Ја те тражим
у мирису липе
и не знам зашто баш лише
али
у њему те тражим
личи на тебе
лебди лак
јак
непорецив
и увек приметан
ту је
у малом мозгу
као ти
увек са мном
још увек не мој
али
засадићу ја липу...
и освојићу твоје срце
не из хира
већ зато што ми
баш ти
требаш
за сваку ноћ
и сваки дан
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Zabluda psihologa je da su oči ogledalo ljudske duše,
jer ogledalo odražava obrnutu sliku stvarnosti.
* * *
Oči su prozori ljudske duše, jer kroz njih,
karakterom svoje duše posmatraš svet oko sebe,
a kroz tvoje oči upoznajemo tvoju dušu.
* * *
Skrivajući pogled od sagovornika,
nesvesno skrivamo svoju dušu.
* * *
Duša je karakterna osobina živih.
Verovanje da duša ostaje posle nas,
posledica je težnje naših bližnjih,
pa i nas samih, da i posle smrti utičemo na pokolenja.
Od svih suza u životu, najiskrenije su suze prolivene krišom.
* * *
Prijatna iskrenost je najčešće - licemerje.
Познајеш ме
И корак и дах и додир
И пушташ да скинем паучину
Под којом се сакриваш
Да склизне без звука
У потпуном подавања
Да излудиш моја чула
Мирисом и звуком свога јецаја
Да обневидим од твог умиљавања
Да уроним у бескрај твог обожавања
Да зањиштим као пастув
У тренутку предавања
Да се распршим у безброј зрнаца
Да нестанем у твојим грудима
До последњег крика и границе лудила
napomena:autor anoniman
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
LOVAC I PLEN
Vazda bilo a i biće
I lovaca a i plena
Pa kad lovcu padne mrena
Tad se stušti naspram plena.
Plen je kao, svaki drugi
Tih, uplašen pa tad beži
U većini slučajeva
Lovac reži a plen beži.
Jednom tako podje lovac
Sav uzbudjen lovnom strašću
Uvek on je pod tom vlašću
Danju, noću....ma kad hoćeš.
Vide lovac prepelicu
Sitnu, nežnu lepoticu.
Pogledi se susretoše
Lovne misli probudiše.
Prepelica, čudna ptica
Sićušnica, malenica
Oka milog , glasa tihog
Al pogleda neumitnog.
Gledala je tako lovca
Al’ bežala ona nije
Instikt joj je govorio
Da taj lovac snove snije
Neće njene da ubije.
Stane ona hrabro, mirno
Na megdan tom lovcu strašnom
Malo srce prepelice
Uplašeno...
„Moje cipele vrede više nego njihov mercedes!“
Kaže jedan moj poznanik, inače putujući propovednik jedne dosadne novovekovne judeo-hrišćanske jeresi. (To su vam oni ljudi koji idu od vrata do vrata i propovedaju da će se na sudnji dan, koji je blizu, spasiti samo oni i niko više, i kad vi hoćete da zatvorite vrata oni ih zaglave nogom.) I kad ga pitam da mi to pojasni, šta to zapravo znači, on odgovori da razumem kako god hoću, ali da njegove zavrnute i pohabane cipele ovako ili onako vrede više nego nečiji novi mercedes. Inače, to mu nije jedina vrhunska odvala. Više puta mi je rekao da je on jedan od deset najpametnijih ljudi na planeti, a jednom prilikom čak i to da je genijalan. A kad uđe u neke diskusije, čim se pomene nešto sa...
.. za slučaj da ju ne znate ..
.. židovi su po mnogočemu posebni .. mislim da su oni .. izabrani narod ..
.. sada su zaustavili ove humaniterce .. devet mrtvih .. kažu petorica metak u čelo iz blizine .. un pokušao da se istraži .. oni kažu ne ..
.. ali .. cjela njihova strategija je takva .. oduvjek ..
.. ovakva ..
.. jak si .. i nije potrebno da djeluješ .. ne trebaš preventivno ni ratovati ni dogovarati .. ali .. ako se neko usudi dotaknuti te .. ubijaj .. brzo i bez milosti ..
.. kada se neko sjeti da te upozori sve već mora biti gotovo ..
.. nije važno koliko je mrtvih .. nije važno šta si napravio .. gaza izgleda stvarno izgleda kao konc logor .. ali od žida samilosti nema ..
.. siriji je stvarno neki žid rekao neka pripazi...
Hrabrost
Sta nam to, pored ociju, nedostaje da bismo videli?
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
TETREBI
Evo, ide lepo vreme
I sezona odmora
I svi goli do pola
Neki vala I od pola
Oči peku sve do bola
Oči muške k’o na zejtin
Vrludaju tamo-amo
Razrokost se širi brzo
To sad zovu “moja muzo”
Pre bih rekla lepa guzo
Što gospodi od po veka
Ti predstavljaš duši leka.
Za šta li im muza treba
Kad bi znali otkud vreba
Opasnost je sada žena
Muški liče na tetreba
Što gugutku sada vreba
Ali tetreb ima dragu
Tetrebicu, nek je k vragu.
Pa turili naočare
Obavezno da su crne
Da ne vidI ženskadija
Kako oči muške beže
Ispod stakla kao vreže
Dok bacaju oni mreže.
U kafiću zaseli su
Sredovečni I stariji
Piće pred njih vazda stoji
Pa I sate ono broji.
Ko na rengen da su došle
Mlade...
Samo ti spavaj,mili moj..
moj sapat u snu ces da osetis.
Njime ti ljubim ruke i oci,
dok u snovidjenju nebom letis.
Jos ne smes da se probudis,duso..
nocas cu sebe kroz tebe da ostvarim,
jer dolazi stvarnost u grubom jutru
u kome uvek za tobom zalim.
Sapat moj ti je na usnama snenim
prigusen tvojim vrelim uzdahom,
dok jos jedna noc place za nama
i mesec nas tuzno posipa prahom..
Око нас сивило, мрак...Нема свитања ни дана...
Лажу нас....пљачкају, обећавају, испирају мозак,
а ми ћутимо....
Остављају народ без посла, хлеба....а народ ћути....
Омладина не види перспективу....а омладина ћути...
Убеђују нас, да нам је добро, само ми нисмо свесни...да нам је добро...
Цензуришу нам писану и изговорену реч....а ми шапућемо....
Нисмо задовољни....кроз шапат се да закључити....а ми чекамо...
Кога чекамо....? Шта чекамо....?
Вођу који ће доћи на беломе коњу, који ће нас објединити и
тако силно вриснути, да ће нас све пробудити...?
Аман народе...
Све мање је белих коња...а и тамо, где би тај коњ требао ићи,
постављени су знакови забране .....
Спава мој народ српски чврстим сном....
Око нас сивило, мрак....Нема свитања ни...
TUDJEGA SMO SVAGDA ROBOM I MIRODRŽNI LANAC
Sila koja drži kosmos u povezanoj celini
Nepravedno se zapostavlja marička bitka
Srpstvuj djelom, vjeruj što vjeruješ
Laktom vjere glupost čojka mjeri
A ozbiljost djelom i vrlinom
Djelo i vrlina iznad vjere
Budi Srbin po djelima a što se vjere tiče to je tvoja lična stvar,samo glupi ljudi mjere čovjeka aršinom vjere,a pametni vrlinom i djelima.
Ne pita se ko se kako krsti,
No čija mu krvca grije prsi
Čije l ga je mlijeko zadojilo
SVI SLOVENI U JEDNOJ DRŽAVI
Petar Petrović Njegoš mitropolit i gospodar Crne Gore, proslavljeni pesnik „Gorskog Vijenca“ i „Luče Mikrokozme“ u svojim stihovima je sa gorčinom izražavao svoju misao o nedovoljnoj samosvesti kod Slovena.U pismu jednom tršćanskom...
Dobriša Cesarić
Ko zna (ah niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam, da li da je želim,
ili ne želim.
U moru života, što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna u plavom,
Ne sluteći, da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve, što...
Slika je sa mnogo pitanja ali mene interesuje da li su usta gospodina na slici
u istom položaju kao i ono u šta gleda i zašto je ovoliko iznenađen?
I-zbori
Svašta se zbori - pred izbore. Svaki su istorijski i presudni. I uvijek se na njima čuva neka država. A nijedna se ne očuva. Svi izbori su za prve regularni i pošteni, za druge neregularni i pokradeni.
Sve se u životu i prirodi mijenja, ali izbori i vlast uvijek ostaju isti, bar kod nas.
Predizborno vrijeme je najbolje vrijeme - za gradjane. Jedino su tada koliko-toliko relaksirani. A političari se jedino tada znoje.
Gradjanima se skoro uvijek pred izbore povećavaju plate i penzije, osim sada, pred ove izbore, jer je ničim izazvana ekonomsko - švercerska kriza na (ne)djelu. Ali opet, zahvaljujući izborima, nadnice i plate se ne umanjuju, što je za nas dobro. I relaksira. Dok ne prodju izbori. Nema ni otpuštanja sa...
какво је лице смрти
запиташ ли се
док речи
змије двоглаве
бацаш пред мене
песницом у груди лупајући
себе и моје срце
капије Неба затварајући
Љубав шта је заборављајући
запиташ ли се
ко ти на ухо шапће гнев
ко ти Истину прећуткује
распињеш ли поново Христа
разбојниче
твоја љубав и истина
никада нису биле моје
јер милост ти не знаш шта је
нити опраштање
љубави хоћу, а не жртвовање...
Ako ce vec da nas bombarduju reklamama za QR code, neka mi neko objasni o cemu se radi, pleaseeeee!!!
:dontunderstand:
Mislim, istrazivala sam, nije da nisam, slicno bar kodu, samo za generaciju ispred, ali koja mu je prakticna primena?
I, jel neko video da se to koristi u Srbiji????
Hvala unapred sto cete mi odgovoriti (mooolim vas) i otvoriti mi oci!
Evo kako Bob Proctor objašnjava Zakon privlačnosti:
Svi mi djelujemo s beskonačnom moći. Svi vodimo živote prema posve istim zakonima. Prirodni zakoni Svemira toliko su precizni da nemamo nikakvih poteškoća kad treba sagraditi svemirski brod, poslati ljude na Mjesec i predvidjeti trenutak spuštanja do u najmanji djelić sekunde. Gdje god se nalazili, u Indiji, Australiji, na Novom Zelandu, u Stockholmu, Londonu, Torontu, Montrealu ili New Yorku, svi mi radimo s jednom jedinom moći. S jednim zakonom. To je Zakon privlačnosti!
Tajna je Zakon privlačnosti!
Sve što Vam se u životu događa i sve što vam se dogodilo Vi privlačite u svoj život. To radite snagom slika koje stvarate u svojemu umu. To je ono o čemu razmišljate. Privlačite sve ono o...
LEPO PONASANJE
Kad je hladno,bodljikavo prase traži drugo bodljikavo prase da leže zajedno.
Zele da se zbiju,jer im je tako toplije.
Da nemaju bodlje,to bi bilo lako.
Ali,bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje.
Kad se zbiju u gomilu,bodu jedno drugo.
To nije dobro.
A nije dobro ni kada im je hladno.
Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno medjusobno rastojanje.
Pristojno rastojanje,da budu jedno uz drugo,a da se ne bodu.
To neophodno rastojanje zove se lepo ponašanje.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Koliko puta ste bili u prilici da morate biti u necijoj blizini,iako vam to nije prijalo zbog uzajamnih "bodlji" vas i tog nekog?
Kako ste se osecali:nelagodno,neprijatno,iznervirano,ljuto, bespomocno,uvredjeno,sa...
MASLAČKU
Maslačku moj lepi
ludi maslačku,
jedini si koji ne priznaješ noćas
golomrazicu novembarsku..
Ti što vatrenim namiguješ okom
na beznačajnom seoskom proplanku,
pokraj puta,sto prvog reda
- za koji se ozbiljno sumnja
da ikuda vodi..
Lud si - koliko je Nebo visoko
i naivan si kao stara dobra Zemlja
što nas je porodila
- zato što ne zna za pobačaje,
kontracepciju i slične stvari.
Ludoglava vatro mala
u daljinu zagledana..
Uzalud se samo nadaš
i uzalud Nebo moliš
- sto puta ćeš umirati,
al` suncokret ipak
nikad nećeš biti..
Ljiljana Ninkovic-Mrgic
~~~~~~~~~~~~~~~~
Za lep dan onima koji se osecaju kao "maslacak".
Uzaludno je zavideti "suncokretima"...imaju i oni svoje neostvarene snove.
Dobro vam...
"Jos prije onog rata,..jedan Ceh, veterinar,..meni je pripovjed`o, da po toj nji`ovoj vjeri..
..u tim starim nji`ovim knjigama pise,da je Bog bio namislio dat` co`eku da zivi `iljadu godina."
- "Masala,..`iljadu godina?!"
- "E,.."
- "To bi zivot bio...!"
- "I sta je bilo?"
- "To je bilo kad je Bog prvog co`eka stvorio,.. Adema,..Adem se zvao, dobro se sjecam.
Sve mu pruzio,..vas rahatluk,..i pojest,i popit,..i, i, i,..zenu mu stvorio.
Samo u neke jabuke da ne diraju,..eto,..biva,..k`o to su Bozje jabuke,..to da ne dira, a drugo je sve njegovo."
- "I sta je bilo?"
- "Al` ta zenetina navrati Adema da trgaju jabuke.Bog to vidio,..dje nece,..je l`,..naljutio se, i ..kapak..!
Nesta rahatluka,nesta svega i od tada ti co`ek...
O tebi govorim,
čuješ li,
o,uspavana nado
što san ti tvrđi od kamena
predugo čekam da se probudiš
nemam ja tol*ko vremena
Od izvora pa do ušća
plahovita rijeka nikog ne čeka
o,uspavana nado
ne možeš spavati dovijeka
I ako treba vrištat ću
grlo ću vriskom poderati
iskrom ću nebo zapaliti
o,uspavana nado
znaj da ću te probuditi...
У гомили без лица стојим
и чекам време
да топи и брише прашину
узалудних мојих путовања,
трагања и разочарења.
Бездан крај мене кикоће се и ври,
имена греха лепи по мени.
Гледам свој Содом, ко стуб од соли –
да ли се ико за мене моли?
О Господе мој!
Дивни Жениче, где је сад невеста Твоја?
Згаженог вела, изругана,
У прашину бачена, исмејана,
Напуштена, остављена...
Устани Ратниче, устани Царе,
устани Васељене Господаре!
Бичем размахни да отераш трговце,
Мамонове поткупљивце и Валове жреце,
што ми Тебе обећаваше,што ме бестидно лагаше,
што ми кожу испараше и душу скрнавише
и крај Твојих ме врата бацише,
да сад стојим без лица,
ко стуб од соли, што не зна да моли,
већ само да чека време
да топи и брише прашину путовања,
узалудних...
Чиме је, заправо Никола Тесла задужио човечанство? Енглески професор Р. Кап је дао веома јасан и сликовит одговор на ово питање: „Далеко у праисторији анонимни геније је пронашао точак. То је било једно од најкориснијих дела које је један човек било када дао своме роду. Овај проналазак, био је можда сасвим очигледан, али проналазак једног невидљивог точка, који је направљен ни од чега другог него од магнетног поља, био је далеко од очигледног и то је оно што ми дугујемо Тесли. То је могло да поникне само у једном бриљантном и јединственом интелекту“.
10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици ( тадашња Аустро – Угарска ), рођен је Никола Тесла. Никола Тесла је потицао из српске породице. Његов отац Милутин, био је православни свештеник...
(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
MIŠOVI
Čudan je život iz kog god ugla pogledaš. Gde god da sam stala za ovih mojih 47 godina, odakle god da sam bacila pogled.......videla sam lavirint i gomilu slagalica. Ebiga.......po nekad zaista imam osećaj da smo kao oni mali laboratorijski miševi koji vodjeni nagonom trčkaraju unezvereno kroz hodnike ne bi li došli do komadića sira stavljenog na drugom kraju lavirinta. A onaj tamo, asistent, stoji i štopuje vreme sirotom mišonji. I tako, iz jednog u drugi lavirint, krivudavim hodnicima trče svi mišići ovoga sveta dok im maleno srce lupa brže nego što treba u večitoj trci.....prolazno vreme im meri neumoljiva štoperica onog asistenta. I šta u toj situaciji da radi...
IV
Naišla su suva vremena neko će reći preteška vremena
Opustošene su šume ni ptice selice nisu se vratile
Naše kuće su ispražnjene goli zidovi mrtva paučina
Sunce se sakrilo u strašila u naga zagubljena pamćenja
Ljudi oslepeše jer bol se rasprostre i nesta vere u čoveka
Adrese i ulice izgubiše svoja odredišta izmešaše gradove
Sve se pretvori u đavolsku laž i satanski pepeo hladne vatre
Ti tada skrhana i gorda u zagrljaju svog belogardejca stupi
Na zemlju u koju si se ponadala posejati seme nošeno u nedrima
Ti poseja u jalovu ilovaču i sve opuste i korov uništi razgolićenu nadu
Kako nerođenom umu razjasniti kasnije buđ i ceđ nakupljenih godina
Tvoja nespavanja sa okeanom umivanja morem zagrljaje s vetrom breza
Čekanje što obara...