Svideo vam se prosli put onaj mini-test?
`Ajdemo malo da se igramo jos,a ovog puta igra ce biti malo duza..
Dole su cetiri (4) pitanja i jedno bonus pitanje.
Morate ODMAH odgovoriti nakon svakog postavljenog pitanja.
Ne smete odugovlaciti,odgovorite odmah...OK?
I naravno,da to uradite pre no sto pogledate tacan odgovor.
Ovo je igra,nema potrebe za varanjem,ovo je anoniman test..vasi rezultati su poznati samo vama.
Pa, da vidimo koliko ste stvarno pametni.
Spremni...?
Idemo!
Scroll down !!!
*
*
*
Prvo pitanje:
Ucestvujete u trci.
Prestizete drugu osobu.
Na kom ste mestu nalazite?
Odgovorite prvo,onda krenite dalje..
Odgovor:
Ako ste odgovorili da ste prvi,niste u pravu!
Ako prestignete drugu osobu i zauzmete njeno mesto...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kruna cveta se nežno zaljula kada si sletela
sokovi najfinijeg mirisa po dodiru počeše da luče
ja, u senci skamenjen, videh lepe duge ti vitke nogice
ispod skriven sam vrebao sebi gladju plen,
mada znam da svilom i mrežom ne bih gladovao
al eto kvarno pod lepotom boja čučim,
vrebam a sve nešto muvasto i sitno zgrabim
ovog puta ti krupna sa neba si sletela
a nemogu se nagledati tvoje lepote,
znam da ti deca prave rupe u lišću
pa se ovako star nekad i postaknem
da stignem ispod te koršnje svoje
Gaziš lepo i ostaješ tu dosta opijena
i ako bi te spazile krilate ptice pre mene
Lepo je i meko a i ja pustih glas
izpuzah pa bacih mlaz da te zadržim
ne, neću da te ugrizem, niti upetljam
puštam zmaja dok se odupireš
mladiš krilima ka visini a...
.. negdje sam bio vidio ovo ..
.. da i vrač i liječnik postižu uspjeh u ovom slučaju .. kada bolesniku pokažu kako izgleda zdravlje .. i kada bolesnik to želi prihvatiti ..
.. i nakon toga više nisu potrebni ..
.. kao i liječnika .. moglo bi se pretpostaviti da i vračeva ima raznih ..
.. recimo .. jedni bi poznavali nekakve trave .. i te bi trave mogle imati efekte lijekova .. na sličan način kao što liječnik da tablete vrač bi mogao nekome reći jedi više toga .. ili onoga .. i moglo bi valjati ..
.. ali .. liječniku priznajemo da u hijerarhiji čovjeka stoji .. nisko .. dodaje tvari .. usklađuje njihovu količinu .. i jedva da ga zanima usklađivanje materjalnih tokova ..
.. vrač je .. možda .. mnogo pametniji ..
.. moguće je da...
Već smo pisali o tome da srećni ljudi često imaju slične navike. Iako ne postoji univerzalni recept za sve ljude, ovih nekoliko sugestija vam mogu pomoći.
Budite aktivni u nečemu u šta iskreno vjerujete. Ovo može biti bilo šta. Dajte mašti na volju. Bitno je da vas angažman ispunjava.
Provodite vrijeme s prijateljima i porodicom. Srećan život je život koji dijelimo s ljudima koje volimo. Što smo im bliže, to smo srećniji.
Razmišljajte o dobrim stvarima. Umjesto fokusiranja na loše strane života, trebamo se fokusirati na pozitivne aspekte. Dok se trudimo da popravimo loše stvari, pozitivnost treba da nas pokreće.
Iskoristite resurse koji su vam na dohvat ruke. Uživajte u svim darovima koje ste dobili u formi svog tijela i uma i...
Hinduistički svetac, posjetivši rijeku Gang kako bi se okupao, naišao je na jednu porodicu čiji su članovi ljutito vikali jedni na druge. Okrenuo se svojim učenicima nasmijan i upitao:
„Šta mislite, zašto ljudi viču jedni na druge kad su ljuti?“
Učenici su razmišljali neko vrijeme, te jedan od njih reče: „Vičemo zato što gubimo svoj mir.“
„Ali, zašto trebate vikati kad je druga osoba pored vas?! Mogli biste mu reći to što mu imate za reći na nježniji način.“, dodao je svetac.
Učenici su dali još nekoliko odgovora, ali nijednim svetac nije bio zadovoljan.
Napokon im je i objasnio:
„Kada su dvoje ljudi ljuti jedno na drugo, njihova srca se jako udalje. Kako bi pokrili tu udaljenost moraju vikati da bi čuli jedno drugo. Što su ljući...
Bila jednom jedna grupa žaba.
Okupile su se da bi se takmičile u penjanju.
Cilj je bio popeti se na vrh jednog tornja.
Velika masa se okupila ispod tornja da gleda takmičenje i da navija kao i svake godine uostalom.
Utrka je počela.
Iskreno rečeno, niko iz publike nije vjerovao da se ijedna žaba može popeti na vrh tornja, Jer se to nikad prije nije ni desilo.
Mogle su se čuti riječi poput:”Previše je teško!”
ili
“Nikad se niko neće popeti na vrh.”
I zaista, malo po malo, žabe su počele da odustaju.
Jedna po jedna.
Napredovale su samo one što su bile najspremnije.
Masa je već počela da viče:
“Previše je teško, nikada to nećete uspjeti!”
Žabe su sve više odustajale, a publika je bila sve glasnija:”Nemoguće je popeti se na vrh!
To nikad...
Iskustvo nam savetuje da se treba bojati, da treba biti oprezan, da ne treba verovati.
Iskustvo nas uči da ne grešimo, da ne ponavljamo ono gde su drugi već stradali.
Svetu, međutim ne mogu pomoći oni koji su načisto sa životom. Svetu ne trebaju oni koji su ostali bez zabluda i snova. Oni kojima je sve jasno, očigledno, poznato i verovatno.
Svetu pomažu mladi i neiskusni, oni koji ne veruju ni u čije iskustvo. Oni koji ne priznaju argumente. Oni koji ne veruju da se istorija ponavlja. Oni koji se ne plaše da pogreše. Oni koji su gluvi za činjenice, slepi za očigledne stvari, puni iluzija, zabluda, snova, ideala, spremni za najveće podvige i žrtve.
Beznadežan slučaj ne može biti heroj. Čovek bez nade i nije pravi čovek. On je...
Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvat naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.
A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?
Ne kradi mi međuvreme,
ako već ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad – tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.
Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene.
Ne kradi mi međuvreme,
bojim se – upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.
Nikola Vranjković
To je naposljetku samoća: umotati se u svilu sopstvene duše, učauriti se i čekati metamorfozu, jer ona neće izostati. Čovjek u međuvremenu živi od svojih doživljaja i telepatski proživljava tuđe živote…
Najzad, čovjek sam ovlada svojom ličnošću. Ničije misli ne kontrolišu moje; ničiji me stavovi, hirovi ne pritiskaju. Sada duša počinje da raste u novostečenoj slobodi, čovjek iskopava neizmjeran unutrašnji mir, tihu radost i osjećanje sigurnosti i odgovornosti prema samom sebi.”
Avgust Strindberg
Što se, pak, tiče moje diobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima… Ja samo vjerujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po...
Mudrosti, neiskusno sviću zore.
Na obične reči više nemam pravo!
Moje se srce gasi, oči gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Što je visoko, iščezne, što je nisko, istruli.
Ptico, dovešću te do reči. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tuđem smo srcu svoje srce čuli.
Isto je pevati i umirati.
Sunce je reč koja ne ume da sija.
Savest ne ume da peva; jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noći, tim crnje. Upamti
Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Kad mastilo sazre u krv, svi će znati
Da isto je pevati i umirati
Mudrosti, jači će prvi posustati!
Samo nitkovi...
Ove godine ljudi kao da su prestali da veruju u prolece,a ono je evo vec na izmaku,sve je i procvetalo i precvetalo...neprimeceno.Ostalo nam je samo jos 4 meseca do jeseni i zime..
Zasto je tuga svuda oko mene?
Toliko puno usamljenih dusa,
Nek tocak srece vec jednom krene
Nek svako svoje srce poslusa...:heart:
Puno je ljudi,a malo srece
Pitam se kako njima pomoci?
Kako objasniti da zivot leti
I da danas im sutra nece doci!
Zivite zivot...mnogo je kratak...
Jedan i vredan ko biser u skoljki!
Podajte srce,otvorite dusu,
Recite dosta i tugi i boljki!!!
Sa osmehom hrabro u novi dan,
Zivite ostatak zivota svoga,
Ovozemaljskog,lepog i vrednog,
Verujte u sebe sa verom u Boga.
A ti zbog koje sve ovo pisem,
Vidis da te svi ovde...
Ovo je zivot koji imamo,gde prijatelji postanu neprijatelji
A poroci i droga ce te ubiti brze nego sto znas
Ovo je zivot koji biramo,Jos uvedi lazne zmije i qrve
i jedini izlaz je smrt,ili propast
Ovo je zivot koji imamo,ne postoje mnogo srecnih zavrsetaka
Zato sto ne postoji mnogo srecnih ljudi u njemu
I priznajem,ovaj zivot je sjebban,ali..
Ovo je jedini zivot koji znam
Када свети апостол Петар заврши свој земаљски живот и би позван на небо, Господ му предаде небеске кључеве од рајских врата.
Са свесрдном свештеном ревношћу свети апостол је обављао своју узвишену службу откључавајући врата раја за душе оних људи који својим земаљским животом и решењем свевишњег праведног Судије заслужују небеска блаженства.
И тако је то много година ишло својим устаљеним и уобичајеним током.
Али једном апостол Петар сав узнемирен долази Господу Богу, целивајући скуте Његове светлосне хаљине, говори: "Господе, нека ме мимоиђе гњев твој! морам ти објаснити своју узнемиреност. Ево има већ много дана како у пресветлом рају твом примећујем неке људе које ја нисам пустио унутра на рајска врата. не могу себи да објасним на...
Kada sam ja pisao sta imigrcija podrazumeva pod pojmom rodjaka,onda sam ja kao plasio ljude...
Moje su oci na mrak navikle
'zalud se skrivas
vidim ti senu
sto me prati.
Zar ne znas?
Da srce mi je obavijeno
bodljikavom zicom,
svi cvecari sveta
meni trnje salju?
Dobar deo ovog zivota
hodam ivicom.
Reci...
Jesi li tu ruku da pruzis?
Ili pomognes
jos taj jedan korak da napravim?
Ako je zato,
reci
hoces li samnom liniju da predjes?!
Ponedeljak. Nevolim ponedeljak. Nije samo danas, nego uopšte, ali danas izrečito . Dolazim na posao i na hodnik susrećem kolegu.
-Zdravo!
-Zdravo Kris!
Primetio sam da se kolega suzdržava od smeha. Ulazim u svoju kancelariju i pre nego što sam i uspeo da zatvorim vrata eto kolege zamnom.
Ostavljam tašnu na radnom stolu i....
-Dobro. Hajde raspali već jednom. - odgovaram kolegi. Kolega se već vidno ne suzdržava od smeha.
-Nisi valjda platio to što su ti učinili s glavom.
-Ha, ha , ha ...smejem se cinično. - A tebi se kao nikad do sad nije desilo ovako nešto...
...No počnimo ispočetka. Subota ujutro. Volim da popijem svakog jutra duplu tursku kafu. Pošto sam stavio džezvu na ringlu, ušao sam u kupatilo kako bih se sredio. Majko mila...
I
Viđen je
Kako pripovedaju očevici
Sa očima u kojima su se ogledale
Ruševine otadžbine
Kraj vatre i kolektivnog kazana
Šćućuren sivo-žutog lica skrhan
Govorio je nerazumljivim stranim jezikom
U zajedničkoj osami
Bez adresa gluvog odjeka
Bez ribljeg zejtina detinjstva
Bez Nade koja mu beše jedini oslonac
Noseći grad s mnogobrojnim mostovima
Na plećima zagubljenog nalazača potkovice
Viđen je
Kao sen bez koje se ne može
Ulivajući nerazumljivo poštovanje
Kraj vatre koja se gasila kao život
Kako ustaje navlači večnost na sebe i odlazi
Ostavljajući prtinu za sobom
II
Koliko snage
Koliko čvrstine
Koliko hrabrosti
Koliko nepokolebljivosti
Koliko istrajnosti
Koliko izdržljivosti
Odlučnosti...
Napomena: Nemojte čitati ako imate jaka osećanja
Kada shvatite da vam je život težak, jako težak, i da ne možete da podnesete situaciju u kojoj se nalazite...shvatite i pođite od jedne činjenice, moglo je biti i gore. Da uvek može biti gore, to svi znaju, ali da li će ikada biti bolje? Biće, u to nemojte sumnjati. Verujte, i desiće se. Vera, nada, ljubav... ključ uspeha i ključ života. I kada vas bace na kolena, podignite glavu, ustanite i nastavite dalje.
Rođen sam krajem leta, ranog septembra, te, sada daleke 69 godine. Prvo dete. Kažem prvo dete, a kasnije i jedino. Moji roditelji, različiti po nacionalnosti, sklopili su se u jedno, i to je to. Toliko ratova, a još više mešovitih brakova.
Kada sam ima tri godine...moji su me...
To je bilo pre 3,4 godine , ja i moj brat smo isli peske kuci ( od tetke ) ,zapricali smo se.. negde vec kad smo bili blize nasoj kuci culi smo cviljenje psa . Otrcali smo do ulice..jadno malo stene je lezalo do puta...i cvilelo . Ja sam ga pazljivo uzela u ruke..i on se malo smirio..kostatovali smo da ga je mama odbacila ili nesto slicno..jer je bio mnogo mali..mozda je imao jedo mesec dana. Brat ga je ususkao u svojoj jakni i nastavili smo put ka kuci. Mama se naravno iznervirala kad je videla da smo doveli kuce kuci i pocela da vice..ali ni ona nije mogla da odoli tom malom stvorencetu pa nam je dozvolila da ostane kod nas...na nekoliko dana ali da cemo mu onda morati naci novog gazdu..Stvaili smo ga u jedno kutiju i unutra stavili...
Bilo je hladno zimsko jutro. Nedaleko od ulaza u podzemnu željeznicu u Vašingtonu jedan čovjek je svirao violinu. Izveo je šest kompozicija Johana Sebastijana Baha za 43 minuta. Za to vrijeme, pored njega je prošlo nešto više od hiljadu ljudi. Većina njih žurila je ka svom radnom mjestu.
Tri minuta nakon što je počeo da svira, primijetio ga je jedan srednjovječni čovjek i usporio korak, pogledao muzičara, pa u svoj sat i otišao. Minut kasnije, violinista je dobio prvu napojnicu. Jedna žena je, i ne osvrćući se ka njemu, u kutiju od instrumenta ubacila nekoliko kovanica. Nedugo potom, jedan mladić se naslonio na zid preko puta violiniste i odslušao deo Bahove partite u D-molu. Naglo je pogledao na sat i užurbanim korakom nastavio ka...
Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze narandžu u ruke i zagonetno upita publiku: »Ako stisnem iz sve snage ovu narandžu, šta će izaći iz nje?» Neka mlada djevojka iz prvog reda dobaci:»To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete narandžu onda će iz narandže izaći sok od narandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje.» Stručnjak reče:»Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Razlog zašto će iz narandže izaći narandžin sok je taj što je samo to unutra. A sad ako proširimo metaforu i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovara, da vas neko uvrijedi, da vam nanese bol i sl. I iz vas izađu bijes, mržnja...
Jednog dana neki čovjek nađe orlovsko jaje i stavi ga pod kokoš.
Nakon izvjesnog vremena orlić se je izlegao istovremeno kad i pilići.Počeo je da živi i ponaša se kao ostali pilići. Odrástao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se po koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine međutim i orao je ostario.
Jednog dana
ugledao je u visini, na vedrom nebu,
čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vjetru.
Stari orao gledao je zadivljeno uvis.
«Šta je to?» – pitao je.
«To je orao, kralj ptica», rekla mu je jedna kokoš.
«On pripada nebu, dok mi kokoši pripadamo zemlji.»
I tako...
Puno se priča o navodnim poteškoćama oko definisanja “ljubavi”. Budući da je sam izvor tog osjećaja tajanstven (Zašto volim ovu osobu, a ne neku drugu?), pretpostavlja se da se riječima ne može obuhvatiti ljubav prema drugom čovjeku. Kako vam se sviđa ova definicija?!
Nekoga volimo kad su nam njegove ili njezine potrebe i želje podjednako važne kao i naše sopstvene. U najboljem slučaju, briga za dobrobit druge osobe veća je od brige o sebi ili se izjednačava s njom. Pitanje koje postavljam ljudima kako bih im pomogao odrediti vole li uistinu drugu osobu glasi:
“Da li biste se bacili pred tu osobu da je zaštitite od metka?” Smisao je u tome da se ljubav izražava postupcima. Onim što radimo, a ne riječima, iznova definišemo ono što...
Ovo je priča o planinaru, koji se želio popeti na najvišu planinu. U tu se je pustolovinu upustio nakon dugih godina pripremanja. Pošto je svu slavu želio samo za sebe, odlučio je, da će se na planinu popeti sam!
Počeo se uspinjati. Vrijeme je prolazilo, spuštao se mrak. Umjesto da potraži utočište gdje bi prespavao, nastavio je s uspinjanjem, sve dok se nije posve smračilo. Neprozirna noć je zagrlila planinske vrhove. Svud oko njega bila je gusta tama. Nebo i mjesec su bili prekriveni teškim crnim oblacima, nije se vidio ni prst pred okom.
Dok se uspinjao, samo nekoliko koraka prije vrha poskliznu se i poče padati strahovitom brzinom. Mogao je vidjeti samo crne tačke i osjećati silu teže koja ga je neumitno vukla prema dolje. U...
Jednom smo upitali starca Pajsija:
- Vi nam neprestano govorite da pozitivno mislimo. Željeli bismo da nas posavjetujete kako da se suočimo sa sljedećim problemom. Često nam dolaze neki ljudi i kažu da neki sveštenici uzimaju mnogo novca za vršenje svetih dužnosti, kažu da puše i sjede po kafanama, pa čak kažu i da su neki sveštenici upleteni u nemoralne radnje, i uopšte, žestoko ih optužuju a i iznose dokaze kako bi to potvrdili. Šta da odgovorimo ljudima koji optužuju sveštenstvo?
Starac nam je ovako odgovorio:
- Iz iskustva znam da su ljudi podijeljeni u dvije kategorije. Treća kategorija ne postoji. Ljudi pripadaju ili jednoj, ili drugoj kategoriji. Prvi podsjećaju na muvu. Glavna osobina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se...
Dugo sam vjerovao da u svakoj generaciji ima nekoliko duša, nazovite ih srećnicima ili prokletima, koje su prosto rođene tako da ne pripadaju, koje dolaze na svijet poluodvojene, ako hoćete, bez čvrste veze sa porodicom ili mjestom ili nacijom ili rasom; da možda ima na milione, milijarde takvih duša, možda isto toliko nepripadajućih koliko i pripadajućih. Jer su oni koji cijene stabilnost, koji se plaše prolaznosti, neizvjesnosti, promjena, podigli moćan sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidruštvene sile, tako da se uglavnom prilagođavamo, pretvaramo se da nas motivišu vjernost i solidarnost koje u stvari ne osjećamo, krijemo svoje tajne identitete ispod lažne kože onih identiteta koji su odobreni pečatom...
Spiram te sa kože,
Sa minulih ljeta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Riječi te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pjesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački snijeg,
Proklinjem pjesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vjetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan...