Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Истина је,
ја сам грешник,
највећи међу људима
Истина је,
ја сам грешник,
најгори од свих
Истина је,
ја сам грешник,
али,
зар не знаш да требам опроштај,
само твој опроштај,
јер
жив је само онај
ко живи у срцу другог
Жив је само онај
ко живи
у срцу оног којег воли
Sinoc je jos jednom pokazana, dokazana i razbijena nasa velika zabluda. Koliko puta treba da udarimo glavom o zid i da shvatimo da na kugli zemaljskoj mi nemamo iskrenog prijatelja. Nazovi braca Grci su nas jos je dnom tresnula o zemlju i pokazali nam svoju bratsku ljubav. Hocemo li mi jednom da shvatimo da smo im mi braca samo kada im to odgovara i u njihovom je interesu. Deklarativno nas podrzavaju i iskazuju nam ljubav a iza ledja...
Uzmimo sport za primer. Njihovoj ljubomori i kompleksima nema kraja. Ovo se posebno odnosi na kosarku.
Ponasanje njihovih navijaca i zvidanje nasoj himni u skladu sa ponasanjem "brace" Hrvata tokom proglasenja nase reprezentacije na prvenstvu u Atini nije nam bio dovoljan pokazatelj. Konstantno...
Не знам ја ко си ти
али
знам ко би могла да будеш
једног дана
Питање је
само
да ли желиш
и
да ли смеш
да рашириш крила
да полетиш
изнад густих шума
бескрајних равница
превисоких планина
и плавог мора
Ако се одлучиш,
ја знам ко би могла да будеш
Могла би да будеш
највећи део мене
Opet ću danas kucati na vrata tvog srca
Opet ću danas reći da sam zaljubljen u tebe
Opet ću danas čekati da me čuješ
A ako me ne čuješ danas, eto mene, opet,
sutra
tu pred tobom
Kad su duše "pale" sa viših svetlosnih vibracija, stvorene su životinje da čoveku prave društvo. Tužno je što sa mnogi ljudi tokom svojih bezbrojnih iskustava na Zemlji zlostavljali životinje. U načelu, ubijanje životinja da bi se obezbedila hrana nije razlog za karmičko iskupljivanje. Međutim, negativnu karmu stvara stalno fizičko zlostavljanje životinja, ili opčinjenost lovca trofejima, i to je ono što kasnije plaši dušu kad se izvan tela suoči sa iskustvima stečenim tokom života. Na ubijanje životinja nasumce, zbog hrane, gleda se drugačije nego na ubijanje najplemenitijih primeraka životinja iz oholosti. Drugačije se gleda i na one koji pretuku konja na smrt i slično.
Domaće životinje su mnogo bespomoćnije od nekih životinja...
Samo jedna prica koja liči na sve druge....
Razmisljala sam dugo da li da uopste pisem o onome sto mi se desilo..... Ali imam potrebu pisati o tome i ko zna mozda nekoga ko je naivan kao i ja ovim tekstom uspijem ubjediti da se ne smije nikom vjerovati
Naime,nisam ni ja mislila da sam naivna,mislila sam da sam sve zivotne lekcije vec naucila...jer toliko ih je bio da stvarno mogu reci da sam doktorirala na greskama
Ali,izgleda da nisam bila u pravu I te kako sam pogrjesila....
Upoznala sam ga čim sam dosla na forum,bio je medju prvim osobama koje su se nasle na mojoj listi prijatelja
Lijepo smo se druzili,kao i svi ostali...slali jedno drugom slicice,razgovarali o svemu i svacemu...
Zaista je bio osoba sa kojom sam najvise vremena...
Ратови су нормална ствар у једном свету пуном ратног расположења. А то расположење и поводе за рат не ствара Бог, него људи. Но, Бог ни у рату не остаје само пасиван посматрач. Он ту обично игра улогу онога „трећег фактора“, само што је нама његова ратна стратегија непозната. Искључујући Божје учешће у ратовима, Бонапарта је говорио: „Бог је увек на страни тешке артиљерије.“ Но, кад га је руски мраз испратио из Москве, и када је у боју код Ватерлоа 160 савезничких топова потукло 250 његових, онда се уверио у лажност своје пароле. Наполеон је плакајући записао: "Ја знам људе и говорим Вам, да Исус није био само човек. Његова религија то је тајна, која проистиче из познавања људи, али таквога познавања, какво се не може назвати знањем...
Moguce da je ovo sve vecina procitala ali nije lose da se cita vise puta, zarad podsecanja....:heart:
ISTINITA PRIČA
Jedna je učiteljica jednog dana zamolila svoje učenike da na je papiru napišu imena svih drugih učenika u razredu i da ostave malo mjesta kraj svakog imena. Tada je rekla učenicima da razmisle što je najljepše što mogu reći o svojim razrednim drugovima, te da to napišu kraj svakog imena. Cijeli sat je potrajalo dok su svi završili, a prije izlaska iz razreda, papire su predali učiteljici. Za vrijeme vikenda učiteljica je napisala svako ime učenika na jedan list papira i navela sve lijepe primjedbe koje su učenici napisali o svakom pojedinačno. U ponedjeljak je svakom učeniku dala papir s njegovim imenom. Ubrzo su se...
(priče o kerećim ljubavima)
SKORO KAO......
Meškica obožava devojke....mislim, Mazu I Šašavu. Posebno Šašu. Maza ga je postavila na mesto čim je došao.....rekla mu je da je ona isuviše stara da se igra sa njim, da je ne smara ali da je ona glavna......toliko je glavna da joj on dozvoljava da mu uzima hranu iz njegove činije. Zato jedu odvojeno, devojke u kući a Meš na tremu. Tek kad Meš pojede sve, onda ženske izlaze....u protivnom one se sjure na njegovu činiju a on se lepo pomeri i daje im hranu. Ženskadija halapljivo jede........ma šta jedu, proždiru dok on džentlmenski stoji pored. Kada je činija čista kao da je oprana, one podignu glave visoko i odmarširaju dalje ne obraćajući pažnju na njega. Što su ti ženske......vrlo slično...
noćas
ostaviću sveću
dušo
da ne lutaš
noćas
nek cigani
za tebe
samo za tebe
nek poje
noćas
ostaviću sveću
za tebe
dušo
Сабраћу надања и жеље
и устати,
копитом јеленским ударити,
крила раширити да полетим
и никада се не вратим више блага,
благо нагнута над ране ближњих...
Побећи ћу, кукавички,
пре него петао три пута кукурикне,
без жеље да се осврнем,
икада више,
спуштене главе од стида
пред погледом нежним, небеско плавим
и дреком демона,
што невиност развраћују
и слабости се мојој подсмехују.
"Plava riba" - jest "plava riba". Budi bog s nama! ............... "Plava riba, kljukana dinastija." :eek: Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? ......... "Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt...:think:zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, reka Tamiš? bubanj, pečat, penzija, pop! vodovod!" Budi bog s nama, šta je ovo
Osecam negde u dnu srca zebnju,strah
U svetlosti koja me okruzuje tamnu tacku
Zanimljivo je kako je mala granica
Izmedju srece i nesrece
Izmedju ljubavi i mrznje
Izmedju svetlosti i tame
I vidim ti u osmehu,u ocima
Osecam u dodiru,poljupcima
i znam,znam da me volis
Ali,vreme prolazi,upravu si...
Mogu samo da ti kazem
Volim te..
Da ti priznam da
Sanjam te...
Mogu jedino da ti obecam da
Bicu uvek tu negde kad ti zatrebam...
Seti se,kada usamljen sedis na nasoj klupi;
Dok gledas Mesec iz svoje sobe
Seti se nasih osmeha,reci,pesama
Seti se vina koje smo pili
Svih onih divnih mesta gde smo bili
Seti se da volim te...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Zivot prolazi,retko smo svesni toga
I nema uvek novog...
Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom sto leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.
Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoci je lakse neshvaceno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...
Ivo Andrić
Svetina , puk , rulja - sa svojom plemensko palanačkom muidrošću , s radošću ruši , gazi , ponižava i nipodištava sve što je : uzvišeno , plemenito ,
ljudsko i pravično ; a ono što je bilo moćno , kad iskazuje slabosti po blatu valja i pljuje ; a tek kad otkrije neku gadost o nekome ili pak nečemu , ispunjena je ushićenjem i radosnom zlobom . Zato se i kaže valjda , teško onom koga svetina uzme na kvaran zub i pogan jezik .
:dash::think:
Optužih te a krivica je moja
što dozvolih sebi da te tako čekam
jer baš kad mi trebaš
ja te ne dočekam
baš tada ti nadješ da me izneveriš
(iako sam svestan da ti to i ne znaš)
krivica je moja što dozvolih sebi
da mi tako trebaš
Ima li nešto da nije napisano o ljubavi? Ne verujem. Uvek će neko voleti,
nekom ljubav neće biti uzvraćena, neko će se radovati jer je pronašao iskrenu ljubav...
Stihovi će i dalje teći bujicom najlepših reči i ulivati se u okean ljubavi....
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...
MikaA
Zašto je reka tako lepa
kad sunce zalazi
i kad se po njoj razlije njegova zlatna boja?
Zato što je takva kosa tvoja.
Zašto je nebo nad njom,plavo,tako lepo?
Zato što su takve boje oči tvoje.
Не крећем се ја ка Теби, Свевишњи,
већ си се Ти спустио да тамнице мог самопознања
да разрушиш зидине у којима је заробљено
и надишеш га ваздухом своје светости.
Не вапим ја Теби, Господе,
већ подражавам Твоје покрете као у огледалу,
као тркач што трчи за жуђеним циљем.
Не долазим ја пред Тебе, Милостиви,
руку склопљених пред Престолом,
већ само стојим, без речи, немушта,
у тајности занемела од Твоје близине.
Не чиним ја ништа, Створитељу,
јер како би лонац грнчарски ишта могао чинити- од кала је саздан…?
Ја само гледам како Ти струјиш у мени,
умањујући греховност мог самообожења,
да би ме анђели научили како да те славим.
Babilon je južno
a tamo vise obešeni,
u svakoj zemlji
koja je imala
gde narod bira.
Koja je nacija,
nekog spužvenog
degenerika
u svom druidizmu
svog sopstvenog
mesečarstva.
Stoko!
Bratsvo!
Matico?
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
OSEĆAJ CELINE
1. DEO
Dakle......morala sam da se sklonim negde, da odem inače pucam...ali o tome kasnije..ne od najuže porodice već od silnih zdravstvenih problema u poslednjih godinu dana. Počelo je prošlog leta kada su mog oca udarila kola, bolnica, patronaža, lekari.....sve do pre dva meseca, pa Macini ozbiljni problemi sa kičmom koji traju već mesecima.....jaki bolovi, nespavanje, kokteli, trodoni, žetva pod bolovima....pa svekar i svekrva. U medjuvremenu je svakog od nas potkačilo po nešto....ma užas.Vrhunac moje psihičke izdržljivosti a i naše dece bez čije brige i pažnje bih verovatno odlepila, je komatozno stanje mog brata koje još uvek traje. Maca je bio na...
Посао о коме говорим се углавном своди на то да некога научите нечему као и да његово знање након тога оцените. Звучи једноставно а вероватно би и било тако да не постоји читав низ ометајућих фактора.
Основни предуслов да би некога научили нечему јесте да тај неко има жељу да нешто научи. То се наравно не дешава. Професор се најчешће суочава са особама које имају психичких проблема изазваних или проласком кроз пубертет или разним другим спољњим факторима. Те се тако међу онима који похађају наставу могу срести малолетни деликвенти, недовољно социјализоване особе, деца чији је испод 90, чак и они који поседују подебљи картон у психијатријској установи. Неби све то на шта предавачи наилазе било толико црно да се за евентуални неуспех...
Jedna od onih retkih značajnih pesama koje ne gube na draži ni posle stotina preslušavanja...
You're tearing me apart
Crushing me inside
You used to lift me up
Now you get me down
If I
Was to walk away
From you my love
Could I laugh again ?
If I
Walk away from you
And leave my love
Could I laugh again ?
Again, again...
You're killing me again
Am I still in your head ?
You used to light me up
Now you shut me down
If I
Was to walk away
From you my love
Could I laugh again ?
If I
Walk away from you
And leave my love
Could I laugh again ?
I'm losing you again
Like eating me inside
I used to lift you up
Now I get you down
Without your love
You're tearing me apart
With you close by
You're crushing me inside
Without your love
You're...
Рецимо....ако се деси да ускоро дође до нових избора,
шта мислите, ко би са ким правио коалицију...?
Слушам прваке појединих странака, који углавном
исто причају....те могу са овим...са оним...
А исто тако, приметно је ћутање неких вођа....
Е сад....ко има највећи коалициони потенцијал....
ко са ким може, ко са ким не може,
ко неће са неким, због некога трећег....?
И добро размислите пре одговора....носите се мишљу...
И КРАЉЕВИ СУ ВОЛЕЛИ ДА СЛУШАЈУ ДВОРСКЕ ЛУДЕ,
АЛИ НИКАДА ИХ НИСУ ПОСТАВЉАЛИ КРАЈ СЕБЕ, КАКО БИ ЗАЈЕДНО ВЛАДАЛИ ;) ;) ;)
Naslonjen na prozor uživam u lepoti nedeljnog jutra. Odjednom do mene dopiru stihovi Balaševićeve pesme "Mirka ko te sada dirka" i vraćaju me u vreme kada sam imao desetak godina. I ona se zvala Mirka i bila je prelepa,doduše njenih desetak godina više nije sprečilo ni mene a ni ostale da je svako veče čekamo ispred kuće sakriveni u krošnji oraha ispred njenog prozora isčekujući kada će započeti sa ritualom svlačenja. Pošteno rečeno nisam razumeo zašto to radim,bio sam mnogo mlad ali mi mlađi smo uvek radili isto što i oni neku godinu stariji, inače bi pukla neka zauška. Iako tada nisam razumeo zašto se krijem na tom orahu bio sam opčinjen njenom lepotom. Stariji su pominjali njene bujne grudi a ja sam se divio svemu što sam video...
"Fleš" pesmica... Grebanje po površini... Ćutanje nedorečenog...
-------------------------------------------------
U beskrajnim dubinama ogledala duše
leži istina o svemu, jedina i prava.
Da li je veća ljubav ili mržnja
ili je to zapravo jedno te isto...
Da li su bedemi tuge u stvari ponori straha,
otkriće u stvari prisećanje...
a spoznaja u biti shvatanje...
...jer je tu oduvek i zauvek.
Povratak u budućnost moguć je
jer vreme ne postoji!
Krug je spirala koja samu sebe zatvara
svi smo i kraj i početak ali sami sebe davimo.
Nepoznavanje je postalo izgovor za nerazumevanje.
Sudbinu nam drugi kroje jer smo slabi.
Sve materijalno je mrtvo i ne postoji!
A mi, hoćemo li ikada shvatiti...?
Hoće li nas bar "smrt" prosvetliti?