
Napisane su u prvom licu radi jasnoće.
Cilj ovog dokumenta je prikazati taktike koje čitalac treba da IZBEGAVA DA KORISTI, ali isto tako da može lako da ih prepozna ako ih neko drugi koristi, plus, da se dobro zabavi.
Načini na koje ljudi svesno ili nesvesno "varaju" u polemici su veoma zabavni.
Nadamo se da ćemo pokazujući ove taktike pomoći u raskrinkavanju bujajućeg terorizma spama u forimskoj konverzaciji.
Iskoristite svoju maštu da smislite da li ste Vi (ne daj Bože!) koristili ove tehnike u prošlosti. Tehnike su grupisane po kategorijama.
Na početku, imamo varijante u kojima Vi napadate osobu da bi ste izbegli istinu...
Rekla je:
-Ostavite me.
Bele su pregače zalepršale iz prostorije, sklopivši vrata bez šuma. Nije se obazrela. Opšte je poznato bilo da je pod njenim krovom zabranjena svaka glasnija reč ili korak. Kako je živela, tako je od drugih zahtevala.
Najposle, za neistomišljenike uvek postoji bič.
Kada je imala petnaest godina, noć uoči njenog venčanja; majka joj je došla u spavaonicu, sama. Već je puki taj čin bio neobičan. Gospođe majčinog ranga nigde se ne pojavljuju bez pratnje, čak ni pod sopstvenim krovom. Ona je sedela na rubu postelje, bosonoga i raspletene kose pale skoro do peta; gledajući majku kako prilazi istim onim korakom kojim danas i sama hoda: lakim, bez šuma, koji jedva da pomera skute. Te je noći, zadnje svog detinjstva...
Imam dosta godina i jos vise zivotnog iskustva.
Uvek me je privlacilo da ispitujem ljudsku hipokreciju.
Jedan od cestih vidova hipokrecije u svakodnevnom zivotu je i BAJKA O VERNIM ZENAMA.
Nemojmo se zavaravati: verne zene NE POSTOJE !
Mozda postoje na vrhu nekih stenovitih planina ili udaljenom svetioniku gde zive samo dve osobe...
Imao sam prilike da upoznam zene za koje bi ogroma vecina bila u stanju da stavi ruku u vartu po pitanjima vernosti istih...
A izgubili bi ruku...
Samo, nijedna to nece da prizna, naravno.
Sve vole da se prave fine, verne i nevine....
A nakon sto im se ONO desi, uvek kazu isto: "Jao, pa sta ces ti sada misliti o meni!?"
On stajaše sam sred polja dimom okovanog. Umoran; od zadaha krvi zauvek pijan a večito usta suvih; stajao je i čekao.
Šta ili koga; nije znao.
Znao je samo da čekati mora.
Kako su zvali polje ovo pre nego ga Smrt svojim nazva? Šta osta od sela u fjordu u koji, sa zmajevom glavom na pramcu; jutros pristaše? Ko će ikada više zaći međ crne kosti kuća popaljenih? Pepeo žareći što umire. On nikoga više ogrijati neće u noćima mrzlim kada od gladi mahniti čopori iz šuma silaze. Ni zle ptičurine što ljudskim mesom svoj porod hrane neće se gnezditi ovde.
Ni jedan čovek nije preostao.
Koja je majka pred spavanje kose splitala onoj bezimenoj bosih peta koju je danas s braćom podelio? Kakvim ga je samo očima pogledala kad joj na pragu ubi ono...
Ja sam pristalica smrtne kazne. Nažalost, teoretski. Dva su razloga tomu: nažalost. Površnom logikom gledano; nažalost poradi nepostojanja bezgrešnog i nepogrešivog pravnog sustava koji bi eventualne krive zaključke bio u stanju držati na minimumu, ili ih čak i eliminisati. Površnom logikom; zato što me to ne muči koliko bi čovek pomislio. Istinu govoreći, odtolerisala bih - minimum. Svet nije ni otprilike toliko čudno mesto kao što se na prvi pogled čini. Zlehudi sticaj okolnosti i loš raspored planeta u odsudnom momentu - verujem - figuriraju kao neke od urnebesnih ironija univerzuma; međutim; koliko se pouzdajete u slučajnosti? Ja, ne preterano. Veoma mali broj ljudi završi u zatvoru na pravdi bog(ova). Naravno, govorili bi o...
U prijemnoj kancelariji neimenovane državne službe grada kojeg je bolje ne imenovati; zvoni telefon. Brižni komšiluk prijavljuje porodično zlostavljanje. O čemu, konkretno, pričamo? Muž lak na ruci i žena koja redovno beži iz kuće; usred noći, bosa i plava (nije reč o frizuri). Delatnici neimenovane službe neimenovanog grada postupaju prema prijavi. Odlaze da bace svoj stručan pogled na poprište zločina. Zatiču: kuća, ko i sve druge u ulici. Bračni par, rane četrdesete, ni nepismeni ni obrazovani. Po jus-u. Ko i svi drugi u ulici. Standard koji ulicu određuje. (Sa svrhom naglašeno). Nakon pola sata razmene informacija, situacija jasnija. Podaci za dosije: deca skoro već obrkatila. Ćerka i udana. Žena, u stalnom radnom odnosu s...
Pustite odmah ovaj mix, a zatim polagano pročitajte post.
Zavalite se lepo u svojoj stolici, pustite tiho neka ovi lepi zvuci kroz vaše uši dođu do vašeg srca.
Zatvorite oči i zamislite kako srećni ljubite osobu koju volite.
Ovaj mix će učiniti da vaša želja postane stvarnost jer ćete vi otvorenog srca kročiti u novi dan, spremni za ljubav.
Ovo je bilo za one koji nisu našli ljubav, a vi koji ste je našli zagrlite osobu koju volite, poklonite joj osmeh jer vas on ne košta ništa, a partneru će mnogo da znači.
Volite se ljudi kao što ja volim Vas.:hvala:
Pustite muziku i pročitajte ovaj post, lagano i bez žurbe. Možda će magični zvuci doneti sreću.
Ovo je link za direktan download sa mog google sajta. You Tube ne prikazuje zbog ko zna kojih autorskih prava.https://sites.google.com/site/serbianfreeringtones/svi-moji-ringtonovi/WorldLoveMixByNesaDeBeli.mp3?attredirects=0&d=1
Ovaj mix posvećujem svima koji su usamljeni i bez ljubavi jer život je pozornica na kojoj svako odigra po neku ulogu.
One tužne uloge se duže pamte i inspiracija su najveća umetnička dela.
Ipak, možda je bolje i da se pati bez ljubavi nego da se pored sebe imate nekoga koga ne volite jer taj neko će to znati, pa čak da vas i voli biće mu teško jer će nekada u kišne dane da primeti vaš setan pogled dok gledate kako...
Svekolika kultura je širenje našeg svjesnog bića. Duša je otac i mati svekolikih prividno nerješivih problema koji se pred našim očima dižu do neba. Ali čovjek mase ne vrijedi ništa, već je gola partikula koja je izgubila smisao ljudskog bića a time i dušu.
Jung
Ali kad od neke davne prošlosti, nakon smrti bića, nakon razorenja stvari, više nema ničega, tad još uvijek ostaju samo miris i okus; premda su nježniji, ipak imaju više životne snage, manje su stvarni, ali postojaniji, vjerniji, pa žive duže, kao da su duše, čuvaju u sebi sjećanje, očekivanje i nadu, i kraj ruševina svega drugoga, na svojim sitnim jedva zamjetljivim kapljicama, nepokolebljivo nose cijelu golemu zgradu uspomena.
Prust
Najvažnije susrete duše dogovaraju mnogo...
Bio jednom jedan trgovac koji je imao četiri žene.
Volio je najviše svoju ČETVRTU ŽENU. Obožavao ju je, darivao skupocjenim darovima i postupao s njom delikatno. Brinuo se o njoj najviše i davao joj samo ono najbolje.
On je volio i svoju TREĆU ŽENU jako puno. Bio je vrlo ponosan na nju i često ju je pokazivao prijateljima. No, jadni trgovac bio je često u strahu da će ga ova ostaviti i pobjeći s drugim muškarcem.
On je naravno volio i svoju DRUGU ŽENU. Ona je bila vrlo obazriva i strpljiva te je trgovac imao u nju veliko povjerenje. Kad god bi trgovac naišao na neki problem, trčao bi drugoj ženi i ona bi mu pomagala da prevaziđe velike probleme.
I na kraju PRVA TRGOVČEVA ŽENA.
Ona je jedan vrlo odan partner, koji pomaže oko posla...
Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana živjeli su lijepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Živjeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svjetskih briga i događanja. Ali nakon mnogo vijekova primjetili su da njihovo ostrvo polako i sve izvjesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje čarobno ostrvo koje im je vijekovima pružalo sreću.
Jedino Ljubav, postojana po prirodi, odluči da ostane. Jedino je ona vjerovala i nadala se da je sve to privremeno i da će doći bolji dani kada će sve biti lijepo i veselo kao nekada. Međutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lijepo ono malo...
Dakle, pretpostavite da objavljujem ovu priču iz sujete. Konačno, i ja sam od krvi i mesa, kostiju, kose i nokata, kao svaki drugi čovjek i čini mi se da bi bilo vrlo nepravedno kad biste zahtijevali od mene, baš od mene, da posjedujem naročite kvalitete. Neko ponekad vjeruje da je nadčovjek, čak i kad otkrije da je bijedan, prljav i dvoličan. O sujeti ne govorim: vjerujem da niko nije lišen ovog značajnog pokretača ljudskog progresa. Zasmijavaju me ta gospoda kada se kite skromnošću Ajnštajna ili njemu sličnih. Odgovaram: lako je biti skroman onome ko je slavan; htjedoh praviti se skroman.Čak i kada pretpostavljate da ona uopšte ne postoji, odjednom je otkrijete u njenom najfinijem obliku: sujeta skromnosti. Koliko puta nailazimo na...
Не брини,
млада си,
прелепа,
паметна,
и имаш
превелико срце,
дар да осетиш лахор,
намиришеш пролеће
и утешиш тугу
Не брини,
неко ће за тебе,
и о теби,
певати песме
Можда мало,
али само мало,
жалим
што то нећу бити
ја
Но, знам да он
Ће бити бољи
за тебе
разумеће све што ја
слутим
А ти...
Само буди стрпљива
и не заборави да се чудиш
свету, људима и себи
запамти,
да би постала човек
мораш остати дете
само тако ћеш чути,
заиста чути,
све песме које ти он
буде певао
и оне ће бити само твоје
Ако их ти не чујеш
Онда ће бити свачије,
сирочићи,
које сви жале и желе, али
мало ко
заиста воли
Зато,
настави да се чудиш
да можеш да га чујеш
кад дође
А ја ти кажем
доћиће он
само, још није
време за вас...
И, још нешто,
не замишљај га
само, буди...
CUTANJE
Ostale su strašne reči nerečene,
Samo tvoje oči, mirne kao tmina,
One su gledale i slušale mene;
Moj bol na tvom uhu pevaše tišina.
Kakva himna srca, ta reč nerečena!
Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!
Kad tišina zbori mesto nas, reč njena
Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.
Ta blaga muzika ljubavi što ćuti,
Ima mir molitve u dubini duha:
Nikada se rečju laži ne pomuti,
Nit se glas poročni dirne našeg sluha.
Ideja u nemi kamen uvajana;
Vera sva u suzi što neće da kâpi;
Ta zakletva što je u neznan čas dâna;
I najviši zakon bola koji vapi.
NAJTUZNIJA PESMA
Znam za neizmerne i bolne samoće,
Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene,
I kad srce prazno prestaje da hoće
Ni vence pobede ni ljubavi žene.
Znam za neprohodne samoće...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAKO SOKO
Tako dodje nekad svakom stvoru, nekako te uvati dert, žal neki za ono što beše, posebno kad ti nešto srce pritiska kako kamen u kacu s kiseo kupus, kad te neka muka mori pa krene po pamet da ti se sve vrće I prevrće …
Eh, neje to žal za mlados, no žal za njenu snagu a sadanju pamet.....al' ne biva oba. Al biva nešto drugo.....sadanja pamet u bistu glavu i čisto srce.....e, onda letiš kako soko.....pa kad uzletiš medj oblake i pogledaš dole.....pa ti u oko stane sva lepotinja što si je napravio, sva ubavinja što je od srca otkinu i drugome dade....kad te nebo miluje I sunce celiva, kad ti snaga nadodje I prosto kipi iz teb ko nadošlo testo. Eeeeeh, lepo je...
Bio je jedan ljubavnik koji je volio bez nade. On se povukao potpuno u svoju dušu i mislio je da će sagorjeti od ljubavi. Svijet za njega nije postojao, on nije više vidio plavo nebo i zelenu šumu, potok mu nije žuborio, harfa mu nije ječala, sve je bilo utonulo, i on je osiromašio i postao bijedan. Ali je njegova ljubav rasla, i on je puno radije volio umrijeti i propasti, nego se odreći posjedovanja lijepe žene koju je volio. Tada osjeti kako je njegova ljubav sagorjela sve drugo u njemu, te postade moćna, i privlačila je i privlačila, i lijepa žena joj se morala pokoriti, i došla je, i on je stajao raširenih ruku kako bi je privukao sebi. Ali dok je pred njim stajala, najedanput se sasvim izmijenila, i on s grozom osjeti i spazi kako...