Slutnja i strepnja, zebnja, patnja i bol... Zašto postoji sklonost predubokim analizama bez racionalnih zaljučaka, iz kojih kao rezultat uvek proističe samo jedno - samoranjavanje? Zašto često mračne misli i očaj nadjačavaju optimizam i nadu? Da li na to imaju uticaja negativni društveni tokovi i nepovoljna socijalna dešavanja ili je to naprosto slabost individue i nedostatak snage ličnosti da se izdigne iznad svakodnevice?
Mislim da je to ipak sprega svih unutrašnjih i spoljnih faktora čijim uticajima je čovek kao individua izložen. I baš zbog te kompleksnosti, teško je iznaći rešenje i model po kome bi se jednostavnim algoritmom uspešno savladavale te svakodnevne dileme i teškoće koje ometaju malo i nejako ljudsko biće u njegovom opstajanju u surovostima realnosti.
Okretanje malim stvarima – nasmejanim licima slučajnih prolaznika, ukusu jutarnje kafe ispijene na zastakljenoj terasi pod svetlošću blagog jesenjeg sunca, milozvucima omiljene pesme u smiraj dana u sigurnom okrilju toplog doma... To je možda jedini siguran način da spasemo svoje zbunjene i ozeble duše iz surovog vrtloga realne svakodnevice.
Mislim da je to ipak sprega svih unutrašnjih i spoljnih faktora čijim uticajima je čovek kao individua izložen. I baš zbog te kompleksnosti, teško je iznaći rešenje i model po kome bi se jednostavnim algoritmom uspešno savladavale te svakodnevne dileme i teškoće koje ometaju malo i nejako ljudsko biće u njegovom opstajanju u surovostima realnosti.
Okretanje malim stvarima – nasmejanim licima slučajnih prolaznika, ukusu jutarnje kafe ispijene na zastakljenoj terasi pod svetlošću blagog jesenjeg sunca, milozvucima omiljene pesme u smiraj dana u sigurnom okrilju toplog doma... To je možda jedini siguran način da spasemo svoje zbunjene i ozeble duše iz surovog vrtloga realne svakodnevice.