Не крећем се ја ка Теби, Свевишњи,
већ си се Ти спустио да тамнице мог самопознања
да разрушиш зидине у којима је заробљено
и надишеш га ваздухом своје светости.
Не вапим ја Теби, Господе,
већ подражавам Твоје покрете као у огледалу,
као тркач што трчи за жуђеним циљем.
Не долазим ја пред Тебе, Милостиви,
руку склопљених пред Престолом,
већ само стојим, без речи, немушта,
у тајности занемела од Твоје близине.
Не чиним ја ништа, Створитељу,
јер како би лонац грнчарски ишта могао чинити- од кала је саздан…?
Ја само гледам како Ти струјиш у мени,
умањујући греховност мог самообожења,
да би ме анђели научили како да те славим.
већ си се Ти спустио да тамнице мог самопознања
да разрушиш зидине у којима је заробљено
и надишеш га ваздухом своје светости.
Не вапим ја Теби, Господе,
већ подражавам Твоје покрете као у огледалу,
као тркач што трчи за жуђеним циљем.
Не долазим ја пред Тебе, Милостиви,
руку склопљених пред Престолом,
већ само стојим, без речи, немушта,
у тајности занемела од Твоје близине.
Не чиним ја ништа, Створитељу,
јер како би лонац грнчарски ишта могао чинити- од кала је саздан…?
Ја само гледам како Ти струјиш у мени,
умањујући греховност мог самообожења,
да би ме анђели научили како да те славим.
