(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime)
OSMEH OD REČI
Miriše ovo veče na osmeh
onako blago.....nežno
smeši se duša
ma tek titraj na usnama ima
titraj što je od sivila izvija
I plovi osmeh rekama mojim
ne da ni vetru da začarlija
osmeh što čuva dušu od oluje
osmeh što leči dušu kad boluje.
Smeo je taj osmeh blagi
i tako hrabar lekovima svojim
nije mi dao dane da brojim
nije mi dao tugu da usvojim.
Smeo je taj osmeh blagi
ma vojskovodja je pravi
povede borbu protiv ćutnje moje
I oslobodi teritorije svoje.
To osmeh od reči
svih prijatelja
dušu mi izleči
jer znali su oni,
da dolaze dani
moji dani
nasmejani
u rečima ispisani
samo ja nisam znala.
PS Za sve prijatelje koji mi nisu dali da ćutim. Posebno za Gagu i Miwku.....kao stenice su …..ali ih ja I tako stenjičave volim
mislim 23h...
a meneeee?
