Blogovi

U OVOM TRENUTKU

U OVOM TRENUTKU

Nakon smrti rabina Mokšea, rabin Mendel di Kotik pitao je jednog od pokojnikovih učenika: »Čemu je tvoj učitelj najviše pridavao značaja?» Učenik je malo razmislio pa odgovorio: »Onome što je u tom trenutku radio.» Sve naše brige i stresovi postoje zato što nismo prisutni u ovom trenutku. Bježimo od njega ili da se kajemo zbog prošlosti ili da se brinemo za budućnost. Naš um nije tamo gdje nam je i tijelo. Odvojeni su. /preuzeto sa interneta/
MOĆ RIJEČI

MOĆ RIJEČI

Niko se ne može oteti vjerovanju u magijsku moć riječi, čak ni oni koji nemaju povjerenja u njih. Rezerva prema jeziku je intelektualni stav. Samo u nekim trenucima mjerimo riječi; kad oni prođu, opet im vraćamo povjerenje. Povjerenje u jezik je spontan i iskonski čovjekov stav: stvari su njihovo ime. Vjera u riječi je reminiscencija naših davnašnjih vjerovanja: priroda je ispunjena duhovima; svaki predmet ima sopstveni život; riječi, koje su duplikat objektivnog svijeta, takođe imaju dušu. Jezik, kao univerzum, svijet je poziva i odziva; plima i oseka, spajanje i razdvajanje, udisanje i izdisanje. Jedne se riječi privlače, druge se odbijaju, ali sve su odgovarajuće. Jezik je skup živih bića koja pokreću ritmovi slični onima koji...
ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

Znaš bilo je mnogo dobro bilo je bolje nego bilo šta bilo je kao nešto što smo mogli da podignemo držimo i onda se smijemo tome bili smo na Mjesecu bili smo u prokletom Mjesecu imali smo ga bili smo u vrtu bili smo u beskrajnom ponoru i nigdje takvog mjesta bilo je duboko i svijetlo i visoko primaklo se tako blizu ludila smijali smo se luđački tvoj smijeh i moj pamtim kad su tvoje oči glasno rekle volim te sada dok se ovi zidovi tako nečujno ljuljaju. Čarls Bukovski

SPOMEN NA BORU

Pozutjeli brci od dima, casa u drhtavoj ruci "Majku im -rece- svima, sto nisu ljudi,vec vuci"! Nad stolnjakom davno bijelim s` mrvama vina i kave, mrakom se zaliju vrelim oci prozirno plave. Zrvanj ziovta nas mrvi, a ipak se zivjeti mora, -jeza u necistoj krvi, na celu mreskanje bora. Mutnu flasu mi pruza odsutan mislima..sanja, uvela opi ga ruza, mjesec nad Moravom Vranja.. Zalba za mladost..sjeta? Oko se suzama rosi -minulih sjeca se ljeta, ceslja u ciganskoj kosi. Nad Skadarlijom zora, java se snovima sveti.. "Ne hvataj-rece Bora- pticu,kad jednom odleti"! "Necu.."-osmjeh na licu prozetom slican cvijetu, slagah..jer odbjeglu pticu jos uvijek hvatam po svijetu. GUSTAV KRKLEC ~~~~~~~~~~~~~~~ Ova pesma se nalazi u...

MORNAR

za Rafaela Albertija U zalivu Snta Marija Luke u Kaadisu Gde beše rođen na početku veka Dolazi večiti dvadesetsedmogodišnjak Izranja iz mora sa pučine Noseći na leđima Prazninu domovine Anatemu izgnanstva Ali sa cvetovima narandže u kosi Postaje mornar na kopnu Razapinje jedra jedrenjaka poezije Ćarolijom jezika i pesme Svi vetrovi okeana i mora Natežu jedra Dok on Širom otvorenog srca i ruku Prosipajući smeh Kao semenje raspukog nara Krstari kontinentima

Prevaranti i jajare

Iako prevarantima nazivamo ljude koji prave velike prevare za veliku korist, postoje i oni koji to rade za malu korist i iz potrebe za samodokazivanjem i vezbanjem kako bi postali veliki prevaranti.U narodu su poznati pod imenom "jajare".Dok su prevaranti cesto casni do mere da slabijima pomazu i vrlo su iskreni i odani prijatelji jajare nemaju prijatelja. Jajara moze ali ne mora da ima saradnika koji je kao i on i sa kojim ima isti interes i sa kojim se razume, ali nisu prijatelji jer su svesni da ce ga onaj drugi prevariti ako ga uhvati na spavanju. Jajare deluju u zoni izmedju morala I zakona cesto I lako prelazeci granice. Kako su sigurniji u sebe I svoje znanje tako lakse prelaze granicu. Sasvim svesni da jednom padnu porok ih...
PONOC

PONOC

...Ponoc je. U crnom plastu nema boginja; Slobodne duse to je svetinja... To gluvo doba, taj crni cas - Al' kakav glas? Po tamnom krilu nema ponoci Ko grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pucini - Lagano huji - ko da umire, Il' da iz crne zemlje izvire? Mozda to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore? Il' nebo, ...mozda, dalje putuje, Da moju kletvu vise ne cuje? Pa zvezde placu, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje... Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji vise ne svane? Zar da ostane - Tama?... I hod se cuje - Da l' ponoc tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi - Ko da sa onog sveta dolazi? Il' kradom oblak ide navise? Il' bolnik kakav tesko uzdise? Il' andjo melem s neba donosi? Il' ostru...

DVE PARALELNE ŽICE

DVE PARALELNE ŽICE Jednog dana se dve paralelne žice zaljubiše jedna u drugu. Odlučiše da se venčaju. U školi su ih učili da je ljubav između dve paralelne žice nemoguća. Učitelj im je često govorio: "Ne budite tužne: nisu samo žice te koje mogu da budu paralelne. Planine su; ulje i vatra su paralelni. Pas i mačka su često paralelni. Postoje čak paralelni ljudi, kao što su revolucionar i reakcionar, militaristi i pacifisti, itd. Utešite se misleći da mnoga živa bića i stvari dele vašu sudbinu". Noću, svaka u svom krevetu, dve paralelne žice su sanjale kako bi njihov život, i život mnogih drugih, bio divan da ljudi nisu izmislili definiciju paralelizma. "Je li zaista zabranjeno dodirnuti se kad smo paralelne?", najzad...
NJIHOVO VELICANSTVO DJECA

NJIHOVO VELICANSTVO DJECA

Djeca su nase najvece bogatstvo i nista se sa njima porediti ne moze...pa ajde da se malo vratimo u djetinjstvo i nasmijemo,tim ljupkim,njeznim,bezbriznim,nevinim stvorenjima.... Evo sta su djeca odgovorila na sledeca pitanja.... STA NAJVISE VOLIS DA JEDES? -Volim sve a najvise pasulj sa dokolenicom. -Volim i slatko od sljivovice. -Meso od pileta sa drskicom. -Najsladje jedem kupusa od salate. -Sta drugo nego kuvano jaje na oko. -Najvolim da ne jedem. A kad moram kazem da nisam gladan, da me boli srce ili uvo i da imam krajnike u stomaku. -Volim dzigericu i druge unutrasnjice STA SANJAS? -Sanjam razne sanove u boji. -Sanjam da sam Pepeljuga i da je moj princ lepsi od njenog. -Nije lepo sanjati. To rade samo oni...

Iz beleznice psihologa...

~ posveceno mojoj deci lisenoj roditeljskog staranja ~ (Centar za zastitu odojcadi,dece i omladine,Zvecanska 7 -Beograd) Moja radna soba,prostor u kome zivim i gde provodim odredjeni deo dana (i dobar deo svog zivota),je "veliko dvoriste" prepuno igracaka i raznih konstruktivnih igara namenjenih vasoj masti-obicne kocke,lego kocke,pazle,domine.sah,monopol,"ne ljuti se covece"..tu su stapovi i pribor za golf i ragbi,kegle za kuglanu,lopte svih sportskih profila i..ma,cega sve tu nema jos! U ovo "dvoriste" dolazite sa pozivom,a najcesce i bez njega i kada nisam prisutna,jer znate sta se sve i gde se sve to "sta" nalazi u njegovom prostoru ogradjenom zidovima,oblepljenim vasim slikarskim umecem. Uvek sami odabirate sta cete da radite...
PSOVKE NEŽNOSTI

PSOVKE NEŽNOSTI

Sad shvatam: nismo došli zadovoljni ko trave što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore. Mi smo zvezde što ludo u mrak se stmoglave i zbog jednog bljeska ne žale da izgore. Imamo ruke dobre kao pijane laste da se grlimo plavo i gasimo u letu. I prisutni smo zbog neba što mora da izraste u saksijama oka ponekome u svetu. Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog. Sad svako pruža šape i nova čuda traži. A sve je smešno, i tužno, i sve je neizbežno, i ove istine dobre i ove dobre laži. Prejeli smo se, kažem, i svako ume da sanja, i svako ume da psuje i ore daljine glavom. I jednako je u nama i kamenja i granja. I jednako je u nama i prljavo i plavo. I svesni da smo lepi isto koliko i ružni, stigli smo gde se gmiže i stigli gde se leti. I...
AKO TI JAVE DA SAM PAO

AKO TI JAVE DA SAM PAO

Ako ti jave da sam pao na razoranim, sleđenim poljima Flandrije, da me je pokosio šrapnel – ti nemoj da budeš tužna i nemoj plakati pred svijetom, jer vrlo dobro znaš da iz mojih grudi ne mogu da niknu suncokreti niti se moje kapi krvi mogu pretvoriti u makove… To je sve jedna obična literarna konstrukcija, a da ne pričamo o tome što ja nikad nisam ni vidio Flandriju niti je ona vidjela mene. Ako ti kažu da sam se u svojim posljednjim časovima junački držao, da sam neustrašivo gledao smrti u oči, da sam je čak i začikavao, da sam svog sudiju prezrivo pljunuo, a da sam dželatu dao kesu dukata uz riječi: “Dobro obavite svoj posao!”, a da sam, potom, sam izmaknuo stolicu ispod vješala, ti bi morala znati da je to jedna obična...

PROSLOST

Sedim u sobi, sama, razmisljam o zivotu i nama. Da li smo ikad i postojali MI ili si srecan bio samo ti? Napolju cujem deciju graju i ptice stanarice kako pevaju, a ja sedim u tamnoj sobi i mislim o tome na kakvoj sam zivotnoj probi? Nekad smo se zajedno smejali zivotu a danas, nema nas. Nekada si mi govorio da smo nepobedivi a danas su bol i tuga nesagledivi... Proslo je mnogo vremena a ja se nisam resila tebe, kao velikog bremena. Ali rekla sam sebi da cu pobediti bol i zaboraviti caroban osmeh tvoj! I hocu...samo ne znam koliko mi vremena to treba, koliko suza da isplacem i koliko da pojedem hleba? Znam, sreli smo se u pogresno vreme. Ti si imao nju a ja njega kao breme...Da nije tog problema bilo, ti bi jos uvek bio moje milo!:

pravda za obicne ljude kojih je najvise

dragi moji neka neko pokusa da mi nekako odgovori ili da me nekako utesi.... tesko znam.... evo sta me boli .....sedam godina sam se tuzila sa gradjevinskim mafijasom.... dobila i prvost. i drugost. presudu i platila i sudski nalog e evo vec dve godine kako je dat sudski nalog da ga traze i kao nemogu da ga nadju ..... verovatno mole boga da ga ne nadju a ja sa 16 000 prihoda i nezaposlenim sinom cekam da mi vrati moj novac 5.500 eura sa kamatom sto je za mene basnoslovna suma koju nikada necu imati u dzepu do kraja zivota..... ja imam dugove jedva prezivljavam a on se seta po Beogradu i ruga se svima ne samo meni vec svima nama i sudu i policiji i smatra da smo svi mi ludi i debili a on PAMETAN.......73 000 dinara dugujem za...

Za jos jedan lep dan...

TO SAM JA Ako nekad cujes,mozda gde sonatu kisa svira i gde neki oluk place kroz jecaje nocnog mira- gde dolazim tebe cekat` i gde korak moj odzvanja u mirisu ispod granja, pod prozorom tvoje duse- znaj,to sam ja.. I kad ponoc grad poljubi, kad umukne zvon sa sata kad andjeo,kao vihor kad odskrine tvoja vrata- takne li te kakva ruka, drhtec` da te ne probudi.. i daleko,od svih ljudi ako mine kakva sena- znaj..to sam ja. Ako polja stanu setna, ako nebo umre s` tugom, kroz noc tamnu voz zapisti dok u maglu tone s` prugom- a kroz puste staze parka miris tuzan ako luta.. i pre nego svane sutra ako zora tebi bane- znaj..to sam ja. Dusa tvoja ako jednom mimo volje,sama krene trazit` spokoj mir i ruke dusu moju,trazit` mene- i ne znade kud...

IN MEMORIAM- Ljiljana Petrovic Butler

THE MOTHER OF GYPSY SOUL Poznata i kao “majka ciganske duše”, Ljiljana Buttler je rodjena 1944. godine u Beogradu, ali se sa majkom, koja je bila takodje pevačica, preselila još u detinjstvu u Bosnu. Nakon majčine smrti, još kao veoma mlada devojka, počela je da peva kako bi zaradila za život i školovanje. Vrativši se u Beograd, pevala je u Skadarliji, a početkom 80-ih počela je da nastupa i na velikim koncertima. Uoči raspada bivše Jugoslavije, preselila se u Nemačku, a tek posle 2000. godine ponovo su je otkrili Šaban Bajramović i Mostar Sevdah Reunion, sa kojima je ostvarila i trijumfalan povratak na scenu. Nastupala je i na najvećim evropskim festivalima vorld muzike, kao što je čuveni Womad.

Prica za laku noc (11)

PRICA O TRI STABLA Bila jednom tri stabla koja su rasla u šumi,na brdu.. Razmatrali su svoje nade i svoje snove..kada prvo stablo reče: "Jednog dana,nadam se,ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen divnom rezbarijom i svako će videti moju lepotu." Onda drugo stablo reče: "Jednog dana ja ću biti moćan brod.Nosiću kraljeve i kraljice preko voda i ploviću do krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa." Na karaju i treće stablo reče: "Ja želim da narastem tako da budem najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda,i dok gledaju na moje grane,misliće na nebesa i na Boga i kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena i ljudi će me se uvek secati"...

POZDRAV

Dragi moji blogeri Zelim vam puno ljubavi i srece I nade da se niko kao ja osecati nece... Srce slomljeno kad krvari Ne pomazu ni ove stvari... Ljubim vas puno i zelim da znate Da su mi dani sa vama bili prelepi. Divni ste...i volim vas... Vasa gagili
KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE

KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE

Nedostajao mu je jedan komadić, i to ga je činilo nesrećnim. I tako, krenu on u potragu za komadićem koji mu je nedostajao. I dok se kotrljao putem, pjevušio je pjesmicu: “Tragam za komadićem koji mi nedostaje, Da, tragam za dijelom koji mi nedostaje. Oho-ho, aha-ha, kotrljam se svijetom bijelim U potrazi za komadićem koji mi nedostaje!” Ponekad mu je bilo pretoplo na suncu… A onda, opet, pljusnula bi svježa kišica. Ponekad bi baš bilo hladno kada bi snijeg sve zasuo, ali bi se sunce opet javilo i ponovo ga zagrijalo. Bez nedostajućeg komadića nije se moglo brzo kotrljati, te bi povremeno zastalo, da poneku riječ prozbori sa crvićem… Ponekad bi, opet, zastalo da pomiriše cvjetak… Desilo bi se, s vremena na vrijeme, i da pretekne...

A! Kao Veznik Vremenom Doleti

A! Kao Veznik Vremenom Doleti Poznaće te je po punom mesecu nedostižno prilazi; ali je tu sreća što lepotom zrači zenicama otvori dva crna jezera a voda plava nebo hipnoza a u stvari ona ta nežna a spremna putuje do tebe.

Jedna Ljubav-Izgubljeni Delovi

Bacao sam kamencic vremena nemarno,niz te neuredne crepove vecnosti.. Sunce je visoko na nebu,sirilo je svoje krake kao da zeli zagrliti celu planetu.. Tuga je i dalje prisutna,eno je,sunja se iza ledja..podlo se smeje prateci me, skrivajuci se iza svakog ugla..sireci i dalje svoj uticaj. Monotonost se razvila,otrovala me,i odomacila se. Svaki trenutak bio je nov treptaj bola koji prozima srce,ali svaki novi trenutak je drugacije boleo,razlikovao se.. Bio sam potpuno sam u svojim mislima,opet krisom se podsecajuci onih trenutaka provedenih sa njom.. I mrzeo sam sebe zbog toga,zbog tih memorija koje me uhode,koji se ponovo desavaju u mojim snovima.. pa svaki dan prozivljavam isti kosmar. Ljudi su prolazili,srecni,veseli,sa voljom za...
PISMO IZ 1920. 3/3

PISMO IZ 1920. 3/3

Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari nije tako ni čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vjere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nježnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osjećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neprozirnim dubinama oluje mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrijevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. Isto tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima...

PISMO IZ 1920. 2/3

Govorio je jetkim i beznadežnim tonom čovjeka koji je mnogo izgubio i sad može da govori šta hoće, znajući dobro i da mu za to niko ništa ne može, i da mu to ništa ne pomaže. Poslije tog velikog rata sretalo se među inteligentnima dosta takvih kivnih ljudi, kivnih na neki naročit način, na nešto, neodređeno u životu. Ti ljudi nisu nalazili u sebi ni sposobnost da se mire i prilagođavaju, ni snagu za velike odluke u protivnom pravcu. On je, činilo mi se u tom trenutku, bio jedan od tih. Ali naš razgovor je brzo zapeo, jer ni on ni ja nismo željeli da se prepiremo u ovoj noći, na neobičnom mjestu viđenja, poslije toliko godina. Zato smo govorili o drugim stvarima. Upravo, govorio je on. Govorio je i sada onim svojim biranim riječima i...

PISMO IZ 1920. 1/3

Željeznička stanica u Slavonskom Brodu. Ponoć prošla. Sa neodređene strane duva vjetar, koji ovako neispravnim i od putovanja zamorenim ljudima izgleda hladniji i jači nego što je. U visini promiču zvijezde između uzvitlanih oblaka. U daljini, po nevidljivim kolosjecima kreću se brže ili sporije, žute i crvene svjetlosti zajedno sa prodornim glasom kondukterskih pištaljki ili otegnutim zviždukom lokomotiva, u koji mi putnici unosimo melanholiju naše zamorenosti i čamotinju dugog, zlovoljnog čekanja. Pred stanicom, pored prvog kolosjeka, sjedimo na koferima i čekamo voz kome ne znamo ni čas dolaska ni čas odlaska; jedino što znamo, to je da će biti prepun, nabijen putnicima i prtljagom. Čovjek koji sjedi pored mene moj je davnašnji...
KRUG ZLA

KRUG ZLA

Bio jedan kralj koji je bio toliko okrutan i nepravedan da su svi njegovi podanici željno iščekivali njegovu smrt ili barem svrgavanje sa prijestola. Međutim jednoga dana on ih je sve iznenadio objavivši da okreće novi list u svome životu. “Nema više surovosti, nema više nepravde”, obećao je i držao se svoje riječi. Od toga dana on je u cijelom kraljevstvu bio poznat pod nadimkom, “Plemeniti gospodar.” Mjeseci su prošli nakon njegove transformacije i jednoga dana jedan od njegovih upravnika skupio je dovoljno hrabrosti da ga upita: ”Gospodaru, šta vam se desilo toliko važno da se tako iznenada promijenite?” Kralj mu je odgovorio: “Dok sam jednoga jutra jahao kroz moju šumu, vidio sam da jedan od mojih pasa juri lisicu. Lisica je...
PISMO KATARINI

PISMO KATARINI

Draga Katarina, predložili su mi da ti napišem pismo i ja sam prihvatio, jer ovo što imam reći tebi odnosi se i na sve tvoje vršnjake, ustvari sve vas koji ćete 2000. godine imati oko 20 godina. Kad budeš čitala ovo što ti sada pišem, mene više vjerovatno neće biti. Zato, ovo pismo ima i vrijednost testamenta, jer mislim da drugi neću pisati, budući da ti ne mogu ostaviti ništa osim – sjećanja. Ne želim te savjetovati niti upozoravati, niti bodriti, niti učiniti bilo šta što je slično tome. Mnoge savjete, dobre ili loše, već si imala prilike čuti i mnoge ćeš tek čuti, pa sumnjam da bi ti i moj doprinos u tom pogledu nešto pomogao. Zato ću se i zadovoljiti da ti ovdje izrazim svoje misli, osjećanja i uvjerenja. Ponavljam, sjećanje je...

SUDNJI DAN

SUDNJI DAN Slika 1. vam prikazuje GORDIJEV ČVOR. Gordijev čvor je najveća misterija čovečanstva i perpetum mobile. Legenda kaže :“Onaj koji bude rešio Gordijev čvor biće Gospodar sveta“. Mnogi su kroz eone pokušavali da odgonetnu i reše tu misteriju,ali im nije polazilo za rukom. Svojevremeno je Gordijev čvor ,Aleksandar Karanović Makedonski,presekao mačem i simbolično dokazao da je tada bio gospodar sveta,ali ga nije rešio. Danas se svi nerešivi problemi nazivaju Gordijev čvor. Nema nerešivih problema! Pratio sam simbole kroz vekove koje su nam ostavljali naši preci,a i mi sami sebi… Zašto kažem sami sebi? Zato što znam da reinkarnacija/inkarnacija postoji. Gde je to zapisano? U Tominom Jevanđelju: „Ta vidljiva tijela preživljavaju...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top