Želim da lebdim noćas... daleko do beskraja...
Da plovim na bedrima Tvojim.
Ljubavlju omamljena,
Tvojim dahom opijena...
To što Te imam još večeri ove
I možda nikada više,
Neću noćas nad tim da plačem.
Pustiću telo da se raduje
I misli zabludele da se rasplinu
među sazvežđima dalekim.
Pustiću prste da se igraju i
Ruke da lepršaju kao krila nad Tobom.
I kosu svoju nemirnu,
Pomešaću sa senkama Tvojih pokreta.
Usnama ću tražiti tragove vena,
Da osetim damare Tvoje,
Samo za mene uzburkane.
Suzama ću zaliti Tvoje grudi
I jecajima Te uspavati.
Jecajima ljubavi, strasti i bola...
I dok se sa javom rastaješ i u san toneš,
San, dubok iz podsvesti iskrao...
U potaji..., pod okriljem noći,
Reći ću Ti što tajila sam svima.
Da nisam stvarna,
Da nestaću među zvezdama...
Samo me pusti da Te volim još jednom.
Mislim da je baš stvarno
