Како нам живот пролази и искуства нам се гомилају, приметно је да је све мање људи спремно да изнова поклања повереље људима који им тек улазе у живот.
То је разумљиво али није и логички исправно.
Још је Хераклит рекао да "не можеш два пута загазити у исту реку".
Тако је и с међуљудским односима, било кад су они сами у питању или кад су у питању људи с којима ступамо у те односе.
По мени, постоје две врсте поверења.
Једно се поклања људима које тек упознајемо и оно не би требало да зависи од наших претходних искустава, ма колико нам "неко" личио на "неког".
Сваком новом човеку треба прићи отвореног срца, али и не срљати и не идеализовати људе.
Друга врста јесте поверење које се поклања људима који су нас већ једном изневерили.
У тим ситуацијама човек мора бити свестан несавршености другог, и своје личне несавршености, и мора се издизати изнад своје повређености и некадашњих неспоразума те раширити руке да би неком дао ново место у свом животу.
Али никад оно које је некад имао јер "ни ти ни река нисте више исти", што би рекао Хераклит.
То ново место може бити и присније од старог, некад напуштеног.
Људи су, као и сва жива природа, склони расту и мењању читавог живота. Па, као што не рушимо стабло јер је гран пукла под нама, тако дајмо нову шансу онима коју су нам значили.
Нас самих ради, јер без њих нисмо исти.
Да, о теби оговорим.
То је разумљиво али није и логички исправно.
Још је Хераклит рекао да "не можеш два пута загазити у исту реку".
Тако је и с међуљудским односима, било кад су они сами у питању или кад су у питању људи с којима ступамо у те односе.
По мени, постоје две врсте поверења.
Једно се поклања људима које тек упознајемо и оно не би требало да зависи од наших претходних искустава, ма колико нам "неко" личио на "неког".
Сваком новом човеку треба прићи отвореног срца, али и не срљати и не идеализовати људе.
Друга врста јесте поверење које се поклања људима који су нас већ једном изневерили.
У тим ситуацијама човек мора бити свестан несавршености другог, и своје личне несавршености, и мора се издизати изнад своје повређености и некадашњих неспоразума те раширити руке да би неком дао ново место у свом животу.
Али никад оно које је некад имао јер "ни ти ни река нисте више исти", што би рекао Хераклит.
То ново место може бити и присније од старог, некад напуштеног.
Људи су, као и сва жива природа, склони расту и мењању читавог живота. Па, као што не рушимо стабло јер је гран пукла под нама, тако дајмо нову шансу онима коју су нам значили.
Нас самих ради, јер без њих нисмо исти.
Да, о теби оговорим.
