Izgleda da mi se zivot pretvorio u jednu veliku cekaonicu. Uvek se nesto ceka. Od jutra do sutra se samo ceka i ceka.
Ujutru cekam da ispratim dragu na posao. Zatim cekam da se deca probude i da ih sredim. Zatim cekam da se se pocne sa ucenjem, pa se ceka odlazak u skolu. Malo sredim stan, poradim sta ima dok cekam da supruga dodje kuci sa posla. Pa se ruca, onda cekam da se malo odmori, pa da obidje svoje drustvo ovde. Posle toga cekamo decu da dodju iz skole, pa da se ili radujemo ili slogiramo. Onda naravno vece. Deca malo izadju, a ja cekam da se pogleda sta ima od filmova, pa onda draga opet malo ovde za laku noc. A ja cekam. Pa docekamo decu i onda docekam laku noc. Naravno, cekam i san koji slabo dolazi, pa sta cu cekam jutro. I tako u krug. Pa razmisljam, zasto je to tako.
Izgleda da je sustina u tome da se zadovolje zelje drugih, a za sebe ako ostane koja mrvica da se zadovoljis, u redu. Tako treba. Jedna dobra prijateljica mi je dala savet da pokusam da usrecim sebe. Da poradim na sebi. Barem sam ja tako shvatio savet. Usreci prvo sebe da mozes da usrecis druge.
E tu malo nastaje problem. Ako se drznes da pokusas da sebe usrecis, zadovoljis, ili kako god da nazovemo, da uzmes koju mrvicu vise za sebe, e onda si egoista i zanemarujes potrebe drugih. Sad treba naci svrhu cekanja ili otimanja. Ja sam malo zbunjen. Izgleda malo vise.
Ujutru cekam da ispratim dragu na posao. Zatim cekam da se deca probude i da ih sredim. Zatim cekam da se se pocne sa ucenjem, pa se ceka odlazak u skolu. Malo sredim stan, poradim sta ima dok cekam da supruga dodje kuci sa posla. Pa se ruca, onda cekam da se malo odmori, pa da obidje svoje drustvo ovde. Posle toga cekamo decu da dodju iz skole, pa da se ili radujemo ili slogiramo. Onda naravno vece. Deca malo izadju, a ja cekam da se pogleda sta ima od filmova, pa onda draga opet malo ovde za laku noc. A ja cekam. Pa docekamo decu i onda docekam laku noc. Naravno, cekam i san koji slabo dolazi, pa sta cu cekam jutro. I tako u krug. Pa razmisljam, zasto je to tako.
Izgleda da je sustina u tome da se zadovolje zelje drugih, a za sebe ako ostane koja mrvica da se zadovoljis, u redu. Tako treba. Jedna dobra prijateljica mi je dala savet da pokusam da usrecim sebe. Da poradim na sebi. Barem sam ja tako shvatio savet. Usreci prvo sebe da mozes da usrecis druge.
E tu malo nastaje problem. Ako se drznes da pokusas da sebe usrecis, zadovoljis, ili kako god da nazovemo, da uzmes koju mrvicu vise za sebe, e onda si egoista i zanemarujes potrebe drugih. Sad treba naci svrhu cekanja ili otimanja. Ja sam malo zbunjen. Izgleda malo vise.
