Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Evo, od juce sedim za racunarom pokusavajuci da napisem dopis Ministarstvu pravosudja u koji ce u sredu 26.01.otici članovi grupe koja okuplja rodbinu žrtava lekara. U Ministarstvo mogu otici samo tri clana! Toliko sam zelela da odem i ja, ali ...visa sila, mozda je tako i bolje, mozda bih izgubila zivce...jer ih vise i nemam. Tri registratora puna su predamnom...citam i jecam i gledam u tu hrpu papira koja predstavlja Pravdu za moje dete...Ponovo, po ko zna koji put se suocavam sa teskom istinom i patnjom svog deteta, Pre neki dan sam razgovarala sa svojim advokatom i nisam mogla verovati sta mi covek kaze. PONOVO je predmet kod one iste Zamenice Javnog tuzioca koja je moju molbu da prosiri optuznicu ODBACILA...i sto je najcrnje njemu...
...
Noćas
otimam reči gluvoj tišini.
Trudim se
da sačuvam sva ona naša budjenja
sa toplim drhtajima u grudima,
dok lenjo
ispod satensko plave posteljine
pozdravljamo prozeblo,dremljivo jutro.
Sviće polako
još jedan jesenji dan
nad maglovitim obroncima fruškogorskim,
slanim od jutarnje rose..
Trudim se
da zauvek urežem u krhko pamćenje
njegovo postojanje
i sve one skrivene nežnosti...
Kad sve naše Ljubavno od juče
postade Nevoljeno danas,
neminovno,iznenadni dar sudbine
zaogrnusmo sopstvenim prokletstvom.
To je
kao kad sreću koja te drži budnim
ugušiš snom o njoj.
Tada tražiš opravdanje
kako bi mogao
da jednom poveruješ
kako svega od toga,zapravo,
nikad nije ni bilo..
Svake večeri
moj mrtav dan
susretne se sa tvojim
mrtvim danom...
...
Ne mogu da se pomirim sa ovom vrstom čovečanstva.
Još imam čulo nevinosti i radosti.
I ne mogu da žurim.
Da se grčim i kidam.
Da budem privremen.
Ja brusim svoje oči u drago kamenje.
Miroslav Antić
Živimo u čudnom vremenu u kojem je živeti isto što i sanjati.
Mi sanjamo život budni,širom zatvorenih očiju.
Svako sanja ono što mu nedostaje,za čim čezne,što bi ga usrećilo.
Bogataš sanja o svom bogatstvu,nikad dovoljnom materijalnih vrednosti.
Siromašan,bežeći od svoje bede i nesreće,sanja prepunu trpezu i decu svoju koja nisu gola i bosa.
Bolesnik sanja o sopstvenom ozdravljenju,i ne razmišlja o tome šta znači imati i nemati.
Ambiciozni sanja o svom postavljenom cilju.
Usamljeni sanja da u njegov samotni život dodje drugi...
...
Besciljna šetnja broji moje preostale dane.
A ja se nadam i dalje.
Živim u snovidjenju sa tobom..
Nije u redu,nije fer,da te život,samo tek tako,razbije u paramparčad.
Nema opravdanja za tako nešto...govorim nebu iznad mene.
Spuštam glavu,brojim svoje beskrajne korake i nastavljam dalje.
Ogrnem se mrakom i ćutim.
Osećam da pada teška kiša,a ustvari,to samo rominja tuga.
I sećanja..
Zaiskre,na trenutak,poput zvezda u vedroj noći,neki davni dogadjaji što liče na san.
Nestvaran,kao kad padne sneg na početku leta.
Nostalgično zamiriše prvi promrzli cvet kukureka i visibabe,ispod ledenog pokrivača.
Boreći se sa okrutnim zagrljajem zime,biljni stvor ima potrebu,Božjom promisli utisnutom,da oseti topli sunčev zrak.
A tamo,duboko u...
...
Pogledom
pronadjoh Uništeno.
Prepoznah ga
ojadjenog.
Možda mi može biti
oprošteno,
al` ne bih o tome..
Ja bih o Onome
što tražim,
a što ne nadjoh
ili ga nema.
U prolazu ga videh
kako usamljeno,
pospano drema..
al` nije me prepoznalo
il` nije me htelo..
I poželeh jako
da ga imam
svesna svoje nemoći.
Istina je,
kunem se očinjim vidom
i znam..
neka mi je Bog u pomoći !
.....
Ps.Posvećeno upornim,večitim tragačima...
Bol. Iscekivanje. Onako prazno. Mucno. Preplavljujuce.
Nervozna. Mozda pomalo mrtva. Strah od suocavanja sa ocima. Svojim. U ogledalu.
Da li su moje?Je li taj osjecaj sto naslucujes u mojim zenicama moj?
Zaista moj?
Ne misli. Osjeti. Me. Zamisli. Udarce srca. Osjeti. Jer ja ne znam sta osjecam. Ili zasto.
Je li glupo da ti kazem da me volis?
....
Čudno izgleda taj trenutak...nalik je snovidjenju.
U mukloj tišini,dok ležim u polutami poznate sobe,misli mi beže i ja ne mogu da
ih povežem i dovedem u smisleni poredak.
Otvorim oči,a na plafonu se ocrta zalutala,najlepša moja misao o tebi.
Raskošna u svojoj lepoti,poput freske..
Zbog nje,napisaću kasnije pesmu za tebe..
Ova misao je velika poput planine i beskrajna poput nebeskog svoda.
Ona je ispovest,podsetnik da te nisam uzalud volela.
Ma kako se ova ljubav činila davnom,moje srce ne zna da postoji pojam vremena...
....
...
Stvari neprevodive u reči
Postoje stvari koje se
nikada ne dogode.
Ne mogu ih prizvati
ni čežnjivi pogledi,
ni jedva čujan šapat duše,
ni dodiri gladnih ruku..
Samo senka njihovog postojanja
okrzne našu dušu,
pojavi se kao duga
posle kiše..
I samo ih slutimo
slepi da ih ugledamo,
tumarajući lavirintom
sopstvene samoće.
Postoji prekrivač
za nedosanjane snove,
za sve one stvari koje se nikada
ne dogode..
Izatkala ga je tuga
da razbudi uzavrele strasti
i sakrije bezglasne uzdahe srca
u nama..
Postoje te čudne stvari,
neprevodive u reči.
Samo ih,obično,
u tmurnim oblacima
maglovitih dana
nešto u nama sluti..
....
...
Slomio si mi krila.
Tek izrasla,još nejaka krila za let.
Okamenio si moju želju za slobodom u tebi.
Nisi dozvolio da se vinem nebeskim svodom,noseći te sa sobom.
Zar ne znaš da je ovo,možda,naš poslednji let?
Surov si,jer živiš u surovom svetu.
Dobro znaš da to nije i moj svet.
Živiš na planeti u kojoj leptiri žive samo jedan dan.
Nije im data šansa da dočekaju novu zoru,baš kao što je ni ti nisi dao nama.
Slomio si mi krila.
Tek izrasla,još nejaka krila za let...
.....
...
Dovoljno daleko
Već sam dovoljno daleko
da možeš mirno
da me zaboraviš..
Vreme je da prestaneš
da sebe mučiš osećanjem
za koje misliš da je ljubav.
Nastavi da hodaš utabanim stazama
svoje besciljne šetnje
kroz nepreglednu šumu
tamnih vilajeta sopstvene duše.
Nema odgovora
na pitanja koja te muče,
ona koja te nije volela
zauvek ih je odnela sa sobom.
A ja više nikada
neću da ti svratim,
samo ću u ćutanju
i dalje da te pamtim.
....
....
Ti si meni,babo,uvijek govorio priče u kojima dobro pobjeđuje zlo,ljubav pobjeđuje mrznju,milosrđe grubost,pamet ludilo.
Krivo si me učio,babo.
Da si me učio drugačije možda bih ogrubjela,možda bih sve lakše podnosila.
Morao si mi kazati da je život period tmurnog,sivog vremena s iznenadnim sunčanim trenucima.
Ja ću tako učiti svoju djecu.
Ako pak njima sunčani intervali budu trajali duže,neće biti na gubitku.
Takođe ću ih učiti da se ni za kog i ni za šta ne vezuju suviše čvrsto,jer na kraju će uvijek biti gubitnici.
Da nauče da drugima ne dopuste da im budu Sve.
Nura Bazdulj-Hibijar
~~~~~~~~~~~~~~~~
Dobro vam jutro,ma šta mislili o ovakvom pogledu na život...
....
...
Zavođenje je vrsta manipulacije u kojoj onaj koji zavodi ima neki skriveni cilj.:flert:
U korenu reči udvaranje,postoji reč dvor,odnosno dvoriti,što ukazuje na lepo ponašanje prema nekome,ponašanje„kao na dvoru”.
U tom smislu, udvaranje je ono lepo ponašanje kojim jedna osoba drugoj stavlja do znanja da joj se sviđa i da je zainteresovana za intimnu ili seksualnu vezu.
Udvaranje je ponašanje onih ljudi koji misle ozbiljno. :zaljubljena:
Međutim, za razliku od udvaranja,kod zavođenja i koketiranja postoji obrt u ponašanju.
Tako, na primer,u slučaju koketiranja,osoba se ponaša kao da se udvara,ali čim shvati da je prihvaćena,hladi se i odustaje od odnosa.:cao:
Koketiranje je ponašanje onih ljudi koji samo proveravaju svoje...
...
Rekla sam
Rekla sam ti:
"Vetar prošlosti je opustošio
moju dušu,
i više ne znam ko sam".
Rekla sam ti:
"Čovek se ne radja jednom,
kao što se i ne umire samo jedanput.
Život je nešto iskonsko-
tanka,ali neprekinuta nit"
Rekla sam ti:
"Čovek stvarno živi
samo ako ume da voli,
dok vetrovi dolaze i odlaze"
Rekla sam
toliko toga
što sam mogla da prećutim.
Prećutala sam
toliko toga
što sam mogla iskreno da kažem..
...čak i to da te volim.
Violeta Milićević
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
U ovom hladnom jutru,jedino pomisao na nečije tople ruke može da nas izistinski zagreje.
Ne dajte da one ostanu sklopljene..
....
...
Ja pamtim ono veče kad smo otišli kod jedne tvoje prijateljice koja je slavila rođendan, sećam se svakog vica koji sam ispričao i sećam se pogleda društva koje je u meni gledalo neku egzotičnu životinju, sećam se kako su se gurkali laktovima kad smo ulazili, kad sam skidao svoje cipele sa pačijim kljunom (a u modi su bile brukserice), kako sam ispod stola krio onu rupu na ne baš čistim čarapama...
…Pamtim kako sam to vece, ponesen strahom, popio tri flase "Fruskogorskog bisera",
litar i po domace rakije (vise je nije bilo) i zavrsio sa 'Mandarinetom", nekim likerom od mandarina...
Od svega toga bi se napilo jedno omanje krdo slonova, ali ja sam bio najtrezniji, bojao sam se da tebi ne napravim neko sranje i to me je drzalo.
Onda...
....
Ako ti jave da sam pao na razoranim, sledjenim poljima Flandrije, da me je pokosio srapnel - ti nemoj da budes tuzna i nemoj plakati pred svetom, jer vrlo dobro znas da iz mojih grudi ne mogu da niknu suncokreti niti se moje kapi krvi mogu pretvoriti u makove...
To je sve jedna obicna literarna konstrukcija, a da ne pricamo o tome sto ja nikad nisam ni vidio Flandriju niti je ona videla mene.
Ako ti kazu da sam se u svojim poslednjim casovima junacki drzao, da sam neustrasivo gledao smrti u oci, da sam je cak i zacikavao, da sam svog sudiju prezrivo pljunuo, a da sam dzelatu dao kesu dukata uz reci: "Dobro obavite svoj posao!", a da sam, potom, sam izmaknuo stolicu ispod vesala, ti bi morala znati da je to jedna obicna...
Црно нам се пише. Све остале боје су потрошене.
Спектар дугиних боја потрошен на параду....
Све остале се немилице троше у свакодневном фарбању програма на разним телевизијама...
Оно мало веселих боја, што остаде у овој држави, већ су резервисане
за најављене или ненајављене изборе....
Треба фарбати море плаката....и гомилу шарених лажа од стране политичара.
А година која је почела, већ сада је црна да црња не може бити...
Поскупљење за поскупљењем, са најавама нових поскупљења
и повишицом плате од два посто...
Почињу са продајом природних ресурса... Опорезовали су све чега су се сетили...
Молим читаоце ових редова, да им не спомињу Сунце и веселе боје...
Још ако нам и то опорезују и одузму, одосмо у пи.чку материну...
У прошлом...
Сви знамо да у математици постоји потребан и довољан услов. Потребан услов да би били Црква је Света Тајна крштења. Али, то је само потребан, али није довољан услов за наше спасење и да би били Црква. Потребно је још да се држимо Божијег Закона, односно, како каже Свети Јустин Ћелијски: “Да свестрано кроз Свете Тајне и Свете Врлине растемо у меру раста висине Христове”.
Црква могу бити само оне крштене душе које се држе Божијег Закона и који се труде да живе по Светим Тајнама и Светим Врлинама. Познато је да преосвећени владика Артемије, заједно са његовим монасима не пропагирају никакве јереси, нису нарушили Божији Закон, јер се труде да живе Свето-врлинским животом, чувајући Православну веру чисту и аутентичну, као што су нам је...
Dva traga sam rešio pratiti u potrazi za srećom
Prvi je bio u odlasku a drugi u povratku životnog sna
Idući ka tom cilju, zaboravio sam odakle sam pošao
Svejedno li je kojom stranom idem, ako tražim sredinu
Kreneš li napred, ne možeš videti ko te prati
Treći čovek je uvek u pravu kad se dvoje ne slože
Vratiš li se nazad, traga nisi ostavio vidnoga
Da li se isplati živeti ako dug raste što više plaćaš
Želiš li videti izlaz iz lavirinta, pre nego si u njega ušao
Možeš li stići nekud ako si kasno na put krenuo
Možeš li videti zoru ako tamom lutaš neprestano
Možeš li suncu reći gde suta jutrom da izađe
Možeš li odgovor naći ako se stalno pitaš
Korakom li možeš preplivati nebeske visine
Vriskom ćutanja možeš li...
Od sinoc pada sneg, beo i cist da prekrije citav beli grad.
I pomislih...kakva cudna simbolika...
Bela zastava je odavno podignuta u borbi protiv korupcije, kriminala, svih vidova sunda i kica.
Belo se prodaje deci vise nego ikada, a u zemlji niko ne zna koliko narkomana imamo, niko se time ne bavi jer imamo precih stvari od njihovih zivota, ko ce jos o tome sada da misli...
Imamo i mleko "Bello" samo sto nemamo mleka, ali dobro sada ne moramo bas da se hvatamo za sitnice, vazno je da je ono belo.
I predsednik nam je sada vec poprilicno beo kao i premijer, a to nazalost ne znaci da su i mudriji...mislim, trebalo bi kada nas vec gledaju belo i kazu nam da ce ova godina biti (opet) teska.da barem deluju da su mudri...ali izgleda da oni...
Najaktivnija i draga nam spisateljica sa Krstarice, jednom je u okviru svog teksta citirala arapsku poslovicu: "Gospodar si reči koju nisi izrekao, i rob one koju si izgovorio".
Iako sam primetila da je citat ove poslovice uzete iz lepo i zanimljivo napisanog teksta autorkinog, već izazivao polemike, moram da priznam da je i meni nekako odmamio pažnju od ostatka teksta. Možda je i autorka delom "kriva" za to, jer ga je boldovala, ali možda je razlog tome i taj što se zaista ne uklapa u našu kulturu, pa nagoni na razmišljanje.
Dakle, da ne preterujem dalje sa uvodom, ni meni nije jasno čemu služe neizgovorene reči. Reč je sredstvo koje može da izazove reakciju, koje podstiče na delanje, a neizgovorena reč je ubijena emocija...
Razgovarala Biljana Đorović
Pisali ste o sastancima grupe Bilderberg. Postoji, međutim jedna veoma zanimljiva priča iz vremena kada ste započeli sa istraživanjem koje je rezultiralo pojavom vaše knjige: „Stoleće rata“.
Sastanci grupe Bilderberg uspostavljeni su od strane elitnih krugova SAD, pedesetih godina prošlog veka kao pokretački kanal za poslove elite u oblasti politike, bankarstva… Ovu grupu čini vodeća bankarska elita SAD, Zapadne Evrope i zemalja koje su u NATO-u. Bilderberg je atlantska institucija od samog njenog ustanovljenja, svi sastanci se odvijaju iza zatvorenih vrata, veoma je veliko obezbeđenje, novinari koji su pokušali da prisustvuju sastancima su bivali uhapšeni tokom proteklih sastanaka, a oni kojima je omogućeno...