Idemo u rat...
U, jeeee...
To mi je bio prvi komentar... Neko u mojim godinama i rat ne shvata ozbiljno, to je nešto ne ide uz način mog života.
Realno gledano, to i nije rat. Tačno je, tamo se puca, pobunila se lokalna plemena, traže neku svoju vlast, ovi drugi im ne daju, pa malo maltretiraju jedni druge, malo se pljačkaju, siluju, pale kuće...
Ja nisam iz tog filma. Ne shvatam nasilje kao nešto nužno da bi se postigao cilj... Smatram da sve može lepo, ljudski... Možda je to i problem - nismo ljudi!
Da, pre polaska sam je zvao. Bila je kući, sama, čekala da se javim. Igrao sam neku ratnu igru na kompjuteru i, zezajući se, rekao joj da idem u rat. Kao da je to normalno, kao da idem po hleb i mleko.
Onda je krenulo... Najpre sam čuo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
...... u kamenu nema nevidljivih
hodnika, niti mora postojati nekakva posebna lukavost da se
prodje kroz tvrdo.
Jednostavno se bira prvi, najpreči put, i to je čitava pamet.
Prepreke, ako ih ima, ne nalaze se u stvarima, nego u našoj
nemoći.
Jer zašto na njih ne naiđu oni koji ih ne vide?
Ili ih vide, a
preziru?
..........................................
Nema ni tajni, ni trikova, niti se takve stvari mogu negde
naučiti.
Treba zadržati dah, zažmuriti, i zatim, zagnjuriti se u
planinu.
Poneko nikad ne primeti, ushićen lepotom svog vida, da zagledan
u neobično, smeta njegovoj običnosti.
Mika Antić
Neka vam Nova Godina obasja dušu, ispuni je najdivnijim osjećajima i neka vam bog podari sve što nemate a želite i sačuva sve što...
Napisano večeras pposle čitanja ove pesme.
http://forum.krstarica.com/entry.php/21002-Spasimo-ljubav
Radna verzija pesme-
Već odavno nije isto
ono što je nekad bilo,
šta li se to draga moja
to sa nama dogodilo?
Eh živote prevarantu
što ponudi večnu sreću,
pa nas stavi ti u kola
što nizbrdo sad se kreću?
Gde nestade zaljubljenost,
silnija od sinjeg mora?
Izgleda da pobegla je
iza sedam vitih gora.
Sad sedimo k'o panjevi
dok čuvamo život goli,
polumrtvi krećemo se,
a svaki nas pokret boli.
Na daljinskom dugmići su
već odavno izlizani.
od dosade ljubav više
nema ko da štiti, brani.
Ipak glumci ostadoše
pozorištu svome verni
dok ponori nerazuma
postadoše neizmerni.
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Original postavio 123loncar
...izgleda da stvar vidiš jasnije ...okreni obrni , osta ja bez tiketa pa i bez nade....što je život surov bre...
i nadu mi ne pruža...au......bre !
Original postavio LJILJA MMM
Ajde more.....nadu stvaramo mi a ne država.....jel vidiš da smo svi u pesmi veseli.....realno veseli......
NINDŽE
Ajde more.....
nadu stvaramo mi a ne država
jel vidiš da smo svi u pesmi veseli
realno veseli.....i realno očajni
vrlo obučeni za preživljavanje
i do samoneprepoznavanja izmučeni
kvalitetom dugogodišnje obuke
dodjemo ti bre k'o nindže
samo šarene i malo uzguljene
ne znamo kud glavom udaramo
ali znamo da će samo nas glava da boli
gde god da udari
zato sa...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Igra - sastavi priču
autor LJILJA MMM
04.12.2010.
DA UDJE DANAS
Kameni pločnik.....kamene kuće......kamene ulice.....kameni grad. Tim sivim kamenom odzvanjaju koraci njeni. Tup...tup...tup...umorne štikle po umornom kamenu govore umornim hodom umorne Marije.....Povijene glave ulazi u sivu kamenu zgradu....gotovo je....sve je završeno. Surovo i teško. Kidanje u stomaku oseća još uvek dok ulazi u stan....nema nekih stvari....u kupatilu nedostaju njegove stvarčice .....u dnevnoj sobi zjapi prazan sto za kompjuter. Lampa....ona što su kupili kada su letos bili na odmoru ....odmor....dolazi joj kao talas sećanje i plavi je....muti joj se pogled. Tada je upoznao...
S A N
Pogled mi luta negde u daljinu
Znam da si negde tamo,
Žalim sto nismo mnogo blize
Da jedno drugom se damo...
Osećaš li noćas moju čeznju
I kako te srce želi???
Znam da bi i tebi sada prijali
Poljubci strasni i vreli.
Ruke ti klize po telu mome
Dok vrat mi ljubis strasno,
Nabrekle grudi se pripile uz tebe
Evo već uzdišem glasno...
Skidam sa sebe i zadnji komad
Odeće koja me steže
Uzmi me odmah samo požuri
Sve mi je teže i teže....
Gola se tela u jedno splela
U najlepšem ritmu se njišu
Zajedno stižemo do vrhunca
I zadnje se stvarnosti brišu...
Pogled mi luta negde u daljinu
A napolju samo tama...
Žalim sto ovo samo je san,
Jer noćas sam kao i ti sama....
Noć je padala na sivi Beograd tog sivog januara te jednako sive godine. Ležaja je zgrčena, umotana u frotir u svojoj garsonjeri u sivoj i bučnoj beogradskoj ulici. Kroz prozor nije gledala. Niti je prizor bio nešto gledljiv niti joj je bilo do pogleda na svet uopšte. Ma ni sebe nije mogla da gleda. Nije bila nezadovoljna svojim životom. Nije bila nesrećna. Al nije bila ni srećna. Bila je prazna. Što je kad se svedu računi najjadniji i najgluplji osećaj na svetu. Džaba sva statistika, sva nauka, introspekcija, tešenje, toplota, pare... kad se osećaš trulo. Ko gangrezna noga koja može tako da preživa neko vreme dok ne otpadne. Osim ako joj neko ne pomogne. Nije je taj osećaj često pohpodio, srećom. Zapravo praznina i jeste takva tiha...
Mlađan Dinkić "obećao" da će kupiti novi automobil koji se momentalno proizvodi u "Zastavi", mašala, svaka čast gosn.Dinkiću, ja bih volela da i moja deca mogu da kupe taj auto, kakav god da je,a ne da vozaju stare krntije koje su davno postale punoletne.
Fantastična Eva Ras na farmi bitiše i isprobava svoje glumačko umeće na nepismenim personama, ako nikako drugačije ne ide, Eva ko Eva udara najjače, savetuje ljude da se "seksaju" u polju, njivi, ma gde god stignu, čudim se da je još uvek na farmi.
Na istoj toj farmi neka Vendi propagira nešto, da mi je znati štaaaaa???? Peva gore od mog matorog kada se oždroka, izgleda kao moja baba sa veštačkim sisama, veštačkim usnama, veštačkom kosom i verovatno veštačkim zubima, ali ona ZNA, ona...
Maltene onomad, pre jedno pet godina reši moj matori da mi za rođus pokloni komp, ih, ta idi begaj, šta će to meni, ja se sva zacrvenela ko seoska mlada, ali se i popišmanila, pa što i ne bih, jes da nisam znala ni kako se uključuje, al ko velim ima i ona moja komšinica koja ima mLogo manje škole od mene, ali udara po tipkama ko sumanuta, pa ko velim, aj i ja bi mogla, što i ne bi.
Al vidi vraga, matori uvek ima neke zadnje namere sproću mene i poklona, rešio da mi da poklon ali zauzvrat čekao da mu sve ono što sam mu dotad kuckala na staroj "Olimpiji" zarad nekih njegovih poslova, sve uredno prekuckam i još, vidi vraga, da mu i sejvujem za sva vremena. Pitala ja njega šta mu dođe to sejvujem, nije znao tačan prevod, ali glavno je znao...
Pre koju godinu sam bila u AmeriKi, L.A. imam tamo jednu prijateljicu, iz nekog razloga poželela da me vidi pa mi platila kartu da je obiđem. Ma super sam se provela ako ne računamo pušenje, mada ni to nije ispalo loše, em uštedela pare, em poštedela pluća, jedva pet komaTa da sam uspela dnevno da ispurnjam. Čudan neki svet ti Ameri, ako im u parku pomiluješ slatko detence po kosici, oma zovu Police, ako u kafiću nema mesta pa zamoliš nekog ko sedi sam da mu eto malčice zasmetaš samo da posrčeš kafu, oma bega ko da si gubav, al što ljudi vole životinje pa to je neviđeno. E tu su me načisto kupili, sve sam im zajebancije oma oprostila.
Jednom sam imala tu čast da prisustvujem spašavanju neke mačketine sa ne baš tako visikog drveta, došla...
Priznati drugima, to može značiti ispovest ili predaju. Od prvog se oseti olakšanje i praznina ili bol, ali možda i radost u olakšanoj duši. Od drugog se može osetiti očajanje ili olakšanje; zavisi kakva je borba prethodila konačnom činu.
Ali, priznati sebi, to već predstavlja najteže suočavanje. A šta će se iz toga izroditi? To već zavisi od toga sa koliko snage još raspolaže onaj ko se odvažio da pogleda sebi u oči i kaže - POGREŠIO SAM!
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
BISERJE
Biserje zvoni u tebi i meni
kao praporci po malo sneni
Misao pevaju oni strasnu
što pretvori se u reč jasnu
u uzdah slasti dok šaraš po meni
rukama dok ispisujem želje
po telu vrele talase ti puštam
zveči sve jače biserje zrelo
osećaj dodira zveket mu blaži
dodir ga teši ali i snaži.
Zastaše dodiri da se dodiruju
to strast na prozore duša nam lupka
pobeže biserje u izvor života
u izvor života ispod mog pupka.
PS Dobro jutro blogeri......radni dan.....biće naporan.....da se prvo propremimo :heart:
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
VELIBOR
Bor je bor
ali ako hoćeš sa njim razgovor
onda moraš naučiti bor
kako se vodi tihi razgovor
kako se maše lako, nečujno
kao što misao hoda bešumno.
Ma ne sumnjaj ni malo
da će bor naučiti
i da priča i da maše
da se smeje i da plače
s tobom tiho kao sunce
što žari ti letom lice
tako tiho kao što su
sve te naše nesanice
što kazuju svoje lice
lice male lutalice.
Ajd' pokušaj, života ti
da naučiš ti tvoj bor
da vodite razgovor
daj mu ime Velibor.
Dopašće se njemu ime
idu duge, duge zime
trebaće ti zelen reč
tvoje tišine stvoritelj
uvek treba takav prijatelj
da sve tvoje reči čuje
i kad plaču i kad bruje
sve to čuje Velibor
on je dusa, on je dom.
Posvećeno...
Božic je,a ja sama... i sinoć na Badnje veče i danas...Deca su kod oca,kao i svake godine,a ON,moja ljubav...ko zna s kim...Ni poruke na ovaj sveti dan...Stižu sms poruke sa svih strana od rodbine i prijatelja,zvone telefoni,fiksni i mobilni,svi čestitaju i raduju se prazniku...Ali nema NJega...Znam da je kraj,ali mogao je bar čestitati,u ime vremena koje smo proveli zajedno...
Moram se navikavati na samoću,jutros sam to sebi izgovorila naglas kada su deca otišla...Oni rastu,i treba da krenu svojim putevima,da žive svoje živote...Sada sam sama za praznike,ali će doći dani kada ću biti sama stalno i moram se privikavati na to...Dodjem u ovaj virtuelni svet gde me razgale srodne duše,i onda uz muziku i njih lakše prebrodim teške...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
BRLJIV DAN
Ja brljiva
brljiv dan
nema veze
bar je nasmejan
On se smeje
meni u lice
ja se njemu
kezim u facu
a klijenti-pacijenti
klibere se
šta će jadni
neko od njih
čak putuje
neko opet
malo luduje
sve to ludo
sestro, brate
pa sad eto
tako ludi
zagrlimo jedni druge
smejemo se, čestitamo
znaju oni a znam i ja
život ima jedan konto
sve što knjižiš računa se
potražuje i duguje
s besparicom se druguje
uvek dužan nikad ružan
osećaš se kao kužan
al' smo eto ludi, lepi
ali nismo zato slepi
dokle ćemo da gledamo
sve dok oči ne sklopimo
tako oni gore kažu
radi, rmbaj i zaradjuj
mnogo ih je ...ma previše
ko će sve to da namiri
kad će život da se smiri
Od života prelepoga
konta...
Pitaš me:
Gde sam
svih ovih godina.
Jesam li oženjen.
Imam li dece.
Ćerku.Sina.
Da l se zbog nas
još pomalo kajem.
Shvatam li da život
večito ne traje.
Da sve imam ,Jasmina.
I tri ćerke i sina-
Čak i unuka imam.
Jedino još to
nadi mojoj infuziju daje.
Al nemoj da me pitaš
ako ovo pismo pročitaš:
Koliko mi nedostaješ
Milan Višnjić
Kad reči nam se sreću
a misli razilaze
mi odavno nismo
saputnici sa iste staze
Kad srce žmuri
na ono što oči vide
vreme je da se kaže
ovako više ne ide
Kad navika proguta
poslednju našu želju
ljubav odavno
ne greje našu postelju
Kad jastuk nam sanja
daljinama razdvojen
priznati treba
da sve gotovo je
Uzalud se tešimo
tražeći u lažima spas
ljubav je nešto uzvišeno
spasimo je od nas
Milan Višnjić
Не дам ти да не живиш
Не дам ти да се одрекнеш себе
Не дам ти да не верујеш себи
Не дам ти да не будеш Ти
Ти си Посебна
Изнад мене и изнад свих
И ја не могу да прихватим
да то поричеш
данас за увек
Зато ти не дам да не живиш
и
нудим ти себе целог
као јастук за спавање
или за плакање
нудим моје наручје
да те чува од од свега
нудим ти моје усне
да ти причају о лепотама света
Ма, нудим ти све
не треба мени ништа
ако теби не може да послужи
кад су ноћи најцрње,
а дани без сунца.
Нудим ти све
Podasetnik
Iz nekih starih razloga
ne mogu bez tebe ni malo
a tek ovako ne vidim
da ću negde ikad stići
nad nama kao da se skupilo
davno prokletstvo pa pritiska
krade nam svaki mogući dan
koji bismo proveli zajedno
kasno je da se menjamo
valjda imamo vremena za nas!
*****
Ja ne brinem za nas
Noćas sam tebe sanjao
na uvo ti tiho šaputao
ne čekaj zoru uzalud, zaspaćeš
ne moraš budna u novi dan.
Noćas sam o tebi maštao
čuvao te od tužnih misli
prikradao se lagano uz tebe
redjao ti zvezde po kosi.
Noćas sam samo tebe video
u sebi sam se opet zapitao
koliko treba sreći da dodje
ma, ja ne brinem za nas.
*****