У гомили без лица стојим
и чекам време
да топи и брише прашину
узалудних мојих путовања,
трагања и разочарења.
Бездан крај мене кикоће се и ври,
имена греха лепи по мени.
Гледам свој Содом, ко стуб од соли –
да ли се ико за мене моли?
О Господе мој!
Дивни Жениче, где је сад невеста Твоја?
Згаженог вела, изругана,
У прашину бачена, исмејана,
Напуштена, остављена...
Устани Ратниче, устани Царе,
устани Васељене Господаре!
Бичем размахни да отераш трговце,
Мамонове поткупљивце и Валове жреце,
што ми Тебе обећаваше,што ме бестидно лагаше,
што ми кожу испараше и душу скрнавише
и крај Твојих ме врата бацише,
да сад стојим без лица,
ко стуб од соли, што не зна да моли,
већ само да чека време
да топи и брише прашину путовања,
узалудних трагања и разочарења.
и чекам време
да топи и брише прашину
узалудних мојих путовања,
трагања и разочарења.
Бездан крај мене кикоће се и ври,
имена греха лепи по мени.
Гледам свој Содом, ко стуб од соли –
да ли се ико за мене моли?
О Господе мој!
Дивни Жениче, где је сад невеста Твоја?
Згаженог вела, изругана,
У прашину бачена, исмејана,
Напуштена, остављена...
Устани Ратниче, устани Царе,
устани Васељене Господаре!
Бичем размахни да отераш трговце,
Мамонове поткупљивце и Валове жреце,
што ми Тебе обећаваше,што ме бестидно лагаше,
што ми кожу испараше и душу скрнавише
и крај Твојих ме врата бацише,
да сад стојим без лица,
ко стуб од соли, што не зна да моли,
већ само да чека време
да топи и брише прашину путовања,
узалудних трагања и разочарења.
.
