Blogovi

Kako ekonomično obuti stonogu u uslovima ekonomske tranzicije.

E brate... Ubi tranzicija...Traje....godinama traje i niko ne zna kad ce da prodje.... E sad....sto sve poskupljuje....ebi ga.... Ali zasto poskupljuje zimska obuca bas ppred zimu...? Nas je u kuci petoro.... To je deset nogu...Bogu fala.... Ali kad sam se masio za dzep za novcanik..... on ostade dobrano prazan.... Najezim se, kad pomislim da me ovo ceka i na prolece.... A leto....? Leto je moje najlepse godisnje doba.... Svi mozemo ici goli i bosi.... E, to ti je ta nasa tranzicija, koja ce trajati...... u picku materinu..... :per: :per: :per:
POBIĆU VAS

POBIĆU VAS

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) POBIĆU VAS Moje pesme... Moje priče... Pobiću vas sve do jedne Nek mi kose polusede Baš na skroz osede. Moje pesme... Moje priče... Moje blago Moja snago Pobiću vas sve do jedne. Sutra........ PS Samo jedan od samorazgovora, na svu sreću izuzetno retkih. Čudno je kako razgovor izmedju ja i ja počinje samo kada smo negativni, imamo problem a nikada kada smo zadovoljni. Naravno ne važi samo za pesme već i za sve ostalo u životu. Ali, postoji uvek ono „sutra“......lepa reč, puna nadanja, ko zna, možda i donese promenu.....svakako će se razlikovati od danas. Kada „sutra“ ne bi postojalo odluka bi bila konačna i sprovedena.....čudan je mozak ljudski.....ćuti a osećanja...

Cekanje

Izgleda da mi se zivot pretvorio u jednu veliku cekaonicu. Uvek se nesto ceka. Od jutra do sutra se samo ceka i ceka. Ujutru cekam da ispratim dragu na posao. Zatim cekam da se deca probude i da ih sredim. Zatim cekam da se se pocne sa ucenjem, pa se ceka odlazak u skolu. Malo sredim stan, poradim sta ima dok cekam da supruga dodje kuci sa posla. Pa se ruca, onda cekam da se malo odmori, pa da obidje svoje drustvo ovde. Posle toga cekamo decu da dodju iz skole, pa da se ili radujemo ili slogiramo. Onda naravno vece. Deca malo izadju, a ja cekam da se pogleda sta ima od filmova, pa onda draga opet malo ovde za laku noc. A ja cekam. Pa docekamo decu i onda docekam laku noc. Naravno, cekam i san koji slabo dolazi, pa sta cu cekam jutro...

Ovaj dan

Cini se, meni je sudjeno da zivim sanjajuci. Zivotu koji sav je od sna smrt ne moze nauditi Ovaj je dan kao otkinut list, samo tisina i vazduh I ti, on je zarobljen u velikoj krletki sunca koju si nosio kroz ulice, ovaj je dan uhvacen u mrezu tvog lica i ne moze izici iz tebe, ne moze se otkotrljati poput lopte natrag do mojih nogu, on je ptica koja ne dise...

Prkosna Pesma (Dobrica Eric)

PRKOSNA PESMA Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam, smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam Kriv sam, i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od...

Lucidni snovi

Ja imam dva iskustva sa takvom vrstom snova kad si u polubudnom stanju i možeš upravljati sa većinom stvari, radiš što želiš, ali nisam bila potpuno sigurna da sanjam pa nisam mogla skroz pustiti kočnicu
U društvu knjige i mora

U društvu knjige i mora

Sklopila knjigu i osluškujem malo i svoje misli... Prolazeći kroz život i iskušenja, krajnje je prirodno da se menjamo, sazrevamo, rastemo, rušimo se i obnavljamo. Čitajući zanimljiv pogled na partnerstvo i ljubav, čitajući o Drugom Ja koje svako od nas ima (samo je pitanje da li ga pronalazi pre ili kasnije i da li uopšte mora da ga pronađe), ne upuštajući se u dilemu da li je to tačno ili ne, razmišljam o muškarcima koji su se u nekom momentu činili (ili bili?) moje Drugo Ja. Zvučaće kao fraz - to znam. Ali zaista ne gajim nikakve negativne emocije ni prema kojem od njih, zaista ne mislim da je bilo ko od njih bio "greška". Pogotovo ne ako se u mom životu zadržao dovoljno dugo da prođemo zajedno i one lepe i manje lepe stvari. Ne...

Voleo bih

Voleo bih da je ne volim ovoliko tako da ne mogu da dišem jer ako bi nas život rastavio možda bih je i mrzeo više voleo bih da nije moja da je ograda visoka a da na kapiju ne mogu da udjem možda bih je i želeo više kao što se i želi tudje voleo bih da je negde daleko da osetim koliko bi dugo izdržao da je ne zovem da joj ne pišem da za njom ne hajem ili bih istog trena okean pretrčao samo da joj kažem koliko mi nedostaje Milan Višnjić p.s. ovu pesmu posvećujem svim mojim virtuelnim prijateljicama koje to već jesu i onima koji to još nisu.....:cmok::cmok::bye::bye:

Koliko vas boli dupe za Azerbejdžanom?

Danas mi nešto došlo žao onih tamo u Azerbejdžanu. Ne, nije se desilo ništa tragično jutros u toj zemlji (bar ne koliko ja znam, i bar ne onoliko koliko se dešava svaki dan). Mislim, alo bre, Azerbejdžan. Nešto sam razmišljao-šta da ja živim tamo? Upucao bih se momentalno. Mislim, kapiram, znam da tamo nije kako se ovde inače misli, vjerovatno su sad već svjetlosnim miljama ispred nas u ekonomskom i svakom drugom pogledu, ali...*******, Azerbejdžan. Katastrofa. Zamisli, ideš tako fino ulicom, kad ono hup hapa drapa šbuć-ti Azerbejdžanac. Je l` tako da bi bio deprimiran? ;) Pa sam onda počeo da se divim Azerbejdžancima. Mislim, zato što ne počinjavaju masovna samoubistva (što meni djeluje jedino logično u njihovom slučaju). I mislim da...

Blajvom do zvezda

Jos od malih nogu svoj put ti si znala prvom 'torcu s' parama ribicu si dala. Nema veze sto tek petnaest ti imas izucila pos'o k'o odrasla primas. Zahteve tvoje ispunjava mnoge na tebi je samo da rasiris noge. Pijes samo Jeger i nista ne placas odradices u naturi kuci kad se vracas. Decko misli na te ne samo na sebe da ne zuljis kolena poneo ti cebe. Uvek je kavaljer da ne gresim dusu nikad po odelu uvek sve u gusu!
ULICA NEBA

ULICA NEBA

ULICA NEBA Zamisli da si oblak. ja biram.... beli i maleni a ti zamisli za sebe oblak veliki a može i srednji plavi ili crni, crveni ili zeleni ma kod nas su oblaci u svim bojama dozvoljeni. I ploveć tako ulicom neba pozdravljaš druge oblake bele oblici razni šetaju skupa u svakom oblakasto srce lupa. Gle....vidi onog kako je smešan bucmast i roze a vidi što onaj pravi poze a ovaj.......hahahaha napio se soka od loze. Zamisli sada nebo što se smeje na njemu oblake nasmešene jedan si ti drugi sam ja.... znam da ti je bitno vreme ali...samo sekund-dva ma važno je da ovaj dan sa osmehom krene. PS Dobro jutro blogeri.....ajde da nasmešimo dan

Текстови песама који нас терају да се замислимо...БЕ ОГРАДСКИ СИНДИКАТ

Као први текст, представљам вам песму БС-а, по којој сам и доделио себи надимак овде на Крстарици, "Преторијанска гарда": Преторијанска гарда Преторијанска гарда, некад легија силна сад гомила свиња, слушајте ме добро Bona mors за мене, одлазим без поздрава гарда преторијанска прогања ме ноћима чујем топот копита од борбених кочија прича једног песника на плочнику почива Полиција по правилу недужне малтретира док богати се богате ван законских оквира ко то тамо лобира сцене к'о из хорора кад радила је палица, тело попут олова У служби господара, преторијанска гарда да одрешене руке буду крваве до лакта а где је ту правда за грешника без гарда јаука бригада, свира пајсерска бригада Хематоме модрице бројимо к'о ордење последице...

Za dobro jutro velikim dečacima...

Tebi Slutim dolazi strašna zima izmedju nas će sneg da veje, mene će tada samo da greje misao da te negde ima. Bila si..bila,dovoljno nežna za one moje noćne dane, kada si u meni brda snežna lako pretvarala u vulkane. Kao gradski vrabac si bila na ulici,medj` ljudima, s` nekim za stolom,s` nekim u postelji, al` meni uvek u grudima. PETAR PAJIĆ Ps.Za velike dečake koji se jutros osećaju usamljenima... ~~~~~~~~~~~~~~~~~
OSMEH OD REČI

OSMEH OD REČI

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime) OSMEH OD REČI Miriše ovo veče na osmeh onako blago.....nežno smeši se duša ma tek titraj na usnama ima titraj što je od sivila izvija I plovi osmeh rekama mojim ne da ni vetru da začarlija osmeh što čuva dušu od oluje osmeh što leči dušu kad boluje. Smeo je taj osmeh blagi i tako hrabar lekovima svojim nije mi dao dane da brojim nije mi dao tugu da usvojim. Smeo je taj osmeh blagi ma vojskovodja je pravi povede borbu protiv ćutnje moje I oslobodi teritorije svoje. To osmeh od reči svih prijatelja dušu mi izleči jer znali su oni, da dolaze dani moji dani nasmejani u rečima ispisani samo ja nisam znala. PS Za sve prijatelje koji mi nisu dali da ćutim...

Srbiju su nekada vodili psihijatri danas njihovi pacijenti

Nekada su srpski narod vodili skolovani ljudi, koji nisu robovali partijama iz kojih poticu... Medju njima je najvise bilo doktora, psihijatara.... Nekada su Srbiju vodili ljudi sa vizijom, danas je vode oni sa halucinacijama... Imamo VOĐU koji se samo poželeti moze - najgorim dušmanima ! Gledam ga...zaljubljenog u sebe a on jadan ne zna.... Zaljubljene u sebe - niko ne je.be. I jedino sto pod njihovim vodjstvom mogu da svarim je to sto donesose demokratiju u Srbiju...Da...da ...ako niste znali.... Mi smo demokratska zemlja , kod nas se ljudi javno ne nabijaju na kolac! Kad uporedim Milosevica i njega...skoro isti.... Mala razlika... Milosevic je ubijao samo one sto su protiv njega... a ovaj danas... ceo narod... Milosevic nas je...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top