Pesma Evrovizije 2010 sve sredjeno
http://forum.krstarica.com/threads/369331
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Dragi prijatelji, predstavljam vam svoju prvu priču. Nije neko umetničko delo, ali nadam se da će pobuditi vašu pažnju.
Pohvale su poželjne, ali ako baš morate da kudite, ne budite prestrogi.
Petar Lazić je bio običan čovek, radio je kao radnik obezbeđenja u jednoj banci. Te večeri se vraćao sa posla oko 22 h autobuskom linijom koja vodi njegovoj kući. Ipak, rešio je da produži vožnju za nekoliko stanica jer mu se u međuvremenu javio automehaničar Steva. Trebalo je nešto da se konsultuje sa Petrom.
Na stanici na kojoj on obično izlazi ušla je grupa razdraganih mladića od kojih je par njih prepoznao jer su išli u istu školu sa njegovim sinom.
Mladići su bili ekstremno raspoloženi i komentarisali neki događaj.
Petar je oslušnuo kako...
сунце у зениту
ветар окамењен
птице стале
гране без шапата
не чујем
нити желим
храпаво стругање
твојих лажи
што муте извор
бића у мени
So, so you think you can tell Heaven from Hell,
blue skies from pain.
Can you tell a green field from a cold steel rail?
A smile from a veil?
Do you think you can tell?
And did they get you to trade your heroes for ghosts?
Hot ashes for trees?
Hot air for a cool breeze?
Cold comfort for change?
And did you exchange a walk on part in the war for a lead role in a cage?
How I wish, how I wish you were here.
We're just two lost souls swimming in a fish bowl, year after year,
Running over the same old ground.
What have you found? The same old fears.
Wish you were here.
Zato što želim da si tu...
Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko štene.
Da se razumemo:
danas je prošlo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.
Da se razumemo:
mama, nemoj me više maziti
tata, nemoj me više paziti
nemojte pasti u fras:
štene je posalo pas.
Da se razumemo:
sam ću goniti i sam bežati
sam cu ležati
i režati
sam se kroz život probijati
i sam na mesec zavijati.
Da se razumemo:
negde ću, pored nekog plota,
sresti kerušu svog života.
Iz našeg braka na svet će stići
prekrasni psići.
Da se razumemo:
njihov će život pseći
teći u sreći
a onda će mi neko od njih reći:
"Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče..."
Vlada Stojiljković
''When God had made the Earth and sky,
The flowers and the trees,
He then made all the animals
And all the birds and bees.
And when his work was finished,
Not one was quite the same.
He said, 'I'll walk this earth of mine,
And give each one a name'.
And so he travelled land and sea,
And everywhere he went,
A little creature followed Him
Until his strength was spent.
And when all were named upon the Earth,
And in the sky and sea,
The little creature said, 'Dear Lord,
There's not one left for me!'
The Father smiled and softly said:
'I've left you till the end.
I've turned my own name back to front,
And called you DOG, my friend.''
:heart:
I ja sanjam jednog dana, da se ponovi Vidovdan pre 620 godina, da se ponovi dan kada ce Kosovo ponovo biti sveto Srpsko mesto, da se ponovi dan velikih junaka, sledbenika Milosa Obilica, Kneza Lazara, Toplice Milana, da se ponovi veliki dan kada ce nevernici i bezboznici, biti istrebljeni, proterani sa Svetog mesta, kada ce okupiranje srpskog naroda prestati, kada ce se novi Srpski junaci koji su oslobodlili Kosovo pamtiti, kako bih zeleo da i ja budem medju njima, pa makar i tog dana polozio oruzje pred Bogom...
Lažu nas od nastanka sveta i skrivaju ISTINU od nas…posebno nas lažu u poslednja dva eona…Zašto?
Šta to hoće da sakriju od nas?i da li mogu da sakriju ISTINU?
Uspešno su je krili do sada…
Kraj vremena i prostora je i sve se otkriva…
SVE ŠTO JE TAJNO POSTAĆE JAVNO,SVE ŠTO JE SKRIVENO OTKRIĆE SE.
U skrivanju ISTINE zajedničkim snagama su učestovali crkva i vlastodršci.
I nauka im je tu pomagala,jer je bila dirigovana i pod strogom kontrolom.
Skoro su izbrisali postojanje Isusa Hrista iz istorije,a znaju koji je rimski legionar probo Isusa kopljem na krstu!?
Da nije smešno bilo bi žalosno…a možda je i smešno i žalosno???
Napravili su misteriju od Isusovog rođenja,od njegovog života,od njegovog potomstva…
Gde je ISTINA?
Josif je...
Od sada kada vidiš mila
da je kazaljka na satu drugu poklopila
znaj da se to moja ljubav oko tebe svila
moja je duša na tren s tobom bila
i nežni ti pozdrav moj poklonila
Videćeš,čudićeš se mila
verovaćeš da istina je živa
kad budeš bezbroj puta opazila
kako se ta čarolija zbiva
Koračala si za
mojim stopama u
snijegu
tražeći smrznutim rukama
toplotu
u mojim prstima.
Vjetar je zameo
tragove
neistine i laži.
Bog mi je svjedok.
Sve je ovo, gospodo,
lažna priča,
rekla si
bez trunka griže
savjesti.
Bol odzvanja
očajem.
Bog mi je svjedok.
Sumoran trg.
Krupne pahuljice
u tvojim očima.
Poneki usnuli
prolaznik.
Stih umrlog
pjesnika
ispisan na spomeniku
poginulog komarca
dok eho moje
istine
razdire ponoć.
Bog mi je svjedok.
Grad bez sladoleda,
taksista bez
taksimetra,
vino bez mirisa
kupinovog vina.
Gdje si zalutala
ljubavi?
A ja,
ja sam ostao
tu negdje, isti.
Bog mi je svjedok.
Volio sam te u
ponoć
dok si spavala
snjeguljičinim snom,
gledao i milovao
do jutra.
Bog mi je svjedok.
Izmicali su pejzaži
djetinjstva...
Mali brod se zaustavio uz obalu jednog malog meksičkog sela.
Američki turista je rekao jednom meksičkom ribaru da je riba jako kvalitetna i pitao ga koliko mu dugo treba da je ulovi.
«Ne dugo», rekao je Meksikanac.
«Ali onda zašto ne ostaneš duže i uloviš više?!»
Ribar mu je objasnio da mu je to što ulovi sasvim dovoljno da podmiri potrebe svoje porodice.
Amerikanac ga na to upita:»Šta onda radiš sa ostatkom svog slobodnog vremena?»
«Puno spavam, malo pecam, igram se sa svojom djecom, pričam sa ženom. Naveče idem u selo da vidim prijatelje, popijem par tekila, sviram gitaru i pjevam. Vrijeme mi je ispunjeno.», odvrati meksički ribar.
Amerikanac mu na to reče:»Ja imam diplomu sa Harvarda i mogu ti pomoći…Trebao bi duže pecati svaki dan...
Lakše je istinu udariti po licu,
nego pogledati je u lice.
Gete
Prirodno je čovjeku da se zavarava obmanama nade. Voljan sam i po cijenu najvećeg duševnog bola da doznam istinu; da saznam i najgore i da se spremim na to.
Petrik Henri
Svaki čovjek shvata kada se nalazi u opasnosti; počinje neobično da se ponaša, da sluti, da njuši nešto u vazduhu. I pokušava samog sebe da zavara, jer misli da neće uspjeti da se suoči sa situacijom. Oni su se zavarali sve do sada; ali uvijek nastupi jedan trenutak kada čovjek mora da pogleda istini u oči.
Koeljo
Vrlo je teško pričati istinu; i mladi ljudi rijetko su za to sposobni.
Tolstoj
Istina je najoštrija sablja.
Arapska poslovica
Mislim da ste i vi uvidjeli kako je teško sagledati i...
Šta nam vrijede i najbolji uzori iz prošlosti ako pomoću njih ne idemo dalje od njih, u traženju i u stvaranju? Ni oni ne bi zaslužili da nam budu uzori da nisu otišli za korak dalje od svojih uzora.
Nije najveća budala onaj koji ne umije da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.
Mirna vremena i sređene prilike čine prosječne ljude još prosječnijima, a burna vremena i velike promjene stvaraju od njih komplikovane prirode.
Zloća i dobrota jednog naroda su produkt prilika u kojima on živi i razvija se.
Ne spava i nije srećan ni miran svaki onaj ko se danju vedro smije i slobodno kreće među ljudima.
Uspjeh je ono što čovjeku vrat lomi.
Ništa ne može tako da nas prevari kao naše rođeno osjećanje smirenosti i...
Od svega čemu me je život naučio, moj najgorči nauk, onaj što me najviše obespokojava i uzrujava, jeste uvjerenje da su istinoljubivi ljudi najrjeđa vrsta na zemlji. Vapijućim pogledom brodolomnika tražio sam oko sebe ljude kojima bi istina bila važna, čista istina, ono što stvari jesu same po sebi, a jedva da sam našao ijednog. Tražio sam ih u okolini i nadaleko, među umjetnicima i među ratarima, među neukim svijetom i među učenima. Poput Ibn Batute uzeo sam hodočasnički štap i, kao i on, prokrstario svijetom u potrazi za ovozemaljskim svecima, za ljudima ozbiljne spekulativne duše kroz koje se prelama kristalni odraz bića stvari. I našao sam ih, svega nekoliko, zbog čega sam očajan!
Da, osjećam očajnu potištenost, jer je duši...
Mudrac je ispričao jednom sljedeću priču:
Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dječaka i spalili selo u kome je živio. Kad se otac vratio, vidio je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano dječije tijelo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dječije tijelo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.
Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobjegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata.
Otac koji je još uvijek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je:
“Ko je tamo?”
“Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata.”
Otac je pomislio da se neki obijesan dječak s njime šali. Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dječak je uporno kucao, ali otac nije otvarao vrata...
("Istina nema puta" ali ima znakove :))
Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća.
*
Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućnim i podnošljivim.
*
Ljudi koji ne paze šta govore i ne vode računa kad šta govore ni pred kim govore, a mnogo više misle o tome kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju dok govore, nisu ni prijatni ni korisni, i sa priličnom verovatnošću može se kazati da će celog života biti i sebi i drugima nezgodni i teški. Ali, s druge strane, ljudi koji samo na to paze i samo o tome vode računa, a ni o čemu drugom – nisu ništa bolji. Naprotiv. U ovom slučaju pravi put je zaista – u sredini...
“Šta ljudsko biće može učiniti – šta ti i ja možemo učiniti – da stvorimo potpuno drugačije društvo?!
Mi ovdje sebi postavljamo veoma ozbiljno pitanje. Može li išta biti učinjeno, uopšte? Šta može biti učinjeno? Hoće li nam neko reći?
Ljudi su nam govorili. Takozvane duhovne vođe, koji tobože razumiju ove stvari bolje od nas, govorili su nam pokušavajući da nas saviju i ukalupe u neki novi obrazac, i to nas nije odvelo daleko; sposobni i obrazovani ljudi su nam takođe govorili i ni to nas nije odvelo daleko.
Rečeno nam je da svi putevi vode ka istini – vi imate svoj put kao Hindu, neko drugi ima svoj put kao Hrišćanin, a neko treći kao Musliman, i svi se oni prepliću na istim vratima – što je, kada razmislite, očigledan apsurd. Istina...
Ja ne pevam
za kritičare
i za pare
a mani za Nobelovu
Ja pevam
za vodoinstalatere
i šofere
za zidare
i djubretare
za sav običan svet
fizikalce
i komunalce
na koje gledaju ovi
što su zaposeli zvezdane bulevare
kao na vanzemaljce
Ja ne pevam
za stručna mišljenja
uvaženu elitu
i dvorsku svitu
a mani za Nobelovu
Ne pevam da bih ušao
u klib uvaženih
književnika i akademika
Ja pevam za milione
usamljenika
očajnika
i beskućnika
za koje mnogi i ne znaju
da žive u ovoj zemlji
u ovom selu
u onom gradu
i koji ćesto nemju lovu
ni za kilo leba
al njima i onako malo treba
jer oni imaju svoje snove
gde su udomili svoju poslednju nadu
Pevam za one
koji možda nemaju sluha
za poeziju
ali nemaju amneziju
i nikad ne zaboravljaju
svoje drugare u kraju...
Pričaj mi o ljubavi
Kad je sunce na zapadu palo,
kad su želje ugasile dan...
moje srce još tad nije znalo,
da će s tobom podeliti san...
Kad je noć,duga noć skrila zvezde,
kada grad tihim snom nemo spi...
tad sam ja srela dve tople ruke,
tad sam znala da si pored mene ti...
Pričaj mi o ljubavi,
glas tvoj neka bude tih...
nežne reči pričaj mi,
kao drage pesme stih...
Pričaj mi o ljubavi,
davno želim šapat tvoj...
kad si pored mene ti,
čitav svet je samo moj..
~~~~~~~~~~
Da li se secate ove stare sentimentalne melodije?
Upravo sam je cula na radiju i sva sam se raznezila.
Uspomene...
Zelim da vam ovaj kasni pocetak dana ulepsaju ovi stihovi.
Jutros na radiju,a evo veceras sam nasla na Youtube-u..
Ispit iz fizike. Trema. Napetost. Ko će pobediti? Ja ili profesor. Pismeni deo ispita prošao bez problema kod mr. Bajića, ostao još usmeni ispit kod dr.X, da ne spominjem ime profesora, mada bi bilo vredno pažnje.
Izvukao pitanja. Napravio koncept, odgovorio. Poslednje pitanje je bilo Borov model Atoma ili nešto slično tome, ko se već seća, ali znam da je bilo vezano za model Atoma . Pitanje – odgovor, pitanje –odgovor....
-“Da kolega” – odgovara profesor, držeći kraičak svojih skinutih naočara ustima.
-“Da li mi možete reći kolika je veličina elektrona, atoma, molekula…” – nastavlja profesor.
-“Svakako” – odgovaram, “Veličina elektrona je 10 na minus….”, u tom trenutku me profesor prekinuo.
-“Ja znam zasigurno kolega da vi te cifre...
Nema ljepše nade od one što je nikla iz tuge, i nema ljepših snova od onih što ih rađa bol!
Ti si možda samo zrnce za svijet, ali za nekoga si ti čitav svijet.
Ništa u životu tako ne razveseljava kao kad nas gađaju pa promaše.
Nikad ne treba očajavati, kad se nešto izgubi, osoba ili radost ili sreća; sve se još divnije vrača.
Blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko!
Jedni su pisci tvrdili da je coveku urodjena dobrota, a drugi da je
coveku urodjena zloca. Medjutim, izgleda da je coveku urodjeno jedno
jedino osecanje, a to je strah od zivota. Covek se na ovom svetu
boji svega, i velikog i malog, insekta koliko i lava, zlih reci
koliko i zlih bolesti, hladnoce koliko i vrucine, starosti koliko
i sirotinje. On se boji uci u pustu sumu, i ostati u praznoj sobi.
Covek je zbog toga straha rodjen nezadovoljnim i melanholicnim. A
postao je i prestravljenim od onog trenutka kada je opazio da je
okruzen zivotinjama jacim od sebe, medju kojima on jedini nema ni
njihov oklop, ni njihove rogove, ni njihove krupne zube, ni njihove
strasne kandze, a da je na zimi bez toplog krzna, i da je mekog
trbuha.
Zato...
TUGA I
Najtuzniji smo onda kada niko sa strane ne vidi razloge zbog kojih tugujemo.
Nije tuga odgovor na nesto,tuga je razgovor sa nama samima.
Nesrece su dogadjanja,tugovanja su osecanja.
Uz tugu ne idu pridevi.
Sreca nije dodirnula tugu,pa je bezbrizna...tuga je dodirnula srecu pa je brizna,duboka.
Tuga je nagrada za spoznaju zivota...
~by "Vuceta"~
TUGA II
Tuga je plemenito osecanje kao i sreca.
Iz nje se uvek radja nesto dobro.
Posle tuge covek postaje cvrsci,jaci,sigurniji u sebe,jer pre nje nije znao koliko i sta sve moze da podnese.
Tuga je spoznaja sebe i svojih mogucnosti.
Ona je i spoznaja sveta oko nas,jer posle nje vise nista ne izgleda isto.
Ko nije doziveo tugu,ni radost nece moci da oseti punim srcem.
Moze se...
Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski srecni. Nesreca kvari
srca i rusi karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima
nesrece i produzili da vole druge ljude... Sirotinja je najveca
nesreca zato sto otruje coveka takvim mrznjama, a jedna velika
napast covekova, to je sto u nesreci dobije rdjavo misljenje o
ljudima i pogubi prijatelje.
Nesreca je sto niko ne meri srecu prema sebi i svojim potrebama,
nego prema drugom, i to prema najsrecnijima. Manija svih ljudi je
da usvajaju tudja merila i za svoj sopstveni zivot. Prava sreca
covekova bice ako postigne svoje oslobodjenje od drugih ljudi; a
osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tudjih
primera, dajuci svom zivotu pecat svoje sopstvene prirode i...
Dominium generosa recusat. - Vlast plemeniti odbijaju.
Felix, qui potuit rerum cognoscere causas. - Sretan je onaj koji zna uzroke stvari. ~ Vergilije
Hodie mihi, cras tibi. - Danas meni, sjutra tebi
Nulla dies sine linea. - Nijedan dan bez poteza.
Vasa vacua maxime sonant. - Prazne posude najjače zvone.
Džeri je menadžer restorana. Uvijek je dobro raspoložen. Kad god bi ga neko pitao kako je, odgovor bi uvijek bio isti:
“Da sam bolje ne bi valjalo!”
Mnogi konobari u njegovom restoranu dali su otkaz kada je on promjenio posao… da bi ga pratili od restorana do restorana. Zašto?
Džeri je umio da motiviše ljude.
Ako je neko od kolega imao loš dan, Džeri je uvijek bio tu da ga ohrabri i da mu ukaže na pozitivne strane čitave situacije. Uočivši to, postao sam znatiželjan. Jednog dana otišao sam do Džerija i pitao ga:
“Ne razumijem! Niko ne može biti pozitivan čitav dan. Kako ti to uspijeva?”
Džeri mi je odgovorio:
“Svakog jutra se probudim i kažem sam sebi, danas imam dva izbora: loše ili dobro raspoloženje.
Uvijek izaberem dobro...
Zivot je velika prepreka
Stavljena ispred tebe,u nadi da te uspori.
I svaki put kad pomislis da si je presao
vrati te nazad da te ponovo baci na zemlju.
Sta su prijatelji?
Prijatelji su ljudi za koje ti mislis da su prijatelji,
Ali su oni u stvari tvoji neprijatelji,preruseni,sa sakrivenim identitetima,da bi sakrili svoje prave boje.
I onda samo sto pomislis da ste dovoljno bliski da mozete biti braca,
oni dodju i prerezu ti grkljan kada ne gledas
Sta je novac?
Novac je stvar koja natera coveka da se smesno ponasa,
Novac je koren sveg zla
Novac je stvar koja ce naterati one iste prijatelje da se vrate,govoreci da su uvek bili uz tebe
Opet,sta je zivot?
Umoran sam od zivota
Umoran sam od izvrsavanja nebrojenih grehova
umoran od...
voleo bih da govorim jasno,
da me ceo svet razume.
da se skloni tuga,
da u živote dođe, radosti i sreća,
ko dva najbolja druga.
voleo bih da pisati znadem,
pesme, vesele i tužne,
priče, šaljive i ružne,
da se narod smeje,
da se osmeh na licima vrati.
voleo bih da pevati mogu,
da se glasak mili za livadom čuje.
da mi slavuj zavidi, da se ševa stidi.
voleo bih da me smrt ne čeka,
da me pusti bar još malo,
da proživim ono, što ne živeh za veka.
voleo bih, voleo bih….
al neumem,
jedino umem,
jedino umem, da volim.
nespretno i glupo,
al iskreno i skupo.
Jer kada volim, ja darujem sebe,
kao što vetar list nosi,
kao što zima sneg donosi.
© 2010 Christian Forty