Sedim na prozoru
I gledam kako kisa nezno sipi
I spira
Prljavstinu sa zidova
Prljavstina iz mog secanja
Otice niz oluke
Propada niz resetke
Dole ispod ulica pospanog grada
Dole medju pacove
I katakombe otpada
I smrada
Gde je niko
Pa ni ja
Nece potraziti
Niti otkriti
Ovog mamurnog jutra
Kisa u krosnjama hrastova
I isprana pustos parka
Prazne zelene klupe
I ljuljaske
Mi objasnjavaju
Da je Jaco Pastorius bio pravi
Da je Havona autonomna zemlja u podsvesti
U kojoj zive blagi I nesvesni andjeli
Obuceni u tople meke kapute
Sa decijim kapama na glavi
Koji ne znaju za plac
Ne znaju za smeh
I samo tumaraju
Nezni kao naduvane leptirice
Zbunjeni I nezainteresovani
Za sve sto postoji
U ljudskim
I nadljudskim prostranstvima
Izvan Havone
U svesti
