Još jedna pesma o kraju
Kako da čovek zna
da ljubavi bliži se kraj,
da nestaje magija
prvih poljubaca,
da dolazi dan kada ljubav
će postati stranac
u srcima koja kucaju
samo po inerciji ?
Kada bi neko javio
da kraj je neizbežan
ne bi bilo toliko tuge,
ne bi bilo toliko bola,
kraj bi mogao biti
čak i nežan
pa bi brže zavoleli druge.
:hvala:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Спољашњи свет објеката не садржи у себи афекције. Човек који никада није осетио страх, исти неће наћи као саставни део објективног света.
Афекције се не опажају, већ осећају. Афекције су унутар (а приори), а не споља (а постериори). Сви носимо у себи њихов непресушан извор, како каже Шопенхауер
Нишу спољашњи објекти извор наших радости и бола, Они немају ту моћ, они су продукт интелигенције, шема будуће акције на ствари, корелат субјекта или на јједноставније речено, представа. Ово размишљање које казује да радост или бол није у опажају објекта, већ унутар духа човека који осећа, може разбити илузију у којој људи живе а која казује да су извори наших афекција споља, док су заправо они "унутра". На оној слици страх није саставни део...
Архетип детета провлачи се кроз многе митове и колективну свест човечанства носећи у себи нуминозну природу коју је понео из света идеја, из света познатијег као Јунгово колективно несвесно. Често се сусрећемо са приказом тог архетипа. Он је свуда око нас. Када год видимо Богородицу са дететом у рукама, гледамо управо у архетип детета. Када год видимо приказ патуљка, хобита, гнома по популарним филмовима, гледамо у тај архетип, а нарочито су интересантни сви они хорор филмови где је дете у центру страве, која треба да наш заплаши. Одакле детету толика нуминозност? Јунг је давао своја објашњења али архетип детета носи у себи нешто што нам је могла приближити само филозофија а што ћу овде и показати.
Оно што прати све приказе архетипа...
Да ми је једном само да огрнем
шарену хаљину своје младости,
са сунцокретима као еполете
и потрчим, не додирујући земљу ни облаке,
по звездама скачући
као облутак по мирној површини воде,
изненађен сопственим звуком и кретањем,
док не паднем у загрљај својих снова
који више нису сенке нити паучина као сада,
једном само, слободна од обмана стварности и зрелости
и компромиса и случајности,
мокрих леђа од смејања и трчања и досезања,
макар то и не била моја хаљина,
шарена, са великим сунцокретима као еполете.
Ovde nću iznositi svoje mišljenje o astrologiji kao alternativnoj metodi u lečenju, to ostavljam mojoj sestri veštici. A da je ona u tome uspešna pisalo i ono Treće oko. Ja ću se ovde baviti nama koji za lečenje koristimo usluge Domova zdravlja (za koje mi se od plate svaki mesec odbija određena suma ,a ja ni 10 % od toga ne koristim). Dakle, nešto sam bolestan i juče sam nazvao Dom Zdravlja da pitam kada mi radi lekarka. I posle dva kruga gluvih telefona dobio sam informaciju da se poseta lekaru treba zakazati koji dan ranije. E tada sam shvatio od kolike je koristi nedeljni horoskop u nekim novinama. Dakle, ako tamo piše sledeće nedelje MOGUĆI PROBLEMI SA npr. ORGANIMA ZA VARENJE vi trk na telefon i zakažete pregled. Da bi se poseta...
Smesne sam pesme pisala dugo
Iz svake price izvukla salu,
A onda ponekad, iznenada
Zaboravim na decicu malu…
Teski me pocese moriti jadi
Ljubav ko stena se nadvila na me.
Dosta sam, pomislih, tesila druge
Sad meni treba necije rame…
Sumornog lica, cesto bez osmeha
Hodila ovom zivotnom stazom,
Ispijena, tuzna i rasejana se vratih
Na stazu nastanjenu decijim obrazom.
Nista ko deciji osmeh ne moze
Srce da smiri i osvetli pute…
Oni znaju da vole, iskreno i cisto,
Izbrisu bore s lica, zabrinute…
I danas kada mi najteze bude
Naslonim obraz na obraz njen,
Pogledam u oko svakog od njih
Zivot je tamo cvrsto ukorenjen.
Podigni glavu, osmeh nabaci,pogledaj na zivot ocima duge…
Ne bi nam zivot bio zanimljiv da nema ponekad i malo tuge.
A...
Kad bi mogle da se naprave lakmus čarape, pa da ih subjekt obuje na nogu, a onda je ugura u sekretušu, i zavisno od toga da li je pomenuta sekretuša kiselična ili bazična, da se čarape ofarbaju u plavo ili crveno. Onda bi to bio vrhunski nožni sex i to sa lakmus čarapama. Možete li i zamisliti tako nešto? Kako bi bilo i na šta bi ličilo? Pošto zaista postoje sekretuše koje ne zaslužuju da u njih ulazi bilo šta do noga sa lakmus čarapom.
“Izrazi svoju bol rijecima, bol koja ne govori gusi srce I ono mora da pukne” – Shekspir
Ono srce koje skuplja sovje boli I nama nekog sa kojim ga moze podijeliti, mora da prepukne. Boli treba podijeliti sa svojim prijateljima, jer se tako boli smanjuju. Isto tako I radosti se uvecavaju ako ih podijelimo sa prijateljima. Bol osvjeshcuje ljude I kazuje im da je zivot duznost I da nije zabava. Samo nas srodna bol rastuzuje I svako, zapravo place samo zbog sebe.
U bolu, covjek najbolje pokazuje svoju snagu I velicinu.
Kad covjek nebi mogao plakati poludio bi ili umro. Suze nijesu odraz slabosti covjekove, vec odraz onoga sto je dobro u njemu., bar u tolikoj srazmjeri kolike su suze velicine. Suze su poput oluje …nakon njih se bolje...
MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
Manastir Lepavina se nalazi u mestu Lepavini, opština Sokolovac, u blizini Koprivnice
Po kazivanju jednog starog lepavinskog hroničara, manastir Lepavina je podignut oko 1550. godine, dakle uskoro po formiranju prvih srpskih naselja u ovom kraju.Još se kaže da ga je osnovao monah iz manastira Hilandara poreklom iz Hercegovine - Jefrem (Vukodabović), koji sklanjajući se ispred Turaka kriomice dođe u ovaj kraj.
Za manastir Lepavinu neraskidivo je vezana cudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske.
Nastanak ove ikone datira s pocetka 16. veka i delo je nepoznatog autora, a po stilu pripada italo-kritskoj skoli.
Ikoni se s razlogom pripisuju cudesne isceliteljske moci.
U...
Nijedan pisac ni pjesnik ne mogu opisati, nijedan slikar naslikati, nijedna fotografija obuhvatiti sve ovo zelenilo i plavetnilo. Smiraj dana daje im sivkast ton, a vjetar i cvrcci razgone dosadnu tisinu.Trava je tu da me bocka i podsjeti da ne sanjam...
Коначни резултати квалификационог испита за упис у четворогодишње средње школе објављени су јутрос, а будући средњошколци данас и сутра предају листу жеља са одабраним профилима и смеровима.
Рангирање се обавља на основу успеха на квалификационом испиту, општег успеха у шестом, седмом и осмом разреду основне школе и бодова са појединих такмичења. Према уписним правилима, ученик је положио квалификациони испит ако је остварио најмање по један бод из сваког предмета.
Распоред и упис ученика по школама обавиће се 7. и 8. јула, када ће бити објављена преостала слободна места. Други уписни круг завршава се 12. јула.
Opet ja!
Evo me na starom mestu,
suocavam se sa istim problemima,
zivotom od danas do sutra,
dilemama..
Eto, opet ja!
Hvala Bogu, imam bar srece,
koliko toliko,
za borbu dovoljno.
Opet ja...
Kao i svaki put
kada me ugledas.
Ista ta mala..
Nasminkana.
Ali u srcu uvek ista.
i tako, opet,
svakoga dana.
Opet ja!
I opet klecaju kolena,
ali se nisam umorila..
I jeste da drhtim kada te vidim,
pa i suza zna da potece.
Vec svi znaju da te volim.
"Opet on!", neko rece.
Nema tuge za mene,
najela se vecheras beshtija mushka
u trbuhu mom i radja abstraktno.
A koga bi zagrlila neka zzenska babaroga?
Pa mladic'a shto je gleda zaljubljeno!
Nekog tipa, kome gac'e su chiste
kome kozza sapunom mirishe,
a to samo kao prvo.
Drugo, u paru je retko ko,
brak i godine su sranje
i to manje ostvarljivija od ljubavi!
Prijatelj pravi je onaj u vecherima
tim nashim specijalnim,
koga znamo pod nadimkom samo:
"Ponavljach"!
Oj zivote mili skote
Dokle mislis da me mucis
Umesto sto boli stvaras
Bolje necem da me ucis!
Oj ljubavi brigo moja
Dokle da mi boli stvaras
Vidis da zbog tebe suze ronim
A ti me i dalje varas…
Oj sudbino moja teska
Kreni putem onim pravim
Kad me vise on ne voli
Pomozi da ga zaboravim.
Oj zivote mili skote
Sto te volim kad si zao
Sve njegovo sto je tajno
Ti si od pocetka znao...
Oj drugovi jel vam zao
Sto nas zivot cesto boli
Ma nek boli, neka kida
Samo da se voli, voli…
Naslov inspirisan miwkinim stihom...na Ljiljinom blogu...xaxa (morala sam miwka)
--------------------------------------------------------------------------------
JEDNOJ PROLAZNICI
Ulica je zaglušna urlala oko mene.
Duga, tanka, u crnini, veličanstvog bola,
Prošla je neka žena, a ruka joj ohola
Pridizaše, njihaše skutove izvezene;
Hitra, otmena, s nogom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grču osobenjaka,
Njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
Što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.
Jedna munja…a zatim noć! – Trenutna prelesti
S čijeg pogleda namah novim životom dišem,
Zar ću te samo u večnosti ponovo sresti?
Drugde, daleko! Prekasno! Možda nikad više!
Jer ne znaš kuda ću, ne znam kuda si nestala,
Ti koju mogah voleti, ti koja si to znala!
Bodler
Iako sam tek nekoliko meseci na forumu i dnevno učestvujem sa oko 6,5 poruka, veoma sam zaprepašćena bahatim ponašanjem nekih ljudi koji imaju funkciju moderatora.
Prilikom iznošenja svog mišljenja na forumu, njihovo prisustvo mi uopšte nije na pažnji, a pošto se ponašam krajnje pristojno, kao i u RL i inače imam određeni ugled bilo po vladanju ili obrazovanju, smatram da niko nema pravo da mi upućuje uvredljive komentare, a posebno ne neko ko je tu da navodno zavodi red.
Ako ja kažem da "ne plaćam račun u restoranu ako sam u društvu muškarca", na temi o muškom sponzorstvu, ko ima pravo da mi kaže da je moje razmišljanje glupo i da treba da se lečim. To je nažalost bio kao neki supermoderator Rastman, koji mi je nakon uzvraćene uvrede...
Izgubljen slučaj
U želucu kamen stoji,
u glavi se tuge množe,
pratioci to su moji,
suđenici ispod kože.
Mrtvi snovi dušu stegli...
suzama ih sprat ne mogu,
a uporno pokušavam
i koristim kao drogu.
U srcu mi korov buja
pa osmesi se ne vide,
od dodira hladnih ruku
moji prsti trnu, bride.
Sve što želim, sve što hoću
jeste samo mira malo
da me srce pred sudijom
ne bi grešnog prepoznalo.
Uhvaćen u lavirintu
suza i razočarenja,
batrgam se i otimam
al' suštinski se ne menja
činjenica jedna gorka,
da je proš'o onaj tren
kad sam mog'o da ne budem
slučaj davno izgubljen.
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ŽIVOT SMEŠA
Oj živote mili skote
Što te volem kad mi dodješ
S glupostima i ludilom
Ja sam luda, ti još ludji
Da l’ dva luda daju bistrog?
Nije nego dva ludaka
Daju jednog do dva luda
Pa tad oni prave čuda
I to dupla, čuda luda.
Oj živote mili skote
Umeš biti nežan, mio
Eh, kada bi takav bio
I povazdan lepo snio
Gde bi meni kraj tad bio.
Ja bih bila kao ptica,
Kao zvezda šljaštilica
Lepotica pesmarica
Ogrlica smejalica
Misli lepih pevalica.
Ipak to bi dosadilo
Vazda smeha i pevanja
Mora malko tugovanja
I sa glavom udaranja
Čisto da se ispromeša
Ova čudna život smeša.
Oj živote mili skote
Evo sad kod mene kuvaš
Ajde kuvaj pa da kusam
Posle ovih bućkuriša
Dolaze mi sve...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
NA PERONU
Pijem kafu u bistrou
Čekam da mi vreme prodje
Autobus da mi dodje.
Gledam tako mrave male
Kud li idu, gde li jure
Za čim oni sada žure?
Šareno su obučeni
Torbe vuku zamišljeni.
Neko sedi samo gledi
Neko čita, neko skita
A ja pišem, duša mila
Malo luda uvek bila.
Evo jednog što se besi
S obe ruke uhvatio
One šipke od ograde
Pa se klati, pogled luta
K’o majmunče kuku meni
Čovek jeste sen razumu
Samo nalik bistrom umu.
Neko gleda ispred sebe,
Neko opet noge duge
Stomačići i loptice
Golišavo, lepršavo
Puste oči pa sve vide
Ničega se te ne stide.
Ni stomačić se ne stidi
Prosto viče vidi,vidi,
Sad naidje lepotica,
Uh kakva je.....golubica
Zuuuum ...učiniše muške...
Ovoj zemlji para treba,
ne igara, nego hleba!
Farme, braća i company,
ko iz Ada da nam sidju,
kako lepo oni znaju,
pravi problem da obidju.
Kad u srpsku kuću svaku
useli se ta grdoba,
tad znaj da je zlo nastalo
nastalo je novo doba.
Šire oči, navijaju
tad za svoje laž idole,
a ne znaju, a ne slute,
da ih oni ič ne vole.
Sve te face i zvezdice,
nabudženi popularci,
sve ih znamo, poznajemo,
oni nisu neki znalci.
Odmah znades kol'ko j' sati,
kad ti neko soli pamet
s dva padeža i dva hita,
a onda ti stavi namet:
SMS sad šalji ti,
da pobedi najbolji,
nerviraj se, čupaj kosu,
dok te račun ne lupi po nosu.
I namesto dečjeg plača
ili pesme srpske neke,
vikendom nas zabavljaju
Cece, Kebe, Mine, Seke.
Pa i Miloš, a tek Maca,
taj kad šmek...
U snove me svoje primi
ovaj život da prezimim
da nam budu bliže ruke
da nam budu bliže usne
kad nas iste želje bude
da nas tuga ne ubije
zbog daljine ove puste
U snove me tvoje primi
da počivam u tvojoj blizini
Milan Višnjić
Kada čovek počinje da stari?
Kad počne da se topli, iako klinci oko njega idu u majicama kratkih rukava.
Kad priča: ‚‚ Nije toga u moje vreme bilo".
Kad sve počne da mu smeta, čak i ono što je nekad bilo neodvojiv deo njegove ličnosti.
Kad ono što mu je nekad smetalo postane svakodnevica.
Kad počne da se hrani zdravo.
Kad postane hipohondar.
Kad prestane da bude hipohondar.
Počinje da nosi papuče preko čarapa.
Počne da nosi čarape sa romboidima.
Vajka se na sve i svašta: nemirnu decu, komšije, vreme...
Stenje i drži se za krsta.
Podmeće novine pod zadnjicu kad hoće da sedne.
Kupuje redovno novine.
Leže sa kokoškama, sa pevcima ustaje.
Počne da koristi pamučne mesto papirnih maramica.
Gubi zube, kosu, prijatelje...
Umesto ljubavnih...
umoran od borbe, od zivota, od sebe i drugih... ponovo hebena rupa u grudima. Kako bi voleo da sam opet kilinac i da mi je jedina obaveza da uradim domaci i da dobijem dobru ocenu, da mi dani prolaze u igri ili setanji kroz prirodu, stvarajuci u svojoj glavi svet smo za sebe... Sada, sada je tesko...jer nemam cilja, nemam zelje da istrajem u necemu. Gde sam sagubio sebe, u kome trenutku,kako,zasto? Bez cilja...Ima li gore kletve od toga da nemas cilj? Razlog da ustanes, otvoris prozor i kazes super, novi dan... ovako necu moci dugo... moram zavrsiti put na kome sam ili odustati, ne mogu vise da stojim i da se osvrcem i gledam...napred ili nazad...
P.S.
Nikad ne dozvoli sebi da razmisljas o svom zivotu...svo hebeno vreme iskoristi...
Rekli smo
nećemo više nijednu
tužnu pesmu napisati
pa nek tuga svisne
nijednu više oblačnu
ni mračnu
ispunjenu tugom
besom i stresom
Moramo mislima sivim
na put stati
a ti se ponekad javi
makar essemesom
kad tuga pritisne
jer nije uvek lako
napade tuge izdržati
i uspravan ostati
a podršku nemati
Milan Višnjić
Najmudrije što možeš da učiniš u tom periodu kad te nešto ne ide jeste da sjedneš, zapališ pljugu i isključiš misli. Potom, zatomi nekako i emocije. Isključene misli i emocije stavljaju te na stend baj, kad, istina, životariš, ali ne živiš punim kapacitetom. To je dobro, jer ne moraš da se ubiješ, da se drogiraš, piješ ili nešto slično. Zapravo, ti ništa ne činiš loše ni sebi, ni drugima. Samo se umiriš.
Čovjeka u životu najviše **** on sam. Tu su ti impulsi, nagoni, sujeta, emocije. Inače, to su, makar meni lično, potpuno pozitivne stvari (sujeta, ne prevelika, isto tako). Medjutim, kod izvjesnih tipova ličnosti, a sve su ličnosti takve, u većoj ili manjoj mjeri, ponekad to zna da eskalira. Povod uopšte nije od značaja, mada ga ne...
Kako napraviti video klipče u 4 koraka u kućnim uslovima i kineskim mikrofonom?
1. Smisliš tekst.:rtfm:
2. Snimiš glas i dodaš muziku u Sound Forge-tu.:whistling:
3. Napakuješ sličice na zvučni zapis u Windowws Movie Makeru.
4. Sačuvaš na hardu.
Onda ga objaviš na you tube sa nadom da će neko reći da je dobro.
Ja napravih ovo, a vi kažite šta god vam je volja.
:mafijas: ako smete.
Šta bih tek uradio sa boljom zvučnom kartom i dinamičkim mikrofončetom, eeeeeeeeee.:orkestar:
Nije da ne zelim, ja pokusavam.
Nije da mogu, ali trudim se...
Da sakrijem srca paucine
sto pohvatam,
spremna da prebrodim poraze.
Nije da sam zver,
ali dopustam drugima da laju o meni.
Jer, nista od toga me nece dotaci,
ni ovu ljubav prema tebi.
Nije da sam odustala,
ja samo skupljam snagu
za niz novih koraka...
Nije da nisam srecna,
ali iz starih razloga
jos se uvlacim
u svoju ljusku od oraha.
Nije da mi je dobro, lepo i sjajno.
Ali dopustam sebi da u smehu
na usnama suze isusim.
Nije da ne radim na zaboravu,
jer svakodnevno
uspomenu po uspomenu rusim.
Nije da tajna ne postoji,
niti razlog ovom bolu.
Bolno je nekad i samo saznanje
da si, IPAK, cuvao
moju sliku u telefonu.
Nije da mi do tebe nije stalo,
jer se u podsvesti za...