osecam kretanje unutar sebe.....vrtloge i silna premestanja struja koje nose sa sobom sve moje nemire.....opet se pokrenuse, opet sam ziva i opet me trose silni prilivi energije.....do nedavni mir je tako daleko a cinio se vecan..i bila sam zahvalna na tome ali nista to nije vredelo.....jer kopano je duboko po mojoj dusi i ono sto vristi u noci i nikada ne prestaje osetilo je slobodu....zestoke borbe prethodile su zatrpavanju onoga sto vristi u velike dubine moje svesti da sam i zaboravila koliko je glasno......i opet je otkopano, ne celo ali se cuje......uzburkanost je kriva, ona spira zemlju koja prekriva ono sto je trebalo ostati zakopano i nepokrenuto......
kretanje.....
- Začetnik teme neizreciva
- Datum pokretanja
