kao sto vec vidite prodajem lockerz account
ima:
1480 PTZ
takodje sam z-lister-to znaci da mi se PTZ udvostrucuju
sto opet znaci da kad se loginujes dobijes 4 PTZ , odgovoris na anketu (daillies) dobijes 4 PTZ , i kad odgledas video dobijes 8 PTZ
svi zainteresovani nek mi se jave na ovaj e-mail
zeljko_grubisic@hotmail.com
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Po rastanku I
Reci mi sad, kada vec proslo sve je:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi,
reci, dal' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dana koji nekad bise
dusa ti samo kad me vidis seca,
reci, dal' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?
Po rastanku II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije...
Grupi djece u uzrastu od 4-8 godina postavljeno je pitanje: “Šta je ljubav?”
Njihovi odgovori bili su dublji i širi nego što je to iko mogao očekivati. I evo šta nam djeca kažu:
“Kad vas neko iskreno voli onda taj neko izgovara vaše ime sasvim drugačije. Vi znate da je vaše ime sigurno u njenim ustima.“ – 4 godine
“Ljubav je kada se djevojka naparfemiše, a momak stavi na lice kolonjsku vodu i oni onda izađu i mirišu jedno drugo” – 5 godina
“Ljubav je kada izađete sa nekim da jedete pomfrit i date mu većinu svog pomfrita i ne očekujete ništa zauzvrat.” – 6 godina
“Ljubav je ono što vas tjera da se smijete čak i kad ste umorni” – 4 godine
“Ljubav je kad moja mama skuva kafu za mog tatu i onda ona prva proba tu kafu da se uvjeri da je...
Sada kreću testovi sa svim oblastima. Brojevi nisu promenjeni. Kada ovo uvežbate onda ćemo menjati i brojeve.
Tuga me neka sastavila
Zbog rastanaka koji bole.
Sta ima lepse na svetu
Od dva srca koja se vole?
Svaki je rastanak tezak
Vreme mu na ruku ne ide.
Kako prolazi vreme
Svi tvoju tugu vide…
Ne treba patiti mnogo,
Zbog ljubavi se ne gine…
Zasto me onda toliko
Ta tvoja tuga brine?
Izbrisi suze draga
I kreni stazom svojom
Niko nije vredan toliko
Da se hrani suzom tvojom!
:heart::heart:
Žena zaboravlja lakše nego muškarac, ali se ona i lakše sjeća onog što je zaboravila.
Agata Kristi
Nema na svijetu ružnih žena. Postoje samo žene koje ne znaju da bi s malo truda mogle da budu lijepe.
Kristijan Dior
Lijepe žene nikad ne sumnjaju u svoju inteligenciju, ali inteligentne žene uvijek sumnjaju u svoju ljepotu.
Isidora Dankan
Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo.
Andrić
Ljubav je najčešće jedno veliko maštanje, jer smo izmislili sve vrline kod žene koju volimo, i uobrazili da su sve sreće mogućne, i zaključili da su sve prepone sitne i neznatne.
Dučić
Ko može upravljati jednom ženom...
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni,
jao kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi joj glava, ne bi joj glava,
jao kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
još nedozrele.
Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica,
sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reči,
govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo,
telo ti zdravo što se praviš svetica,
a padale su svu noć neke modre kiše
nad Mostarom.
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg nije bilo.
Pitala me je imam li brata, šta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
sačuvaj Bože,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke...
40 odličnih linkova za besplatne online knjige
http://www.bibliomania.com/bibliomania-static/index.html
100 online biblioteka
http://www.collegedegree.com/library/college-life/100_extensive_university_libraries_from_around_the_world
Izbor 20 prestižnih univerzitetskih biblioteka
http://education-portal.com/articles/20_Prestigious_University_Libraries_Than_Can_Be_Accessed_From_Home.html
Za entuzijasteu potrazi za šarolikim sadržajima
http://www.wannalearn.com/
Djela velikih klasika književnosti
http://www.grtbooks.com/default.asp?idx=0&yr=-5000&aa=AA&at=AA
Pregršt besplatnih online knjiga
http://www.fullbooks.com/
Izbor nekih važnih naslova
http://www.planetebook.com/free-ebooks.asp
Bibliomania projekat...
Mnogo testova inteligencije na jednom mjestu
http://www.iqtestovi.com/
http://www.iq-testovi.com/
Jedan od najobjektivnijih online testova inteligencije
http://www.iqtest.dk/main.swf
http://www.highiqsociety.org/iq_tests/
Zanima te idealna profesija za tvoj senzibilitet?
http://mrav.ffzg.hr/zanimanja/
Testirajte svoje zdravlje – prevencija nikad ne škodi.
http://www.queendom.com/tests/testscontrol.htm?s=76
Želite spoznati kako funkcioniše vaš kreativni um?
http://www.before-after.com/quiz/bandaidmovie.swf
http://www.queendom.com/tests/access_page/index.htm?idRegTest=688
http://mycreativityskills.com/
http://library.thinkquest.org/C0110299/interact/interact.php?creativity
Svi smo pod stresom u modernom dobu. Provjeri sebe...
Od mene za tebe:cool:
Ono što beše
vraćat se neće,
sutra je novi
začetak sreće.
Otvori oči,
načulji uši
pa možda nađeš
smirenje duši.
Nijedna tuga
doveka nije,
pred novom srećom
ona se sakrije.:per:
Trenutke sreće
koji su prošli,
spakuj u juče
da novi bi došli.:cmok:
Juče je bilo,
sutra još nije,
da nas je vreme pravo
za nove emocije.:hvala:
Jos od mog rodjenja bio sam proklet jer sam divlje rodjen
pisem u slucaju da nikad ne vidim svoju nerodjenu decu
Mnoge stvari sam naucio u zatvoru,bio blagosloven,i dalje zivim
Pokusavam da zaradim svaki peni koji dobijem,i secam se..-
Pocetak moje misije
Kad sam bio zacet,dosao sam u ovu poziciju
Moja mama je bila panter glasni,jedini roditelj ali ponosni,
kad je suocila kako njen sin cepa krunu
Bio u skoli ali otisao,napustio dom
Zato sto ona rece da nizasta nisam dobar,zato idem
Imam samo jedan zivot,Boze oprosti mi za grehe
Pusti me i nikad necu krasti,niti dilovati
Moj jedini prijatelj je moja beda
Zelim osvetu za agoniju koju su mi doneli
Vidi,moj zivot nije obecan,ali bice bolje
Nadam se da razumes moje pismo ljubavi
mojoj...
U jednom selu rastao je decak po imenu Milorad. Osim ovaca drugim poslom nije znao da se bavi, ali jednoga dana njegova majka odluci da ga posalje na visoke skole.Odmah ga je upisala u najvisu skolu u gradu, te je nas Milorad,hteo ne hteo, svakoga dana odlazio u skolu na najvisi sprat. Rasterivao tice,pljuckao na ljude,preskakao stepenike vezbajuci da skoci sto vise, ali mu je nedostajala sirina livada i njegove prijateljice ovce.
Posle nekog vremena postalo mu je dosadno, poceo je da obilazi skolu i da odlazi u druge delove grada.U jednom izlogu video je veliku cokoladu, svakoga dana radoznalo je stajao pred izlogom i buljio u cokoladu duzine dva metra i sirine metar. Videci ga tako odusevljenog, jedna fina prodavacica donela mu je...
Zivi sada,
ne postoji nada za bolje sutradan
zato kazem-zivi sada,
ne postoji razlog zasto ne bi
sve odluke su samo na tebi
Zato zivi sada/
Druga strofa ubija,bukvalno
Mladi bračni par se uselio u tek kupljenu kuću.
Sljedećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda
kroz prozor i opazi komšinicu kako širi veš na
svom balkonu.
„Kako joj je prljav veš! Ne mogu da vjerujem.
Pa isto kao da ga nije ni oprala“, rekla je
„Možda joj je potreban drugi prašak,
a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.“
Muž je ćutke posmatrao,
i čini se da ga to nije zanimalo.
Ali svaki put kad je komšinica širila veš,
padali bi isti komentari.
Iz dana u dan.
Mjesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je vidjela da je komšinicin veš čist kao snijeg.
Reče mužu:
„Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio!“
Muž joj odgovori:
„NIKO!! Ja sam oprao naše prozore.“
***
Nemojte u tuđem oku komentarisati trn...
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod...
Može se zaključiti da čovjek nije dovoljno svjestan da bi mogao da primijeti koliko je nesvjestan. Čovjek jednostavno ne vidi činjenicu svog neznanja upravo stoga što je ona isuviše očigledna. To me podsjeća na molitvu jednog isihaste:
“Bože, isuviše si prisutan da bih mogao da te vidim!”
Treba početi od svjesnosti. Posmatranje je put stvaranja, širenja i stabilizacije svjesnosti. Posmatranje ti u isti mah pruža i svjesnost i snagu da izdržiš suočenje sa onim čega ćeš, prije ili kasnije, postati svjestan.
Jedna od posljedica razvitka svjesnosti je i rušenje socijalnog mita o individualnosti. Posljedice svjesnosti su zaista brojne: čovjek nema “ja”… Čovjek ne može ništa da uradi; ono što je po njemu akcija, suštinski je reakcija...
Čovjek zna da je spreman da radi na volji onog trenutka kada se koncentracija spontano pojavi. Čim primijetimo da možemo bilo koju stvar da radimo mnogo duže i pribranije nego prije – sigurni smo da je došao pravi trenutak.
Unutrašnja rascjepkanost se smanjuje povećanom svjesnošću, i to nas dovodi do koncentracije koja ustostručuje mogućnosti. Tek tada je rad na volji plodonosan i bezopasan. Čovjek može da radi na koncentraciji ako se ona pojavi. Ako do jednousmjerenosti ne dođe razumijevanjem, homogenizacijom psihe, kontinuitetom svjesnosti, onda čovjek ništa ne može da uradi – jer koncentracije nema! Forsirati um da boravi samo u jednoj tački je akt nasilja nad sobom.
Bolnice su pune mladih ljudi koji su bili neustrašivi, ali neuki...
Život je samo prilika da obogatimo živat sam po sebi. Mi učimo čak i hodanje, zar ne? Da bi išao preko svojih mogućnosti, ti prvo moraš da znaš kolike su tvoje mogućnosti. Tek tada može biti reći o prevazilaženju.
Ako ti je prirodno potrebno malo sna, onda voljna tehnika bdijenja nije za tebe, ali ako si fizički lijen i ako voliš da jedeš, karma joga i upavas (post) će ti sigurno pomoći da ojačaš volju. Voljna tehnika koja ti se najmanje dopada krije najveći dar. Ako si najizrazitije mehaničan dok pričaš, praktikuj mounu (ćutnju), a ako ti je dosadno kad si sam, jednom nedeljno se povuci u izolaciju, ekanath (samoću).
Rad na sebi ne može da bude improvizacija. Po mom vlastitom iskustvu, imamo nekoliko opasnosti: mazohizam...
Svaki napor ka probuđenju ima svoju vrijednost, ali da bi potpuno razumjeli sebe, naš put ka samorealizaciji ne smije da bude štur i siromašan, sa samo jednom ili dvije dimenzije. On ne bi trebao da bude isključivo emocionalan ili samo misaon, voljnog ili energetskog tipa, nego potpun, totalan napor.
Rad na sebi dobija svoj najveći smisao tek kad obuhvati sve slojeve ljudskog bića: i razum i srce i volju i, konačno, svjesnost. Kad je rast potpun, unutrašnje bogatstvo razotkriva se u punom sjaju i oplemenjuje sve situacije, relacije i slojeve postojanja s kojima dođe u dodir.
Ali istinski rad na sebi ne mogu, ako hoću da se precizno izražavam, nazvati radom – specifičnost je u pristupu. Rad na sebi je igra na sebi. Na primjer, dokle...
Neminovna posljedica zdravog, cjelovitog rasta ka sebi. Ponavljam: duhovnost je put i kruna samoostvarenja.
Prvi i jedini cilj duhovnosti je buđenje, samorealizacija, prepoznavanje onoga što jeste. Krajnji cilj je potpuno zdravlje, a da bi se ono ostvarilo, neophodno je vidjeti pravo lice našeg psihološkog stanja; problem je u tome što niko ne smije objektivno da sagleda unutrašnju situaciju, a ona je tragična upravo zbog tog kukavičluka.
Bolest može da se izliječi ako se na vrijeme prepozna kao bolest, ali ako se tumači kao zdravlje, opasnost po čovjeka naglo se povećava. Autentična duhovnost izrasta kao delikatni plod iskrenog i smjelog suočavanja sa samim sobom. Da bi do tog bespoštednog razračunavanja uopšte došlo, čovjek ne smije...
Hrist je govorio mnogo toga što samo Hrist može da razumije. I Buda je govorio da budemo svjetlo sebi samima i da ne tražimo svjetlo u drugome; pa ipak, mi danas imamo par stotina miliona budista koji traže svjetio u suncu koje je zašlo prije dvije i više hiljada godina. Isuviše budista, a nigdje živog Bude. Zašto?
Mi slušamo i ne čujemo. Zbog toga je postojeća duhovnost u istom stanju u kojem je i čovjek.
Duhovnost nužno proizilazi iz nas. Ako smo zdravi i duhovnost puca od zdravlja, ali ako zdravlja nema i duhovnost je bolesna. Istinski rad na sebi počiva na samostalnom ispitivanju svega: sebe, drugih, životnih pojava, uzajamnih relacija. Kada se istražuje, predrasude i predstave ne smiju da postoje. Sve se podvrgava provjeri – i...
Puteva je koliko i ljudi, a ljudi koliko i stranputica. Da li je staza kojom hodaš put ili stranputica, zavisi od iskrenosti putnika, a ne od kvaliteta ili vrste tla pod nogama.
Duhovnost vidim kao krunu čovjekove težnje da ostvari sebe. Ona dolazi kao posljedica istinske unutrašnje zrelosti, te duhovnost nije, niti može biti proizvod straha od kazne – pakla, ili pak žudnje za permanentnim zadovoljstvom – rajem.
Ako je želja za duhovnim rastom iznuđena religioznim metodama zastrašivanja, sjeme ljudske neuroze lako izrasta u razgranato drvo.
Postoje duhovnosti i duhovnosti… Jedna vrsta duhovnosti može biti rezultat psihičkog zdravlja, a druga samo odraz odsustva istog. Jedna duhovna težnja nastaje kao vrhunac razumevanja života samog...
Шопенхауер је писао у вези мита о Пандори:
А опет, управо његова филозофија разјашњава мит на прави начин. Прометејеву ватру можемо узети за симбол свести. Добивши свест људи су се издигли изнад животиња на неслућене висине, али су добили и један велики проблем, јер бакљу свести можемо окренути споља и добићемо опажаје, али можемо је окренути и ка унутра и добићемо афекције или нешто што није објекат, али није ни онакво какво би требало да буде,"ствар по себи", већ је упрљано формама интелекта. Управо су афекције садржај Пандорине кутије.
Зевс желећи да казни људе наредио је Боговима да људима подаре "дарове". Противуречност? Казнити даровима?
Али противуречности нема. Афекције, осећаји, осећања нису дарови већ казне. Патња је...
Igra na sebi nije traganje za Bogom. Riječ je o nalaženju tragaoca. Onaj koji traga je ono što treba da se nađe. Lako će Bog da te pronađe ako stalno živiš na istoj adresi, tj. ako ti sam prestaneš da lutaš. Ostavi transcendentalna pitanja po strani – od njih nećeš imati nikakve koristi. Mi smo isuviše uobraženi da bi shvatili čak i veoma proste stvari: čovjek nema čime sebe da nađe! Ne snalazimo se čak ni u racionalnom svijetu – ulazak u iracionalne vode značio bi izlazak iz zdrave pameti. Glumimo bogove, a nismo ni ljudi – otuda licemerje.
Nevjernik vjeruje samo u ono što vidi. Vjernik vjeruje i u ono što ne vidi, a igra na sebi se sastoji u tome da čovjek ne vjeruje ni u ono što vidi ni u ono što ne vidi. Igra je avantura...
…Tvoje razmišljanje je bez sumnje ispravno – poštujem ga.
Jedini je problem u tome što je takvo razmišljanje uzrok tvoje sadašnje situacije.
Vanjske okolnosti zaista nisu od posebne važnosti.
Dobro zapamti ovo: svi događaji u tvom životu, bili oni emocionalni, društveni ili profesionalni – ogledalo su tvojih misli.
Ali budući da tvoj um još nije formiran, ipak se ne može prihvatiti to načelo.
Tvoj um i dalje prihvata opšte-raširenu iluziju da vanjski faktori imaju odlučujuću ulogu u tvom životu, dok je u stvarnosti sve u životu ustvari pitanje stava.
Život je upravo onakav kakvim ga zamišljamo.
Sve što ti se događa prouzrokovale su tvoje misli.
I ako želiš da promijeniš svoj život, moraš početi drugačije da misliš.
Mark Fišer
Opet onaj isti osjecaj. Tupi udarac mojih sopstvenih gresaka o moje celo. Miris je blag i opijajuci. Mozda to mirisu neka davna sjecanja i dani koji su u letu prosli jedan za drugim....i nijesu me pitali nista. Ni da li smiju, ni da li ja mogu podnijeti... Daleko su zelje i snovi...dalje nego sto su ikad bili. Ovog puta ih ne mogu dohvatiti...ne mogu potrcati za njima. Zaostajem. A oni idu. Idu. Idu... Vise ih ne zanimam. Ne zele mene niti bilo sta sto ima veze sa mnom. Vise nijesam na korak do dna. Vec uveliko hodam po dnu. I hodacu. Jos dugo vremena. Jer sad je sve zavrseno. Sve je gotovo. Ptica koju sam toliko vremena drzala u kavezu odletjela je. I ne haje. Nema vremena ni namjeru da se vrati.
Zudim da te sretnem
A oko mene ljubav
Ceznem za dodirima
a oko mene ljubav
Osluskujem korake sudbine
a oko mene ljubav
Budim se sa nadom
a oko mene ljubav
Tonem u san sa zeljom
a oko mene ljubav
zelim da je osetim i ja...
Nedelja,:cool: danas ne radim. :klap:
Posvetiću se malo svojoj porodici i svojim prijateljima.
Na poklon vam dajem link na kome možete naći viceve u mp3 formatu. Možete ih skinuti bez brige.:ok:
Imam ih mnogo više, ali nisam stigao da ih uploadujem.
Nadam se da će vam ovo ulepšati jutro makar malo.:hvala:
http://sites.google.com/site/mp3vicevi/
