Blogovi

POŽURI

POŽURI

(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime) POŽURI Zagrli me tako jako da mi svaka mis'o stane zagrli me tako jako da mi vazduh ponestane Zagrli me mišlju svojom da osetim dušom mojom kako klizi kao reka tvoja mis'o sjajna, meka po mom telu da se šeta moje srce joj je meta. I blizu si i daleko zato ajde milo moje šalji brzo misli svoje da zagrle ove moje. Evo sada sklapam oči da osetim kad ćeš doći trepavice sneno spuštam u sebe te dušo puštam milo moje ajd' požuri nek ti mis'o sad pojuri.

Pesma Evi kao Zahvalnica za Parče Hleba

Suludo je da se krijem iza grana više sa litica dosade se dolutah do tvog vrta vetrom nošem a otkucaja stotinu u srcu Videh kako ti palčevi slomiše tu voćku od reči njegovih oteta a zabranjeno zahvati stisnu jer usne ti sanjao a jutrima te gleda. Strah te bi; isprva toliko da celu ne pojede ni njemu podeljeno nije prijalo isprva, uništi to drvo i zagreja vas vatrom drva Moje sletanje samo ti primeti, suzna i prazna da ja sam slepilu kazna, travama izmet mi daje lek sve videće oko ako trenuci plivaju kroz oblake a mrak pripadne sreći jedno slabašno svetlo sveći. Moja nevest nosiće belo i crvene trake jake svilene i duuuge kroz proleća ljubavi svake. Presečem ih li biće to iz čistog nehata nije gnezdu nošena svaka grančica laka. bud@...

Priča sa istoka o neuzvraćenoj ljubavi

Čitam neke priče na netu i naiđoh na ovu. Ne verujem da ju je neko postavljao ovde. Priča sa istoka o neuzvraćenoj ljubavi Више од три године боловао сам од очију. Патио сам од врло јаке далековидости, а онда је наступило и запаљење десног ока. Био сам полуслеп кад сам отишао у болницу. Тамо су ми рекли да болујем од кератитиса и да сам се вероватно заразио на базену у војној академији где сам био учитељ пливања. После годину дана неуспелог лечења лекар ми је саопштио да ми се вид може повратити једино ако на оболело, десно око пресади здраву рожњачу. Новца , међутим, нисам имао за тако скупу операцију. Кад сам то рекао својој жени, она ми је на моје велико изненађење предала штедну књижицу на којој је , ни сам не знам како, успела...

Poruka Editoru -- Patrick Galvin (na engleskom)

MESSAGE TO THE EDITOR Sir – The Lord pardon the people of this town Because I can’t. When I dropped dead in the street Three weeks ago I thought they’d bury me in style. A state funeral was the least of it With Heads of Government and the Nobility In attendance. I even looked forward to the funeral oration In Irish With a few words on my past achievements: Our greatest poet, a seat in heaven to the man And how I deserved better. But did I get it? My corpse lay in Baggot Street For a fortnight Before anyone noticed it. And when I was finally removed To the mortuary I was abused by a medical student Who couldn’t open a bag of chips Let alone the body of your greatest poet. Then, to add to the indignity I was pushed into an ice-box...

VECHERAS ZELIM.....

Vecheras zelim da budem tvoj andzeo da sletim na tvoj jastuk da ti pozelim laku noc i da se tu zadrzim do zore, kako bih te poljubio:zag: za dobro jutro !!!!:heart:

Ja sam ubica

Ja sam verovali ili ne ubica. Pitate se koga sam ubio. E pa sad ću vam reći. Ubio sam svoj mozak. Umesto da formatiram fleš, ja sam formatirao hard disk sa preko 300 GB klasirane muzike. Ja sam IDIOOOOOOOOOT NEVIĐENIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. Neka ovaj zapis bude opomena svima da dobro paze pri formatiranju nekog dela memorije. Nenade idiote kretenski.

I ovog jutra

Uci cu i ovog jutra u dvoriste naseg secanja, bosa cu gaziti po ostavljenim stopama tvojim. Dok moj zivot u krug se vrti, nesvesno tvoja neobicnost prti put i ostavlja zig u oku mom. Sve nestaje u paucini suludih ideja I predrasudama zivota.Ljubav nema zastitnike…ljubav je kocka. Zato pisem ti svakog jutra, iako znam da nebo adresu nema… I ovog jutra...

Shvatanje gresaka..

KOLIKO SE GRESI U ZIVOTU, SAMO STO NEKADA MISLIS DA SI KRENUO PRAVIM PUTEM I AKO TI SVI KAZU DA GRESIS TI NASTAVLJAS DALJE DOK NE OSETIS DNO. LJUBAV JE JOS UVEK STRANA SVIM DOSADASNJIM NAUKAMA. SVI ZNAJU TEORIJU ALI GRADIVO JOS NIKO NIJE UTVRDIO. KOLIKO SAMO SE SUZA RASIPE PO SECANJU NAJVECE LJUBAVI KOJU SAMO IZGUBILI ZBOG LAZNOG SJAJA ZIVOTA. ZASTO KADA PUSTIMO SUZU, TEK TADA SHVATIMO DA SMO NEGDE POGRESILI I DA SMO RANJENI, TAAMO GDE NAJVISE BOLI. MOZDA ZATO STO SE PLASIMO DA PRIZNAMO SEBI DA NAM NEKA OSOBA ZANCI VISE OD SAMIH SEBE, I DA SMO TREBALI DA SE BORIMO ZA NJEGOVU SRECU A NE ZA SVOJU. JER AKO SE BORIS ZA SVOJU SRECU ZACI DA SI SEBICAN, A KAD BI SE BORILI ZA NJENU SHATILI BI DA JE ONA TA SRECA I DA SE BORIS ZA ONO STO JE CINI...

Kada se sve zavrsi....

Kada se sve zavrsi, kada pesma stane, zvona ce poslati zvuke u srca sto iskreno zale. Mozda ce neka suza poteci, mozda ce neko poneku rec reci. Mozda ce ptica da poleti sa grane, tugu da raznese na sve strane. Neko ce sa setom pomenuti mene, podici casu ka nebu plavom i nazdraviti za uspomene. Meni bi bilo draze sreca tugu da ugusi da osmeh suzu prestize bol da vam nestane u dusi. Voleo bih da je bilo lepse da sam usreciti mogao jace ljubiti i ljubljen bio vise da tvoje srce nikada ne place. Bol ti nikada nisam s namerom naneti hteo, ako je toga bilo, zao mi je jer to stvarno nisam zeleo. Mislio sam da za moju ljubav znas da je imas i osecas, da u meni si snagu nalazila, iskrenog druga imala. Gresio sam, ja to znam ali je...

kad se ona pojavi

Kad pojavi se ona dovoljno je to da srce moje brže kuca i krv što tada jače venama kola poruku iz srca telom pronosi da sva snaga što je u telu ima učešća uzme i doprinos da ljubavi što se u srcu razvija
PRAMEN SNA

PRAMEN SNA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) PRAMEN SNA U tragovima sećam se tog sna osećaj samo pamtim tog sna. Pramenovi njegovi dodiruju mi čula samo osećaj dodira mek.....nežan svuda....dah vetra kao da duva u moja jedra nosi me negde..... čak nije važno ni gde i jeste san i nije san vijuga po meni pramen sna kao da piše i zamisli ne pitam ništa više Ili šapuće u moje bespuće to pučine daleke zvone za mene. PS Dobro jutro blogeri......:)

Hvala Ti noći

Noći.., moja draga.... Sve moje tajne i moje promašaje pod svoje okrilje guraš i kriješ od očiju tuđih.... Hvala Ti noći, verna drugo moja, što kriješ ovu ludu u svojoj tmini... Što samo ti znaš koliko bola kaplje iz očiju mojih... Koliko teške magle kola u ovoj glavi... Koliko ranjenih ptica maše slomljenim krilima u ovim grudima... Uzmi me drugo... Ponesi me sa sobom u daljine tamne.... I ne vraćaj me više.

Hej... blogerke i blogeri, nosite se bre...

.... u persun! Da vam cika Zoki kaze nesto... gori ste od zarazne bolesti, casna rec... mnogo ste bre zarazni :eek: Vas covek treba da strpa u neki karantin, sto je sigurno sigurno je! Evo recimo ja sam vam zivi primer ... ja sam vasa zrtvaaaa :dash: Kako li ste me samo navukli na tanak led i tako brzo zarazili... zalicu se drustvu za zastitu lajavih krelaca, organizovacu anti blogerske demonstracije, pocecu da pisem peticije i da prikupljam potpise za zabranu blogovanja, tuzicu vas medjunarodnom sudu nepravde... obrali ste bostan, aha i pamuk bre ('ebiga obrali smo bostan svi mi i to ohoho... sad nas polako pretvaraju u berace pamuka iz kolonijalnih vremena, samo sto nismo crni nego beli ali ne brinite nista, ima vremena, pocrnecemo...

...od kad mrkne pa , dok osviće,- to je vrijeme aktivnosti, za ljudsko biće...

...Riječ ne postoji, ona je samo ugarak u rukama vještice... ...prevedi me preko brvna starice mila starice draga jer sa ove strane rijeke neću od mene da ostane ni traga ...odvedi me vjetre željeni druže od dječaštva od mašte i emocija tamo gdje nema ljudi nema perfidnosti dje vlada duh i duhovna komocija ...odvedi me od ove 'Civilizacije' tamo dje vukovi reže iz ove v u k o d e r i n e dje brat za brata sin za oca majka za dijete ne b r i n e ...nagon je zapovijest svakom biću a samo rijetki neuspješno uspijevaju da ga krote i na-kratko u svilu zaodijevaju ...

TEBI....!

:cvet: Vise od sest milijardi ljudi na ovoj planeti u ovom trenutku uopste ne razmislja o tebi! 99,9999 % njih cak i ne zna da ti postojis. Ali ja znam. Ja to znam! I srecan sam zbog toga, srecan jer spadam u onih 0,0001% koji to znaju! I bas sada mislim na tebe, zar to nije lepo!? Ako ipak mislis da nije, oprosti mi! Meni je i to dovoljno i bicu srecan zbog toga! Oprosti sto mislim na tebe! I to je lepo! Iz zbirke proze i poezije "Koraci Srece" - zm Eto, da vas ne davim puno, a tako dobro znam to da radim :hahaha: ali veceras necu ili ne bar u ovom tekstu! A ako hocete malo da odmorite usi i mozak i dusu... kliknite na video i uzivajte :)
Zlatna ribica

Zlatna ribica

Nešto razmišljam kad bih ulovio zlatnu rbicu šta bih poželeo da mi ispuni... mnogo teško pitanje...moram da priznam da ima mnogo toga ali sigrno znam da bih jednu želju potrošio da svim prijateljima sa foruma bude ispunjena jedna želja... ti koja/i ovo čitaš šta bi želeo/la da ti ribica ispuni... Red je da ja prvi poželim...prvu želju sam već iskoristio a druga bi bila da od zlatne ribice dobijem zlatnu ribicu

Mozgojedac!

Auuu, al sam se brzo primio na ovo blogovanje, vidim ja da od moje forumsko-politicke karijere nece biti nista ako ovako nastavim! A bas mi je lepo krenulo na politici mada sam se i na forumskim igrarijama solidno snalazio. Ponekad bih svratio i na Ljubav i Seks ali sam ukapirao da tamo nemam sta da trazim... sta da vam kazem, tamo su sve sami seksualni rekorderi, svi mogu vise puta od mene, svi mogu duze od mene, svi imaju duzi i deblji od mene :sad2: a tek o pozama, to da vam i ne pricam... tamo ima vise akrobata nego u svim cirkusima ovoga sveta.... neki mogu da se seksaju dok stoje kao rode na jednoj nozi dok onom drugom ispisuju njeno ime u pesku... mislite da je to tesko, ma jok... pojedinci mogu da se seksaju dok dube na glavi ...

TIJARI... umesto komentara!

Procitah ja ono Tijarino jurisanje na vetrenjace u "Pocetak kraja 5" i pocnem da pisem komentar ispod teksta pa se predomislim i postavim ga kao temu u mom blogu, a evo i zbog cega! .... PS. Ako iko ovo procita do kraja, dugo je i mucno, znam, ali svejedno ja se zahvaljujem na strpljenju i ta cinjenica mi daje snagu. Ne daj Boze nikome. A ja opet odoh da stavim slusalice, pustim neku laganu muziku i da se samozalecim...mozda i sipnem jednu casu crnog vina...sta znam...sto kaze onaj Ekrem -NISTA NE ZNAM Elem, dok sam kuckao, uklavirim ja u ovu moju ludaju od glave da ce komentar biti malo duzi nego sto to pristojnost nalaze a i nekako mi nije bilo bas prikladno da ovako blesav komentar postavim ispod jednog zaista ozbiljnog i tuznog...

СВИЊОКОЉЕ....Д

29. новембар...... Шта за вас представља овај датум....? Мене асоцира на свињокоље.... Данас у Војводини почиње насовно тамањење крмака... Све мирише на чваркем кобасицу и урку.... Скупљају се комшије, пријатељи, ја једно другом помогну.... Пеку се ражњићи...онако из прве од најбољег меса.... Доста се попије а богами и запева.... Па....живео 29. новембар.... ...ДАНАС НАМ ЈЕ ДИВАН ДАН, ДИВАН ДАН, ДАНАС НАМ ЈЕ НАЈБОЉЕ, НАЈБОЉЕ, ДАНАС ПОЧИЊУ СВИЊОКОЉЕ, СВИЊОКОЉЕ.... :hahaha: :hahaha: :hahaha:

Pesma inspirisana pesmom

Kad ljubav promeni adresu kad hladna zima zaveje staze u našim snovima kad ljubav promeni adresu i hladni nas vidici ponesu budimo se zajedno a daleki kao beskućnici neki sa gorkim ukusom u grudima jer ljubav više ne stanuje u našim srcima Milan Višnjić p.s. ova pesma je inspirisana pesmom u prozi...Dolazi zima..naše blogerke....Jelene TD...napisana je umesto komentara na njenu pesmu

Magija

Od mene do tebe mlaznjaku ne treba više od petnaest minuta a mojoj želji samo krajičak trenutka da se javiš ispod mog kaputa kožom mojom ogrnuta toliko malo nama treba za ovaj korak neba za ovu lokvu daljine kad su nam želje ko dve sestre bliznakinje Milan Višnjić p.s.Naš prijatelj i bloger ..MuskoSamBre uputio mi je juče poruku umesto komentara..da napišem jednu VESELICU...pa evo ja ću da održim obećanje

Umor

Moje umorne, tuzne oci gledaju u noc, iz njih polako, tiho i neumitno izlazi moc. Snaga lagano nestaje, odlazi u vecnost mirnu, da potrazi neku drugu tisinu. Kada ne bude mene da ti spokoj remeti i rusi, mozda ces osetiti u svojoj uzburkanoj dusi, trenutke koje zeleo sam da dobijem od tebe. Te trenutke srece, neznosti i paznje, sto nesebicno delis oko sebe, mozda ce negde, u daljini i dubini secanja mutnog, dotaci i mene. Mozda ce neka pesma, neki stih, neka slika lepa, biti za mene, za ljubav moju, sto ti nudih svakoga trena. Bez strasti moje ziveces, znam, mirnije i lepse, srecna u svetu svom, nesputana neznostima i zeljom mojom. Hladnoca oko mene mi srce ledi, polako me uzima za ruke, i vodi u neke daljine nepoznate, gde cu...

Sta ostaje posle ljubavi????

Sta ostaje posle ljubavi??? Telefonski broj koji lagano bledi u secanju. Case sa ugraviranim monogramima ukradene u boljim hotelima. Posle ljubavi ostaje obicaj da se belo vino sipa u dve case i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod „Znaka?” I zacudeni pogled starog kelnera sto nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje recenica: „Divno izgledas nisi se nista promenila…” i „Javi se ponekad, jos imas moj broj telefona”. I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vracali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da ce neko iznenada naici. Klak -...

Čekanje :)

Čekanje je teško podneti jer nas čini užasavajuće i za mnoge ponižavajuće bespomoćnim. Ono što će nam se zbiti tada više ne zavisi od nas već od postupaka i volje drugih ili od prirodnih sila koje su van bilo čije kontrole. Onaj ko čeka je onaj koji ne može da utiče. Bespomoćnost je ono što nam možda najteže pada. Ma koliko prilike bile teške, nećemo klonuti sve dok živi nada da možemo nešto učiniti kako bismo popravili stanje u kome se nalazimo. Želimo da verujemo kako smo gospodari svoje sudbine. Primorani da pasivno čekamo, primorani smo ujedno da se odreknemo ovog verovanja. Bežeći od bespomoćnosti, lako upadamo zamku vračanja. Nesvesni šta zapravo činimo, pokušavamo da na događaje van naše moći utičemo magijski - tako što ćemo na...

Tvoje oci....

Veceras gledam tvoje oci kako sjaje, kao dva jezera tamna u noci punoj zvezda, tajanstvenom mesecinom predivno obojena. U njima vidim sve sto moje srce zeli da zna, za cime moja dusa i moje telo zudi, da ljubav je tvoja prema meni stvarna i iskrena. Vidim u njima da zelja postoji, da umiris buru skrivenu u meni, da ponovo budes oaza srece, sto pustosi mojoj novi zivot donese. Da otvoris vratanca na kavezu zlatnom i pustis strast da poleti spremno, ka culima mojim, koja za tobom vec suvise dugo i zestoko ceznu.
TREN NA DAR

TREN NA DAR

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) TREN NA DAR Znaš, moj dan možda i nije kao san kad malo bolje razmislim definitivno nije kao san ali je zato moj dan. Zlata vredan je svaki tren tebi ili nekom drugom namenjen Svaki moj tren može biti kao dan samo ako hoću može postati i san. Svaki moj sekund kao godina dug može ti biti najbolji drug. Svaki moj smeh može biti i tvoj osmeh jer osetiti možeš tren samo ako je proživljen. Mnoštvo trenutaka život čini da liči na nar zato živi svaki tren a ovaj moj...evo ti na dar. PS Ajmo ......od zagrljaja reči jedino je bolji pravi zagrljaj....i ovo je postavljeno na F odeljenju....da ne bude zabune
KAPI

KAPI

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) KAPI Rekoh ti da sam kao kiša svuda me ima oko tebe gde god da oko ti krene naidje na kapi mene
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top