Bio sam na kratkoj voznji, da iskloristim lep dan. Malo hladnjikav, ali idealan za opustanje u zvuku motora i vetra. Sunce je davalo stimung tome,i ubrzo zaboravih na vreme. Iz misli me prenu, signal za poruku na mobilnom. Stadoh sa strane i pogledam, poruka je od nje, moje jedine.
- Mozes li doci kuci, dragi?
Okretoh masinu, i krenem kuci, i mislim u sebi sigurno nam je neko dosao ili ko zna.
Na ulazu u stan zacuh tihu pesmu, najdrazu pesmu, sto nam je nekad, a i sad budila ljubav i strast. Srce mi zakuca jace i otvorih vrata i zastadoh.
Prozori su bili zakriveni, i priguseno svetlo u stanu i njen mio i tih glas, zacuh tad.
- Dodji do mene, ti mi trebas sad.
Udjoh u sobu i spazim nju, u titraju sveca, kako sija lepotom svojom i zanosno zraci. Ostadoh nem pred Boginjom mojom, kao pred ikonom svetom. Bila je tu, na korak od mene, lepsa i strasnija nego ikada pre, u divnom vesu boje maline. Kosa na jastuku rasuta za mene i pogled njen, cist i lep kao jutarnjeg sunca sjaj. Uhvativsi zbunjen pogled moj, pruzi mi ruke i uz blagi smesak rece
- Ne pitaj nista, samo dodji, ovo je sada trenutak nas. Zelim te jako i zelim da znas da moja vatra za tebe gori sad.
Pridjoh joj i blagi poljubac dam, pogledah u oci, i zelja njena u mene predje tad. Polako i nezno ja joj poljupce delim, i rukama svojim drhtaje mamim, kad njeno telo shvati, koliko je zelim. Te nemirne ruke, moje i njene, bez greha lutaju i zeljama ugadjaju. Boja maline sa nje brzo nesta, i moje se telo oslobodi stega. Stajasmo tako, tako nevino nagi, u zagrljaju ceznje i strasti. Pojubac traja do beskraja dugo, kao pcela kad nektar iz cveta skuplja. Polozih je na krevet nezno i telom svojim ja pokrih njeno. Njene grudi pod rukama mojim, u ritmu srca nasih, odadose strast i zelju sto kao lavina, nezadrzivo jurnu niz padinu strmu.
Tela nasa spojise se u najlepsem cinu, i vreme stade, dok trzaji i neznosti nase, ne dosegnu visine koje su samo srec znane. Poljupci i milovanja nasa trajahu dugo, u uzivanju njenom ja videh svoje, a ona u mome zadovoljstvo koje srecu joj dade.
Zaspasmo tako jedno uz drugo, zadovoljni i srecni sto smo zajedno.
- Mozes li doci kuci, dragi?
Okretoh masinu, i krenem kuci, i mislim u sebi sigurno nam je neko dosao ili ko zna.
Na ulazu u stan zacuh tihu pesmu, najdrazu pesmu, sto nam je nekad, a i sad budila ljubav i strast. Srce mi zakuca jace i otvorih vrata i zastadoh.
- Dodji do mene, ti mi trebas sad.
Udjoh u sobu i spazim nju, u titraju sveca, kako sija lepotom svojom i zanosno zraci. Ostadoh nem pred Boginjom mojom, kao pred ikonom svetom. Bila je tu, na korak od mene, lepsa i strasnija nego ikada pre, u divnom vesu boje maline. Kosa na jastuku rasuta za mene i pogled njen, cist i lep kao jutarnjeg sunca sjaj. Uhvativsi zbunjen pogled moj, pruzi mi ruke i uz blagi smesak rece
- Ne pitaj nista, samo dodji, ovo je sada trenutak nas. Zelim te jako i zelim da znas da moja vatra za tebe gori sad.
Pridjoh joj i blagi poljubac dam, pogledah u oci, i zelja njena u mene predje tad. Polako i nezno ja joj poljupce delim, i rukama svojim drhtaje mamim, kad njeno telo shvati, koliko je zelim. Te nemirne ruke, moje i njene, bez greha lutaju i zeljama ugadjaju. Boja maline sa nje brzo nesta, i moje se telo oslobodi stega. Stajasmo tako, tako nevino nagi, u zagrljaju ceznje i strasti. Pojubac traja do beskraja dugo, kao pcela kad nektar iz cveta skuplja. Polozih je na krevet nezno i telom svojim ja pokrih njeno. Njene grudi pod rukama mojim, u ritmu srca nasih, odadose strast i zelju sto kao lavina, nezadrzivo jurnu niz padinu strmu.
Tela nasa spojise se u najlepsem cinu, i vreme stade, dok trzaji i neznosti nase, ne dosegnu visine koje su samo srec znane. Poljupci i milovanja nasa trajahu dugo, u uzivanju njenom ja videh svoje, a ona u mome zadovoljstvo koje srecu joj dade.
Zaspasmo tako jedno uz drugo, zadovoljni i srecni sto smo zajedno.
i hvala na svim Vasim komentarima