Lako se odrzavam i trazim samo poneki zagrljaj u prolazu ... i znam duso...sve znam...a istina zna jako da boli... i znam...da nasa ljubav je nebeska... i da za mene...ispred mene i iza mene...niko ne stoji, da niko nije ljubomoran, da niko ....ne ceka da ja dodjem, da nikoga ne interesuje, gde sam, sta radim, da me saceka topli caj,osmeh...a ja bih tako rado...da ...tako bih :)
Ne znam razumes li me...mili...za mene nema nade...vreme neumitno tece...ali tako mi je nekad potrebno rame...tako mi je nekad potreban dodir...rec,ruka...pogled...a ja znam...da...to sto meni treba necu nikada imati...zato zazmurim...i sanjam ljubavi....stavio si pecat na moje srce,dusu,na zivot moj...a neko drugi te je odveo mili davno...:zag::aha:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAD ŽIVOT ME ODNESE
Kad život me odnese
i misao mi se skupi
bude malena i uplašena
kao srna prestrašena
Kad život me odnese
ja misli spašavam
misli o ljubavi
i željenom me teše
i kao da se umornoj duši smeše
srce čak uspe i da mi zapleše.
Kad život me odnese
i kada se vratim
trag tvoj pratim
kao putokaz mi je
putokaz ka ljubavi,
sigurnost želim na dlan da mi sleti
nemir da odleti.
Ali onda se desi,
kao za inat baš tada se desi
da me umesto željenog
sačeka neželjeno
i svu moju snagu,
volju i želju
u ambis baci.
Iz ambisa vire
samo željenoga ostaci.
I ostaci su znaci
putokazi za negde
samo gde......
Koliko ovog puta
ćeš tugo
boraviti kod mene dugo?
Onoliko koliko ti...
Kada od ljubavi poludim
ocisticu kucu,
opracu prozore,
i tako to..
Pozvacu ga,
skuvacu kafu,
i cekacu.
Cekacu da njegova prasina
padne po svemu
I prizvacu kisu...
Da, bas onakvu..
Da probudi
usnule andjele...
Da spere
sva ruzna secanja
Da isceli bol...
Da suze u nezne kapi
Pretvori...
I da od pakla
Raj napravi!
A kad sve dodje na svoje
muzika ce ispevati
tajnu
plavog dana....
U treptaju oka i otkucaju srca uvek je stajao ceo zivot,a u uzdahu
ljubav,a sve to samo u dušu stati moze i ceo svemir ispuniti u trenu..
Kad nadu preliješ iskrenom željom i sve to uviješ meko u ljubav, sve će
se zvezde nasmešiti i pogledati tvoju... nemoj se tada zbuniti samo.
Kad prvi zraci stidljivo izrone ispod oblaka,
ja hvatam jednu lutajucu misao i
dajem joj ime
I besmisleni smisao…
I pored beznadja I olovnog zrna vremena ,
uranjam stope u topli zagrljaj dana...
u inat recima koje pokusavaju
da se otrgnu od mene…
Dal sam slaba ako zadrhtim dok govorim…
A imam toliko toga da kazem…
I da upotpunim dusu trenutkom
koji iz prikrajka vreba…
Postojim
dok gubim tlo pod nogama i
dok vrelina zari dlanove..
Al ne dam trenutku da...
Evo pred vama jedne pesme poprilično različite od do sada napisanih.
Pesma se zove "Prodavnica" i govori o onim malim ljudima kojima je lepše da sede sa sebi sličnima ispred neke prodavnice i ispijaju pivo nego da idu do svojih kuća gde ih čeka brdo nerešenih problema.
Ne ulazeći u kritiku tih ljudi kroz pesmu sam pokušao da oslikam činjenice koje ovu tematiku sačinjavaju.
Prodavnica
Neugledna prodavnica pored druma,
u njoj malo društvo odabrano sedi
na gajbama, blago zamućenog uma
sa mukama u dušama tek su bledi
odsjaj ljudi što su nekad srećni bili.
Ubilo ih novo vreme i svet vrli,
poluživi skupili se da bi pili,
uteha su jedno drugom tako obrmrli.
Svet se vrti i ne staje, svojim tokom
vreme teče polagano prema kraju,
uplašeni...
(ili nekao moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAD OBALE PRIČAJU
Obale i jesu tako daleke
al' idu ipak jedna kraj druge
kao šine od pruge
kao boje duge
jedna kraj druge.
I tako one vekovima hode
Izmedju njih teku stare vode
Vetrovi im nose priče
To pričaju dve obale koje liče.
Svaka obala ima
Lepote svoje ali i tuge
Životom svojim žive
Obale razdvojene
Letom im ptice prenose priče
Pričaju obale dve
Veruj mi....obale ipak liče.
PS Za lagano subotnje jutro...uživajte u vikendu ...vidimo se za neki dan :bye:
Ovo pisem za tebe, za tvoje oci u mojima.
Pisem o tvojim recima koje imaju slatkocu
polena.Recima koje donose mi mir i stvaraju
med na mojim usnama.Ne smem te zvati
ljubavi, jer ti vetar to moze doneti i svaka
neizgovorena rec zaustavljena mi je u grlu.
Ti si moja svetlost ko voda biserna,
ti si moj san o beskrajnom plavetnilu
o kome ja ne smem pisati.Ti si Andjeo u
bajci jedne zene.
Eh, pusto vreme,
sve vrti u krug …i mir,i vetar, i vodu
samo jedno znam…kad jednom odu….odu..
Nedavno vrsena istrazivanja nam govore, da postoji 7 vrsta seksa.
Prva vrsta je tzv Štrumpf seks - Ova vrsta seksa se uglavnom upraznjava kada tek upoznas nekoga, pa se seksate dok oboje ne poplavite..
Druga vrsta je tzv Kuhinjski seks - Ovo se desava kada ste ti i partner tek nedugo zajedno, pa ste oboje toliko napaljeni da se ševite bilo kad i bilo gde, pa cak i na kuhinjskom stolu.
Treca vrsta je tzv Krevetni seks - Sa partnerom si vec poduze vremena. Seks postaje toliko rutinski da se uglavnom svodi na krevet u spavacoj sobi.
Cetvrta vrsta je tzv Hodnicki seks - Predugo si sa partnerom. Susrecete se uglavnom na hodniku, i hladno dobacite jedno drugom "Jebi se!"
Peta vrsta je tzv Ćorak seks - sto znaci dobijes...
Slusamo kisu, i
gledamo u list koji upravo pada
različitim ocima
posmatramo drhtaj kapi
i mokre grane. ali
nase oci ne vide isto.
Tvoja i moja ljubav
i sve ostalo
koracaju paralelno
a ipak smo daleko, kao
dve tisine sto odjeka nemaju,
a ipak ih oboje prelivaju boje jeseni.
Kisa i dalje pada
nemarno
po raspolucenim putanjama nasim
koje se ne mogu sresti
Ni na tren
Previse je reci potroseno da bi se objasnila tisina, odjek cutnje i nestajanja.
Mislila sam da pisem pesme prikupljajuci te suze velikog placa. Mislila sam da cu potrositi bol slazuci rime ponekad, i da cu tako prici koja je odbijala da prodje dati ime.Ali nista od toga.
Ja nisam pesnik, a ni pisac…samo sam zapisnicar jedne male duse…moje duse..
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna..
A sad odoh da uz casu vina,zatvorim oci i po ko zna koji put odslusam ovu pesmu.
PS. Nemojte misliti da placem dok slusam...ne, ne placem, osmehujem se:):bye:
Sebe za tebe.
Moj za tvoj život.
1 dan. Ne zauvijek.
Tako i toliko mi nisi potreban.
Ni ja tebi.
Ali, jesi, jesam taj jedan dan.
(Ima li smisla, tako naći smisao?)
Hoćeš?
Sve ili ništa?
Ja hoću.
Ti?
Nisi siguran...
Ništa već imam.
Imam i sve.
Šta kažeš?
Pristaješ.
Da jedan dan budemo dvije ljušture.
Osjetimo težinu tuđe kože.
Lakoću vraćanja.
Tebe u mene.
Mene u tebe.
Nije strašno.
I ulog je sasvim mali-
Nebitan...
Hoće li boljeti?
Ne znam.
Spreman ti, spremna ja.
Neka počne...
Ova besmislena trampa.
Pesimistična Optimistična
Još jedan krug. Još jedan krug.
Dan. Noć. Noć. Dan.
Probuđena mora. Nedosanjan san.
Košmaran dan. Sneno jutro, obećava.
Tu smo, gdje jesmo. Tu smo, gdje jesmo.
Kako god okreneš...
Reče mi jednom, Neko, sasvim beznačajan Meni.
Slučajno, ali odlučno.
Ljudi su zli.
Pa zar svi? Upitah.
Svi.
Pa zar i ti? Ne vjerujem.
Ponavljam-svi.
I ja. Čudim se?
I ti. Odgovara mi.
Ja sam kao suza čista. Manje, više...U suštini.
Nasmija se grohotom.
Mlada si, imaće te kad život naučiti.
Samo je pitanje prilike, trenutka, vremena...
Vidjećeš.
Neću.
I neću da budem kao ti, govorim.
Radije ću umrijeti u zabludi, ako je i istina to što govoriš.
Ja sam mizantrop.
Prezirem...
Prekidam ga.
Ja ne.
I tačka.
...
Ne razgovaramo više.
Svako je ostao pri svom.
...
Samo lošije spavam, kad god se te priče sjetim.
Premotavam film.
Šta pomislih.
Rekoh.
Učinih.
Nisam zla.
...
Pomislila jesam, loše- nebrojeno puta.
I rekla mnoge ružne riječi. To da.
A...
Obećao sam joj
da nikada više
ni jedan tužni stih
neću da napišem
a ona da će tako
tuga i nestati
al oboje smo znali
da neću izdržati
Da neiskreno pišem
i lažima se služim
jer uvek je više
stihova tužnih
I uvek je manje
trenutaka lepih
i često u toj gužvi
čovek se teško lepih i seti
Kad drugom kažeš
da te ništa ne grebe
ti dvoje lažeš
al uvek više sebe
Milan Višnjić
Svi imamo neku svoju definiciju kiča…a i neki svoj doživljaj istog.Jedna od negde zapisanih definicija kaže da je ”kič niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama i ciljem dostupnosti što širem krugu ljudi. Najčešće povlađuje nerazvijenom ukusu i izvesnim potrebama ljudi koje su na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti, ali sa jakim emocionalnim nabojem”…Kao i sve negativno i loše,kič je uzeo zamah u vreme krize i bede u društvu…to što je ekonomska kriza dovoljno je loše,ali ona kod nas nije novost,traje već godinama..mi sa njom,naravno niko ne zna kako,adaptivnim mehanizmima, uslovno rečeno, nekako izlazimo na kraj…ali kako ona dugo traje,tu pored nje,raste i stasava njena mlađa sestra,moralna kriza,mnogo gora i...
Ponekad proleće
najlepše zamiriše
kad krenu duge
jesenje kiše
Kad shvatiš
da nekih godina
nema više
ti sedneš i poneki stih napišeš
jer nema drugih putanja
kojim bi mogli da se vrate
i dok tako budan sanjaš
daleke obale Itake
Drukčije pevaš
kad nešto nemaš
i lakše odolevaš
kad o tom snevaš
Milan Višnjić
Jesam li plamičak
koji Ti greje dušu
u studenim dugim noćima?
Jesam li dašak vetra
što Ti pomiluje uzgoreli obraz
kada Te nemir obuzme?
Ili sam vesela pesma
da razbije dosadu
jednog običnog popodneva?
Da li sam mekota svile
da pomiluje
Tvoje bedro?
Silina oluje sam možda
da probudi strast
u Tebi?
I neka sam išta od toga
ili možda nešto sasvim drugo
što može da unese radost u Tvoje srce.
Onda sam srećna.
Lik.
Sjajna povšina treperi.
Statična slika.
U okviru ogledala.
Konture tijela.
Ne i lica...
To je samo odraz.
Nečiji. Branim se.
Nisam ja.
Tako bezlična.
Zalutala tu. Jesam.
Na kratko, sreća...
Posrnula na tankom ledu.
Pala.
Ustala.
...
Razbila ogledalo. Ne jedno, sva.
Pratiće me nesreća.
Kažu.
Ne smeta.
Sve dok sam oslobođena.
Hladnoće.
Okvira.
(To je sasvim mala nesreća.)
Prepoznajem svoj odraz.
Ponovo vidim sebe.
Sada samo u Njegovim očima.
Србија....земља коју је српски сељак спасао кроз историју,
захваљујући коме, није поклекла и у најтежим данима ратова,
данас доживљава да њени многи грађани гладују.
Свет је обишла вест, како је један Словенац, месец дана
хранио своју породицу са један евро дневно.
У наступајућој години, кад светски стручњаци
најављују велика поскупљења хране, можда би требали
да доведемо тог Јанеза, да нас нечему научи...
... Многи људи немају шта да једу, а ипак су живи.
Значи, може се кад се хоће!... :per: :per: :per:
Iako se licno ne znamo,mnoge ljude odavde dozivljavam kao jako drage prijatelje.Rado citam ono sto pisu,a raduje me kad i oni citaju ono sto ja napisem.
Ako se raduju i meni bude drago,ako su tuzni suosjecam s njima.
Neke uzivam zezati,kao npr.moju dragu Ljljku,
neke naprosto uzivam citati,npr.Miwku...
Gaga mi je jako draga...
Emin@ djevojce vrijedno blaga,
ZXy prijatelj vrijedan hvale,
prijaju mi Jocikine sale,
Lejla mi dodje ko enciklopedija,
Zakasneli mi je mio iako je novajlija,
Mari47 takodje mi je mila,
ima ih jos puno,puno,
oprostite ako sam zaboravila....
E,posto mi je danas rodjendan,dragi moji prijatelji spremila sam za Vas jednu torticu,pa se malo pocastite!
Tog jutra Alisa se probudila sa gorcinom u ustima. Dobro prepoznatljiv osecaj.. Ni kafa nije pomogla. Refleksija misli i secanje na prethodno vece.. Razbacane stvari svuda oko nje. Haljina koja prica svoju pricu .. Carobne cipelice koje nemaju sjaj prethodne veceri , i one spavaju.
Opet neko se pojavio ko ume da neutralise njene osecaje. Hoce opet da je povuku u Zemlju iza ogledala, ili ne? Milion pitanja. Cak i Kraljici od srca je srce sislo u pete kad ga videla.. Gospodja Kornjaca ju je upozoravala da postoji mogucnost da je ponovo pogodi loptica - jez.. Kao onog dana kada je jos kao mala pala kroz rupu u Vrt.
Rekli su joj da je greh graditi srecu na tudjoj nesreci.. Ne vredi... Radoznalost je ubila macku.. Mozda ce i nju..
I sada...
TRAGOVI...
Davno su već kiše i Sunce obrisali
tragove naših stopa u parku.
Priroda i vreme su surovi profesionalci
i ne mogu čekati obične smrtnike.
Ipak, šansa nam je svima data,
samo je trebamo znati iskoristiti...
Ja i ti smo naše vreme ukrali od drugih.
Željni ljubavi, radosti, kratkih zadovoljstava...
No, i sa tako malim brojem zajedničkih sati
dospeli smo na korice večite knjige ljubavi,
koju niko sem sila stvaranja ne može da čita...
Na koliko će stranica pisati o nama
to se još ne zna, a zavisi i od nas...
Прво Борис Тадић а сада и министарка финансија најављују доношење нових закона којима ће се додатно опорезивати имућнији грађани и предузећа са седиштем у иностранству. То за предузећа разумем и одобравам, али ово друго ми није јасно. Да ли они заиста не знају за термин "алокативна неефикасност" или су спремни да га просто занемаре ради политичких поена???
Одавно је покренута расправа да ли богатима треба узимати или давати. Јер богати нису богати тек тако. Они су то богатство стекли јер знају да послују (причам о легалном богатству а не о криминалцима). Сиромашни очигледно не могу да се прилагоде па зато и немају. Они су окренути само потрошњи. Ако би узели богатима да би дали сиромашнима, то је изгубљен капитал, јер ће богати изгубити...
Vjeruješ.
Znam, rekao si mi.
27 ti je baksuzan broj.
Smijala sam se.
Pričao si mi dogadjaje, iz svog života.
Slušala sam te.
Pažljivo, ali bez vjere.
Rekoh ti, znam-previše je...
Da bi bila slučajnost.
Ali ja ne vjerujem.
U simboliku brojeva.
Ni u „baksuzan broj“, ne.
...
Ni kad smo se upoznali, tog 27.
Ni prvi put poljubili, 2.7.
Ni kad smo se rastali 27.
U mojoj 27-oj...
Ne vjerujem i dalje.
Plačem u sebi katkad.
Sve rjeđe i sve teže.
Smijem se zvijezdama.
Sve više i sve češće.
Nije nam u zvijezadama ni suza, ni sreća upisana.
Još manje neki broj...27.
Kosmički izgovor za slabost.
Ti si znao.
Ja sam slutila.
Ćutiš.
Još uvijek.
Ćutim i ja.
Glasno, na sav glas.
Pamučno jutro.
U tvojoj pidžami.
Maslinasto zelene boje.
Mojim dahom obučen.
Sanjaš.
Ne vidiš ništa.
A na staklu je led.
Kroz prozor, daleko...
Pao je prvi snijeg.