Blogovi

Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства

Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства

За Артура Шопенхауера који је живот схватао као бескрајну садашњост самоубиство је представљало ирационално и више него бесмислено дело. У смрти се , према Шопенхауеру не бојимо бола, јер он обитава с ове стране смрти. Зато и не ретко бежимо од бола у смрт. Бол и смрт су два неједнака зла. Пошто је патња оно што доктринарно обележава Шопенхауерову филозофију, као и стално одлагање умирања, самоубиство, посебно за генија ( о чему он помно пише и анализира ) није излаз. Самоубиство није оповргавање воље већ феномен њене афирмације. Самоубиство уништава индивидуалну вољу. Самоубиство оповргава јединку и њен енергетски ресурс, али и не универзални вољни ресурс врсте. Воља која се појављује у свакој природној сили делује слепо и ентропијски...
KO ZNA......

KO ZNA......

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) KO ZNA...... Život nije fer Jednostavno...nije fer I niko ne zna zašto i zbog čega U ime čega nekoga gazi U ime čega nekoga mazi U ime čega surovost pruža I bol i patnju Kad može ljubav. Zar nije lakše lepo dati Nego muku da čovek se pati. Zar nije lakše, pa majkumu i lepše Osmehe bacati kao konfete Nego suze da lete K’o ranjene ptice na duše da slete. Reći će vernici Bog je tako hteo Zar plač deteta? Zar jauk majke? Zar neko želi da deca pate? Zar neko želi dušice ranjave? Ko je taj ko kosu nosi Koseći andjele male? Po celom svetu padaju glave U ime čije pohlepe i slave? Čovek..... Reći će neko....sudbina A ja opet pitam Ko je to ili taj što želi plač deteta? Ko...

AKO.....

Ako se nekad setiš mene obiđi mesto gde smo se sreli. Sedi na klupu mladosti naše, možda još tamo stoje reči što naša srca urezaše. A,možda više ni klupe nema ili su reči saprale kiše, bila je jednom naša ljubav bila,i nema je više buda_49

Jednom u Voćnjaku

Jednom u Voćnjaku Možda i dalje misliš da je nemoguće da tvoje usne nevidjene ja mogu voleti? Reči nepoznate skupljaš i nada je u duši a moje je nadimak vrag u tvom belom dupetu. Da zabranjiće me zbog tih rečenica mojih ali ti znaš da lažem samo željan trešanja tvojih. Penješ se uz drvo a prijatelji nismo i naročito detinjstvo nismo videli zajedno, i to i ako brisani. Veruj, lep je pogled iznad a još lepši plod ukusa, od tog trenutkta sa tobom u suknji na mojim merdevinama. Neverujem zbog voća da si pristala na moju pretpoziciju da te dovedem tu tek tako, da bi se setila detinjstva.
STO ŽIVOTA - 5.DEO

STO ŽIVOTA - 5.DEO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime) STO ŽIVOTA - 5.DEO OGRLICA ŠARENICA Vesela ogrlica šarenica.. Perle raznih oblika i boja nanizane kao venac od raznobojnog cveća. Smeše se nekako toplo i pitomošću zbore......i razumom. Vesele perlice, nasmejane, vole šalu, igru, pesmu i reči......Po neka bude malkice tužna, ali ih je velika većina sa kezom od uva do uva. Uf....ima tu i strogih perli.......e, one su glavne....namrčene, ozbiljne.....zavode red tiho, najčešće samo pogledom.....ili se pogled pretvori u reči.....a to ne valja, verujte mi.....ali najstrožija je prema sebi. Ima i plakalica.....malo, tek po neka, ali bez njih se ne može. Pa kakva bi to ogrlica bila da nema po neku kuglicu u obliku suzice? A...

ИСУС ВАМ ЈЕ РЕКАО...

"Спаситељ рече: „Брате Томо, саслушај ме док имаш времена на овоме свету да бих ти открио ствари о којима си размишљао у своме срцу. Пошто је речено да си ти мој брат близанац и истински пријатељ, преиспитај себе и спознај ко си и какав си био или какав ћеш бити. Пошто те називају мојим братом, не треба да будеш лишен спознаје о себи. А ја знам да си стекао знање, јер већ си ме спознао,да сам ја сазнање истине, тако да сада корачаш крај мене чак и ако то не знаш. Већ си дошао до сазнања, и бићеш назван 'онај ко познаје себе', јер онај ко није спознао себе није спознао ништа. Али, онај ко је спознао себе већ је дошао до сазнања о дубини Свега. Због овога си, дакле, ти,брате Томо, видео оно што је скривено од људи, оно што их љути, јер га...

СЛОБОДА=ЉУБАВ =ЖИВОТ=ДОБРОТA

Колико је скривено у знацима које нисам разумео,док нисам доживео спознају,док ме Бог није надахнуо својом мудрошћу. Све ми је било пред очима,али сам био слеп и ништа нисам чуо ни видео. СЛОБОДА - МОЈЕ ИМЕ - СЛОБОДАН ЉУБАВ - ИМЕ МОГА ОЦА - ЉУБИША ЖИВОТ - МОЈЕ ПРЕЗИМЕ - ЖИВКОВИЋ ДОБРОТА - ИМЕ МОЈЕ МАЈКЕ - ДОБРИЛА Све се уклопило,а има много случајности,да не би била истина,јер случајности не постоје. Датум мог рођења није случајан,јер сам рођен на Васкрс. Моје рођење је описано у Даниловом пророчанству,...на земљаном поду,окружен стадом оваца...,јер је тор био иза куће... Рођен сам истог датума када и Исус,4.априла...али нисам Исусова инкарнација,а нисам ни Исус јер Исус је Бог и један једини непоновљиви,као што је свако од нас...

ЛЕЧЕЊЕ ФРЕКФЕНЦИЈАМ

http://www.scribd.com/doc/38813075/%D0%9B%D0%95%D0%A7%D0%95%D0%8A%D0%95-%D0%A4%D0%A0%D0%95%D0%9A%D0%A4%D0%95%D0%9D%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%90%D0%9C%D0%90-%D0%9C%D0%A3%D0%97%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%90-%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%9B%D0%90 овде ћете пронаћи све. Извињавам се што упућујем на линкове,али мораћу овако док се не омогући да се постави у пдф формату.
Preko grane sa dušom

Preko grane sa dušom

Septembra 1991.g. ovaj brucoš sa Filozofskog poneo je preko granice uz pasoš i svoju dušu. Naslućivao je dogadjaje u kojima nije hteo učestvovati.. U nemirima ' 98.g. njegova Gora je porušena i deo porodice raseljen. U tudjem hladnom gradu piše pesme i voli svoj... Aslan Mahmuti (1971, Beograd) piše poeziju i prevodi književnost na nemački jezik (Miodrag Pavlović, Milutin Petrović, Saša Jelenković, Radmila Lazić, Ana Ristović, Stevan Tontić, Zoran Bognar i dr.). radi kao website-koordinator jedne od vodećih evropskih brokerskih kuća. živi u Nirnbergu, Nemačkoj, često boravi u Beogradu i Zagrebu. zbirke pesama:senke pojava, nirnberg 2003 reči trećeg govora, nirnberg 2002 hostija u pepelu,. nirnberg 2002 mirne stvari...

Riječi

Čujem kako se lome koplja bojno polje vri padaju riječi naglavačke zašto su bijesni svi.... O čovječe moj zar ti je tijesna planeta il možda vlastita koža pa se sav narogušen hvatas najoštrijeg noža onog od kojeg rana nikad ne zacijeli.....

Uvek je dobro....

Uvek je dobro kad nije loše samo što se lepši dani brže troše Uvek je loše kad nas opčini beznadje i put iz besmisla teško se nadje Al nikada nije toliko loše i kad nas tuga satera u ćoše dokle god postoji i gram nade da još poneki lep trenutak može od prolaznosti da se ukrade Milan Višnjić

dilema : biserje pred svinje ili šta

’’ a ti onda kao onaj zaratrustranac , uzmi svo svoje biserje i bud zašto razdeli jevrjeskim lihvarima , pa onda odi i uzmi onaj kamen što iznedri Geja , pa sa krovova objavi , štasi i kako si učinio sa imetkom što ti ostaviše premudri . A kad je on u tim vremenima učinio tako , i uzeo kamen u ruke , da na suncu vidi svu zarobljenu lepotu u njemu ; Milozvučna svetlost bljesnu i prestravi jevrjske lihvare , što u strahu ispustiše iz šaka biserje. Ono se otkotrlja pred svinje , koje bejahu tu na pazaru . Nagrnuše one ko lihvari , a svetlost pravo na njih . Biserje, rasprsnu se napole . Svetlost utihnu. Otad ljudi to što videše , prozvaše eskalibur dvosekli . I sad se sve seče, da se po sadržaju meri ; jer ljudi videše u srži...
DA POŽELIM JAKO…..JAKO

DA POŽELIM JAKO…..JAKO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) DA POŽELIM JAKO…..JAKO Gledam danas jedan oblak Dok me grli blagi sumrak Velik, lep I sav beo Plavog neba on je deo. Vazdušast je …mio, drag Po ivici obrubljen je Zlatnim suncem što se sprema Na počinak da sad krene Pa I oblak sobom vodi Odmor će mu baš da godi. Kad bih smela da se popnem Na taj oblak lepi beli Da utonem u mekotu Dok mi sunce zlatom maše Pa da vidim svu lepotu Odozgore sa oblaka Svu lepotu I golgotu. Da poželim jako….jako Da sveg lošeg sad nestane I da halje lepog, blagog Nasmejanog I ljubavnog Sva straota sveta ovog Preobuče mesto rita Dok po zemlji hoda….skita. Smem ja luda da se popnem Al’…… ne mogu Ptica nisam, vetar nisam Ali ipak nešto...

Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ces se raspasti. Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno cemo plakati. Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me shvatas: to nije prozimanje. To je umivanje tobom. Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje mastom. Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce.

***

Ko može reći ludom srcu ovom što tako mnogo ume da voli da za ljubav njenu ne vredi da moli nju mora bolom svojim da plati jer srce je zato tu da voli i da pati Ali baš zato što takvo kakvo je ono životu daje najlepše boje magijom nekom što samo ljubav zna je sve drugo lepše i bolje postaje

Растанак

Ја сад одлазим и боље је да ћутимо, обоје јер пашће тешке речи, псовке и увреде Боље је да ћутимо јер више и немамо шта да кажемо паметно можемо само да ћутимо или да лажемо Шта да кажемо кад све је речено и оно што је требало прећутати, све је то синоћ изговорено било је место за то А време? Одавно је прекасно...

MOJA POEZIJA

SEĆANJE Bile su šezdeset i neke i bila je tvrđava.. Ti,već pravi momak a ja,još devojčica. A ukradeni poljubac imao je ukus soli.. plakala sam i mislila, pa svi će sad znati da sam se ljubila. A,znao je samo Dunav i stara tvrđava. Prošlo je godina mnogo život razdvoji nas dvoje, Dunav i dalje teče i čuva tajne moje i tvoje.. Ljubavi mnoge što se kraj njega rodiše više ne postoje.... budisavcanka-buda_49

Priča za laku noć / 30 /

GRADJEVINAR Stariji građevinar se spremao za odlazak u penziju. Svom poslodavcu je rekao da želi da napusti posao i da živi miran život sa svojom porodicom. Znao je da će mu nedostajati prijatelji,saradnici i dobra plata,ali je odlučio da mu je ipak potrebniji miran život. Poslodavcu je bilo žao kad je saznao za tu vest. Preduzeće napušta dobar i pouzdan radnik. Poslodavac je zamolio radnika da izgradi sa timom samo još jednu kuću,da to odradi ne kao radni zadatak, već više kao ličnu uslugu svojoj dugogodišnjoj gradjevinskoj firmi.. Građevinar je...
Čarolija pisanja

Čarolija pisanja

Svaki pisac zna da se inspiracija ne može na silu privući. Ona je poput neuhvatljivog vetra, nevidliva, a opet tako snažna, kad udari svom silinom! Inspirisati nas mogu razne stvari: nekad su to detalji iz "obično-neobičnog" života, titraj osmeha ili osvit zore, a nekad nam uopšte nije jasno odakle nam dolaze misli i ideje koje tutnje našom dušom, stvarajući joj breme, sve dok se poput kiše u vidu reči ne izliju na papir. Ponekad nas i lični događaj nagna da misli uobličimo u reči, prenesemo na papir i podelimo sa drugima. Osetimo ga poput klupka u grudima koje tišti, i kako uzmemo olovku u ruke, tako se to klupko nit po nit razvezuje, donoseći nam olakšanje. To su svima poznate stvari, a posebno onima koji imaju potrebu da se...
Lucidni snovi i astralna projekcija - 4. deo

Lucidni snovi i astralna projekcija - 4. deo

Zaštita pre uplovljavanja u astralne sfere Mnogi preferiraju da se energetski zaštite pre nego što se upuste u svet snova, pa čak i kada nije u pitanju oživljavanje snova (lucidni san) ili ap. Jednostavno, tad se smatra da je naše astralno telo osetljivije, jer izlazi van okvira fizičkog tela, vibrira drugačije, pa može postati meta i nezgodnih uticaja, što astralnih stanovnika, što negativnih vibracija... Jako je bitno i GDE spavamo.. da nema podzemnih voda (to se može radiestezijski utvrditi), da nema drugih vidova zračenja (kosmičko - Hartmanovi čvorovi, Keriveja mreža, zračenje koje potiče od kućnih uređaja - najbolje je sve držati isključeno iz struje noću).. ko je vrlo senzibilan, može mu smetati i prisustvo drugih osoba u sobi...
KAD JE SVE VOLIM

KAD JE SVE VOLIM

KAD JE SVE VOLIM Kada mi upadne u sobu I unese sneg na trepavicama I miriše na napolje. Kada kupi psa pa ovaj Hteo, ne hteo ubrzo Počne da liči na nju. Kad se setim da je bila fetus I takvu je volim U stadijumu punoglavca Na fotografijama iz detinjstva Kao bebironu sa loknicama A najvolim zato što se ona Od tih fotki do danas Uopšte ne menja Kad noću piše Baterijom po vazduhu Šalje poruke vanzemaljcima Kad me na Rilkeove Stihove pita - A je l’ ti se sviđa Moja nova tašna? Kada usisava tepih u ’aljinčetu I kada je uštinem otpozadi A ona vrisne – Jesi li normalan Mogla sam tako da poginem ovde Kad slušamo muziku A ona podigne kažiprst Slušaj sad ovaj prelaz Kako je dobar Ram-tara-ram-tira-tam Kad je pogledam na neko mesto A ona...

Baza

E da, secam se tih dana, kada me vec pitas. Bilo je to prilikom jednog mog turistickog putovanja po arapskim zemljama. Iznajmila sam kamilu i krenula u setnju kroz pustinju…..Nego kako, nego sama……A ne, ne mogu ti otkriti u kojoj sam zemlji bila, shvatices zasto. Dakle, zapucala ja tako kroz pustinju, tamo, vamo i na kraju se skroz pogubila…….Ma imala sam mob., al’ se baterija ispraznila, ebga zaboravila sam da ga napunim. Isla sam tako dan, dva, tri, ne pitaj, ne znam tacno koliko sam lutala. Zalihe vode su se opasno smanjile, a i kamila je bila iscrpljena, kada sam ispred sebe ugledala Bazu. Prvo sam pomislila da je u pitanju fatamorgana, al’ nije bila. Bila je to prava, pravcijata baza u sred pustinje….Aman, ne mogu ti reci u kojoj...
The Breath (2009) - utisak i preporuka.

The Breath (2009) - utisak i preporuka.

Jaka psiholoska drama prikazuje paralelno 2 razlicita sveta. Svet u kojem preovladava surov vojnicki zivot, gde 40 turskih vojnika imaju zadatak da odbrane stanicu negde medju visokim vrhovima istocne turske od teroristicke grupe (radnja se desava u 1993.godini) i svet u kojem preovladavaju emocije i predstavlja vezu sa gradjanskim zivotom gde kulminira ljubav porodice i voljenih. Surovo ali realno,veoma originalno, sa jednom manjom dozom humora. Zasigurno 120min vrednih gledanja. Odavno mi neki film nije ostavio takav utisak, pa je redno da to ovekovecim :) Po meni, jedan od najboljih monologa koje sam ikada preslusao/odgledao/procitao kako god, u nekom filmu. I wished my breath to be in your face. I'd love to warm your back with...

Slovenačka zavidnost i škrtost

Koliko su Slovenci zavidni jedni drugima, najbolje govori jedna njihova izreka: "Če bi favšija gorela, cela Slovenija bi se zastojn grela". Što bi u prevodu značilo: "Kada bi zavidnost gorela, cela bi se Slovenija besplatno grejala" (da li nama to poznato zvuči?) Slovenci su u stanju da prave razne "zvečke" susedima, poznatim i nepoznatim osobama samo da primete da taj, neko drugi, ima nešto više ili samo da mu je krenulo malo bolje nego njima. Odmah tu rade telefoni, zovu se razne inspekcije, policija i t. d. A ako ste, nedaj bože, stranac, (iz druge bratske im republike) e onda tek nemate šanse da mirno spavate, naravno ako vam je krenulo bolje nego njima. Otvorivši malu prodavnicu, znanjem i spretnošću sam uspeo, za kratko vreme, da...

Крај

Нема потребе да икад више куцаш на врата мог срца У њему има места само за Једну И, тачно је да је сада празно Али, ти више никад нећеш моћи да откључаш ту браву
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top