ПРИЗВАЊЕ

Куда, ако не за тананим гласом савести
појачаваним упорним коленопреклоним
слављењем Истинитог
чији безвремни Лик са очима
као прорезима кроз које струји Вечност
што кроти и зауставља Трагача
умирујући очај и заблуду и грцање злопамћења
умирен као чедо на дојци Богоматере?