Danju radiš, a noću si budna,
lepa moja, postala si čudna,
sa zvezdama, umesto da sanjaš,
ti se ovde s’ frajerima ganjaš.
Svaka druga, u statusu sama,
samostalna i slobodna dama,
tol’ko zgodna da zaboli glava,
od lepote koja zavarava.
Novih slika, sa mora je puno,
pa se pitam, ko je slike škljoc’o,
nigde nema te suprotne strane,
zbog koje su sada mame same.
Pa se sada, u nevreme seti,
gde si bila na moru ti leti,
lagano mi u čatu napiši,
pa se brzo sa naloga briši.
Opet sutra, iz ofisa svoga,
ti se seti gde smo noćas stali,
pa raspali po toj tastaturi,
kao da se svima jako žuri.
Iz zabave ti status promeni,
budi malo udata za njega,
koji kući sa naloga svoga,
gleda druge i misli na Boga.
http://www.poslednjiskaut.com
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pre par dana nadjoh se u situaciji da budem upitan od poznanice (koju necemo imenovati) sta ja to mislim o Bokiju? Prekinula je za tu priliku diskusiju sa svojom drugaricom na tu temu i okrenula se neslutecem meni koji sam mirno citao sportske strane novina. Pita ona to mene uz radoznao osmeh, valjda ocekujuci da ja stvarno znam ko je to, i da imam misljenje, kojem ce onda one moci da se, po obicaju, nasmeju.Ne sporim ja da muskarci za to i sluze i stvarno nisam imao nameru da ih razocaram. Elem, usledio je moj blago nezainteresovani, ravnodusni odgovor-"Kojem Bokiju?" Taj odgovor, savrseno iskren, bese odmah shvacen pogresno kao sala i posluzi svrsi-da se nasmeju moje sarmantne poznanice. Onda valjda shvatise da se ne salim, pa se...
Postoje dve vrste ljudi-oni koji oblikuju, i oni koje oblikuju.
Oni koje oblikuju imaju takav karakter da teze prilagodjavanju. Odlikuje ih poslusnost, empaticnost i cesto-neodlucnost. Tesko im je da funkcionisu zasebno, kada nema nikog od koga ce da uzmu uputstva, direktna ili indirektna, na koga ce da se ugledaju. Njihovo celo ponasanje se zasniva na prilagodjavanju, na "sklanjanju sa puta", na podsvesnom prihvatanju naredbi i izvrsavanju istih, bez pogovora i pitanja. U zivotu ne prolaze dobro, jer se ne bore za sebe-ne vole da se suprotstavljaju, ne zato jer se plase, vec vise iz nekog osecanja da to nije primereno ili ocekivano. Veoma im je stalo do misljenja drugih.
Oni koji oblikuju su, sa druge strane, samopouzdani...
Будући да је начињен да буде Одговарач,
ћутао је, чекајући Питање
које ће му пружити прилику да одговори
и тиме оправда постојање својим Творцима.
Питачи су се смењивали,питајући,
а он је ћутао, сваки пут све тужнији,
јер су се питања низала
и на свако је он знао одговор.
Kako су Питачи били само питалице,
не умејући да поставе Питање
да би на њега добили Одговор,
оставили су Одговарача да умире полако сам,
рђајући од туге сопствене неисказаности,
немоћан да себи постави Питање
на које је знао само Одговор.
Удевам себе кроз ушице Смисла
да уткам кончић у плашт неба,
када већ нисам звезда, Нова,
макар да будем нит снова,
да њоме закачим, ко удицом, јаву,
да живот свој покрстицом извезем
и спремно га пред Смрт изнесем.
Не знам ја…
Само гледам и скупљам,
Као старица голубове око себе,
Свице који лете у твојим очима
Да их намамим својим зрнима успомена
Исклијалим, што су узрасла и донела плод,
Па се распукла као нар пред тобом,
Не би ли ти, заваран својим жељама,
Ипак слетео на моје раме
И видео да је оно извајано
Да буде одмориште птицама
Што уморне од љубави сунца
Пожеле да слете
И усну само једном, да би опет узлетеле,
Заборављајући чије је било раме
На коме су почивале
Ma koliko se trudili da promenimo svoj nacin ponasanja uvek ce vuk ostati vuk, a hijena hijena. Ovca ne moze da bude koza, ni ovan jarac. Priroda je , cak, regulisala da se i ne mesaju genetski.
Kod ljudi to nije slucaj, ljudi razlicitih sredina i navika se cesto mesaju i iz toga nastaju dobra potomstva, ali su te veze katastrofalne.
Kriminalac i posten covek nikad ne mogu dugo zajedno, jer se njihove navike sukobljavaju. Dok je vera imala jaku ulogu u drustvenom i porodicnom zivotu, zena se prilagodjavala muskoj prirodi, pa su takve veze opstajale. Od kada vera gubi uticaj na populaciju razlicitosti dolaze do izrazaja i takve veze brzo pucaju sa velikim praskom.
I ko zna zasto je to dobro...Znam da je jedinkama lose, a mozda ce u nekom...
Noc tmurna i kisna,
Hladna postelja,
A ubi zelja...
Ruke te traze,a telo zudi
Od silne zelje
Da poludi...
Oci sanjaju poluotvorene,
A srce tuce,
Seca se juce...
Mekana put i topao kut...
U nama pozuda nikad ne spava,
Kulja ko lava...
I nestaju sva rastojanja,
Dok skidam odecu
Ti palis svecu...
Nesrpljivo cekam da legnes kraj mene..
Stezes me snazno,
Al nije mi vazno,
Nek igraju igru tela
Smela,od ljubavi vrela...
I lezim tako pod tobom naga,
Dok tebi kroz telo tece snaga...
Jos jedan pokret
I lestve za raj...
Ma kakav divan savrsen kraj...
O Boze sta se to sa mnom zbiva?
Da li sam ziva il nisam ziva?
Da li sam ikome ista kriva?
Dal tako nesto sme da se sniva???
.. u ovom je svijetu .. očito .. inzistiranje na individualnosti .. budi svoj .. što te briga šta drugi kažu .. imaj svoje ja .. ne razmišljati šablonski .. budi kreativan ..
.. to o čovjeku govori samo jedno .. da je jebeno vezan komšilukom .. inače se ti izrazi nebi javili .. nebi nastali ..
.. komšiluk garantira .. razne privatnosti .. to znači .. kaže .. negdje ćemo te ipak ostaviti .. nećemo te progoniti svugdje .. .. ali se javi bin laden .. pa se privatnost suzi ..
.. ima stvari .. koje se čovjeku poklanjaju .. kao igračke .. i koje mu vrijede više od filmova amera sa junacima koji mogu sami ..
.. o tri .. poklona .. idejna .. o tri načina gdje je čovjeku .. poklanjana samoća ..
1 .. mobitel ..
.. čovjek je njime dobio...
Prezirem ih.
Nisu prijateljice ako te ljube.
Nisu zahvalne jer im otvorish vrata jer ste izashli negde gde je sve plac'eno od tvog rada, ili gore nerada u nasledstvu.
Ne, jer one vole to da odrze a tebi je dosadilo.
Vole takvu situaciju i machke -> Doktori, Politichari, Militantne Vojskovodje, Jevreje koji ti pozamljuju a zelenashi su blagi, I Katolici i ****** koji im pushe su prechi od pesnika. Chak i Bosanci koji uzzivaju u lazznoj im romansi jer zzive od nje.
Isto Srbi koji prevrc'u prase i naruchuju trubu a zidari su obichni, ti malogradjani imaju vishe od tebe i misle da je vreme da se i ti smirish...
Da je tako, mislim da bi me chitali, medjutim nije, shto uputiti decu nechem shto nije u planu Commonwealth-a!
:dontunderstand:
"Živela sam dovoljno dugo i bez mnogih sam vec ostala;znam da više od njihove odsutnosti boli ono što jedno drugom nismo rekli."
"...put koji si prešla nije prav već pun raskršća.
Na svakom koraku bio je po jedan putokaz koji je označavao različite pravce;na jednu stranu vodi puteljak,na drugu travnata staza koja se gubi u šumi.
Jedan od tih puteva izabrala si nasumice,neke druge nisi ni videla;ne znaš kuda bi te odveli oni kojima si okrenula leđa,da li na neko bolje ili gore mesto;ne znaš,ali u svakom slučaju se kaješ.
Duž raskršća tvog puta srešćes i druge sudbine:da li ćes ih upoznati ili ne,proživeti ih do kraja ili ih napustiti, zavisi samo od odluke koju moras doneti u jednom trenu.
I mada to tada ne znaš,od toga da li ćes...
"Ne znam ni kako sam se našao u svojoj sobi, samo sam legao na krevet i dugo razmišljao o svemu.
Cemu sve ovo? U šta se to pretvorio ovaj život i kuda ide? Zar i ovaj kratak put od rodjenja do smrti da provedemo u mržnji i patnji? Da li je mržnja možda usadjena u čoveku i kamuflirana čeka da izbije na površinu? Da li je moguce da ono malo stvorenje,plod jedne ljubavi izmedju muškarca i žene,može da izraste u jedno beskrupulozno i nihilistično biće, gladno slave i novca, pohlepno da zadovolji svoj izopačeni hedonizam i sujetu? A moral, ta Morzeova azbuka života, kao da polako iščezava pred beznačajnostima jednog takvog čoveka."
Nije mogao više. Skinuo je naočare, bacio rukopis i rukom prešao preko umornog čela. Osećao je svaku boru kako...
:heart:
Nekad zelis bolje
a lose ide sve.
Nemas snage,
nemas volje
da na bolje menjas se.
I ko iz price,
dani sivi i tmurni
jedan na drugi lice.
Nikad ne odustani.
Kad' padnes ustani,
nemoj srce da stedis
koliko volis toliko vredis.
Sutra ce bolji svanuti dan
ako izgubis jedan
sanjaj drugi san.
Ponekad
kad stigne te tuga i seta,
pomislis
da kraj je sveta,
Skupi snage da nastavis
jos jedan korak napravis...
I svaki sledeci ce biti laksi ;)
Не можеш, ти, тек тако,
да износиш моје сузе на тржницу душа
и китиш се њима
као да сам ти их дала сама,
без твог претварања да си онај
кога сам извајала у својим чежњама,
не желећи да дозволим себи
да отворим очи да буду избодене
стварношћу као до сада,
као и сваки пут када сам
пустила да речи скину хаљину моје пристојности
да склизне на под изгажених снова.
Riječi ne postoje da bi se objasnilo ono što već oči znaju
riječi se nose još dugo kao ordenje poslije dobijene bitke
riječi najljepše miluju - zato i najbolje ubijaju
riječi kao bezdan duboke i riječi kao mozak plitke.
Riječi koje ništa ne govore ne treba ni da postoje
kao ni roman koji niko ne želi da pročita
riječi u istinama koje samo na riječima stoje
riječi u molitvama dječaka i u zakletvi bandita.
Riječi kao ptice s poremećenim glavama i izgubljenim letom
riječi kao zvijezde u maju razbacane bez nekog vidljivog reda
riječi kvrgave, ružne u očajanju zgažene petom
riječi sa tijelom od magle i s oklopom sibirskog leda.
Riječi bačene u noć i ostavljene da umru na pragu jutra
riječi kao opomena i prijetnja izgovorena...
1. Sto je lepsa zena koja te voli, to ces lakse moci da je napustis.
2. Nista se ne poboljsava starenjem.
3. Koliko god puta da si dobio, ako ti se ponudi prihvati, jer ce uvek biti drugacije.
4. Seks nema kalorija.
5. Seks uzima najmanje vremena i donosi najvise nevolja.
6. Jedini lek protiv seksa je jos seksa.
7. Seksepil se sastoji od 50% onoga sto imas i 50% onoga sto ljudi misle da imas.
8. Seks je kao sneg: nikad ne znas koliko ce biti santimetara ili koliko ce da potraje. A ponekad je i lanjski.
9. Muskarac u kuci k`o dva muskarca na ulici.
10. Ako ga uhvatis za jaja, dobices i srce i glavu.
11. Nevinost je izleciva.
12. Kad konacno nauci jezik muskaraca, zena obicno prestaje da slusa.
13. Nikad nemoj da spavas ni sa...
Kad strast prvi put dodje u poznijim godinama, odricanje od nje je teze.
I onima koji u poznijim godinama tu zver sretnu,nude se samo djavolski izbori.
Da li ce oni reci zbogom svemu sto poznaju i zaploviti nepoznatim morem bez izvesnosti da ce ponovo videti kopno?
Hoce li odbaciti svakodnevne stvari koje su cinile zivot podnosljivim i zanemariti osecanja starih prijatelja, mozda pokojeg ljubavnika?
Ukratko,hoce li se poneti kao da su dvadesetak godina mladji,iako je zemlja hanaanska iza prvog grebena?
Obicno nece.
A ako to i ucine,moraces da ih svezes za katarku dok ladja isplovljava,jer je zov sirena jezivo slusati i mogli bi poludeti kad pomisle sta su izgubili.
To je jedan izbor.
Drugi je da naucis da zongliras da cinis ono...
Vec dugo smo u igri
slucajnih partnera..
Zaverenici smo planiranih susreta
na kojima se zudno sastajemo,
i iluzijom ukrstenih puteva
na kojima se rastajemo..
Privremeni smo stanari hotelskih soba
u cijim hodnicima se ne poznajemo..
Ti i ja..
zaverenici smo pozude i drhtaja,
prigusenih vrisaka,
uzdaha i vapaja,
ludila i ocaja..
I uvek za nama ostaju
neprospavane noci
i lazna budjenja,
pakovanja kofera..
Onda,bez cudjenja
zurimo bezeci,
svako svome jatu,
svako na svoj jug..
I znamo da ne treba da se odricemo
ove strasti sto zivot je jedini..
U privid slobode treba koracati polako,
jer jos niko nije izbegao sudbini.
A neminovno je
da se moramo susresti,
zato sto uvek idemo ne istim,
vec smerovima suprotnim..
Jednom je jedan mali dječak otišao u školu.
Bio je jako mali dječak.
A to je bila prilično velika škola.
Ali, kad je mali dječak
otkrio da može da uđe u svoju učionicu
pravo iz dvorišta,
bio je srećan.
I škola mu više nije izgledala
toliko velika.
Jednoga jutra
kada je došao u školu,
učiteljica reče:
“Danas ćemo crtati.”
“Divno!” – pomislio je mali dječak.
Volio je da crta.
Mogao je sve da nacrta:
lavove i tigrove,
piliće i krave,
vozove i čamce.
I izvadio je bojice
i počeo da crta.
Ali, učiteljica je rekla
“Sačekajte! Još nije vrijeme da počnete!”
I čekala je dok svi ne budu spremni.
“Sada ćemo” – rekla je učiteljica,
“Da crtamo cvijeće.”
“Divno!” – pomislio je mali dječak,
volio je da crta cvijeće.
I počeo je da crta lijepo cvijeće...
"Kad bih imao jednu malu, malenu kuću.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.
Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavjese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.
Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para voljela….
I kad bi ta žena bila moja.
Ma gdje i u kom mjestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.
Ma gdje, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše."
Dževdet Kuderk Solak
"To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobjegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lijepa maska se promijenila, ali, kao i uvijek, jedinstvena je.
Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje riječi koje je koristio oštri sjever da opjeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke sjeni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mjera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovjek ustaje na cvrkut ptice, potamnjeli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donijela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sjećanje, užas...
"Žena je kao knjiga, koja se, bila dobra ili loša, mora najprije svidjeti naslovnim listom. Ako ta stranica nije zanimljiva, neće pobuditi želje za čitanjem, a ta je želja upravo tolika koliko je zanimanje što ga naslov potiče.
Naslovni list kod žene ide odozgo do dole, baš kao kod knjige; pa tako i njene noge; koje zanimaju sve muškarce kojima su ukusi slični mojima, imaju istu privlačnost kao i oprema knjige. Međutim, većina ljubitelja ili premalo ili nikako ne pazi na ženske noge, baš kao što većina čitalaca ne mari za izdavača knjige.
Stoga žene s pravom posvećuju toliku brigu licu, odjeći i držanju, jer samo time mogu u onima koje priroda nije pri porodu obdarila sljepilom potaknuti radoznalost i želju da ih pročitaju. Ali kao...
ULICA GORKIH JAGODA
Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda… broj pet!
Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
“24 časa života manje”.
Pogledam oglase,
rubrika “Nadanja”,
ali ništa novo…
Čak se i staro razgrabilo!
Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli…
Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
“Prvi poljubac”.
Odmah je tu, na trgu Ironije.
Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera…
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju…)
“Koji je danas dan…?!”
reče kelner…
“Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!”
“Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!”
Za Patetični...
Несталан сам
као ветар
Лепршав сам
као јесењи лист
Снажан сам
као храст
Нежан сам
као лептир
Али
све то и
није битно
ако не нађем
неког
ко ће
кротити ветар
сачувати лист
грлити храст
и
заштити лептира
Но,
не мислите да је то
тешко и захтевно
потребна је само кап
љубави
и рука у руци
Ако ме будеш хтела,
пружићу ти руку
да ме поведеш
где год ти желиш
и мислиш да треба
Када ме будеш хтела
ја ћу би ти спреман да пођем
О, већ сада сам спреман
тачније,
још од првог погледа у твоје очи
И знај,
да нисам тада био
спреман да те пратим
никад не бих био
Такав сам ти ја
не верујем у постепеност
већ само у разазнавање
првог сусрета,
ма где се догодио
Ако ме будеш хтела
ја сам ту, поред тебе
не преблизу, али довољно
да ти чујем глас
кад ме позовеш
Ако ме не будеш хтела
не брини, преболећу
можда теже но икад
ако се пореде околности
али преболећу
и жалићу за тобом
дуго
Али, ако ме не будеш хтела
преболећу
Ја увек преболим
Заразна си,
знаш,
болујем због тебе
и од тебе
Ноћима слабо спавам
јер не могу да
престанем мислити на тебе,
а и кад заспим
заскочиш ме у сну
па ме изломиш
и рано пробудиш
По дану тумарам
улицама
и блесаво се смешкам
Одавно нисам са
самим собом
већ лутам негде
поред тебе,
ма где и ти била
И причам и пишем
расејано и без
краја и конца
Јер мислим на тебе
Али,
лепо је боловати од тебе
опет сам одлучан
амбициозан и полетан
јер желим да те будем
достојан
Још само да
се ти заразиш
са мном
Она је
сан
игра без краја
неостварена жеља
додир у гужви
градског превоза
пресечен дах
сува уста
Задихана плућа
и лудачки
разиграно срце
Она ме воли
и кад волим друге
не замера ми
машту и маштање
дела још мање
Она ме воли
Она је
сан
Али,
Она је
стварна,
света
Она је
мала
велика
је Она
Све то
и много
више
А ја?
Ја је волим
Ја је баш волим
signalizam
Miroljub Todorović
PLANETARNI JEZIK JE NASTAO IZ OSNOVE ZVEZD:
ZVEZDOSAUR, ZVEZDOLOM, ZVEZDOVIT,
UZVEŽĐAVATI, ZVEZDETI, PODZVEZD,
ZVEZDOVOD, ZVEZDARITI, ZVEZDOMIR,
ZVEZDOROD, ZVEZDOKOS, NEZVEZDOMERAN,
ZVEZDOBOLJA, SAMOZVEZD, ZVEZDOLOG,
BEZZVEZD, ZVEZDOTOK, ZVEZDOLEĆE,
ZVEZDOPRELJA, ZVEZDODROM, ZVEZDOROK,
ZVEZDOMOR, ZVEZDOMET, ZVEZDANJE,
ZVEZDOPAD, ZVEZDONIZ,
ZLOZVEZD,
ZVEZDOVEK,
ZVEZDIŠTE,
uznemireni jezik zrači kao razbijena materija
jezičke čestice (lingvatroni) rasipaju se u svim pravcima
smrt je stanje maksimalne entropije bića
MRAK GRLI SVETLOST SA SVIH STRANA
A ONA GA IZNUTRA RAZARA
Ugljendioksid je ulazio u stome
I razlivao se u biljci kao zlato.
Čulo se strujanje sokova
Razmena materija...
Svetlost je...
Okrenuli smo ledja
svojim snovima
svojim željama
Okrenuli smo ledja
jednoj velikoj nadi
i razišli se
ali se nismo rastali
Dok je sećanja
i uspomena
pravog rastanka nema
Samo smo prestali
da se nadamo
da verujemo
Okrenuli smo ledja
ali srce ne možemo
Milan Višnjić