Zamoliću ovog puta drage dame da prokomentarišu ovu pesmu.
Zanima me da li je pesma dovoljno realno govori o trenucima tuge gledano iz ugla ostavljene devojke.
Veoma mi je važno da čujem vaše mišljenje.
Hvala unapred.:mrgreen:
Lutka i srce od marcipana
Od prvih suza i prvog bola
prošlo je mnogo nesrećnih dana,
na vreme s tobom seća me samo
lutka i srce od marcipana.
Šareni lutak gleda me nemo
možda se i on ljubavi seća
kad si me zvao ljubavlju svojom
i kad je ime bilo mi sreća.
Poljubac zadnji nije k'o prvi
jer posle njega ostaje rana,
oh zašto nisam šarena lutka
sa slatkim srcem od marcipana.
Šareni lutak i dalje nemo
tuguje sa mnom, nadamnom bdi
iako nema srce što kuca
on ima veće srce neg' ti.
Pozdrav :bye:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
"Hoću da ugradim silikone..."
"Vau, pa odavno nisi odvalila veću glupost. Baš sam se pitao da nisi bolesna..."
"Ne, stvarno! Planiram to već duže vreme."
"Zašto bi to uradila? Lično, mislim da je to jedna velika glupost, osim ako nije u pitaju neka korektivna operacija, tipa rak i slično..."
"Ozbiljna sam."
"I ja sam. Jedini koliko-toliko normalan razlog osim ovog što sam ga naveo, je da si rešila da budeš pevaljka, pa pošto je to trend i mora se..."
"Neću da budem pevaljka."
"Au, pa ti hoćeš da 'vataš frajere na sise, kako mi se čini? Jadni su ti frajeri koji se lepe na sise, a i ti kad ih tako privlačiš. Nije sve u sisama."
"Zezaš?"
"Ne, zašto bih. Samo iznosim svoje mišljenje. A i to da muškarci više vole sisate plavuše je čista...
Razmisljam nesto
Nasa igra
Slicna je Igri pahulja,
Pahulje se dodiruju,
ljubeci jedna drugu
trazeci par
Da se smire i
zajedno spuste na zemlju
Slicna je i nasa Igra
Samo nasa je nesto toplija
I vatrenija
Nasa Igra poljubaca i dodira
Igra pahulja
Posmatrali smo je zajedno,
oh, tako lice na nas
Samo mi smo odabrali
Jednu opasniju Igru
Vatreniju
Sa rizikom da se opecemo
Rekli smo, ako se opecemo
Rashladice i ublazice to
Igra Pahulja
Ovo je čest slučaj, ne samo kod učenika nižih razreda, već i kod učenika srednjih škola. Nažalost, nastaviće se i kad deca odrastu i zaposle se. Takvo ponašanje može imati za posledicu loš uspeh u školi, na poslu i u životu.
Potrebno je da naučimo decu odgovornom odnosu prema svemu što se tiče njihovih obaveza.
Pa počnimo od najranijeg detinjstva.
Posle igre pokupićemo, zajedno, igračke i smestiti na za to, predviđeno mesto. Podsticaćemo dete da nabraja igračke sa kojima se igralo, potražiti ih i smestiti. Kada izlazimo sa detetom, idemo u posetu, na izlete, u vrtić, ranije ćemo se dogovoriti sa detetom šta će da obuče i da ponese a onda sve to pripremiti. Počećemo od donjeg veša, čarapica, po redosledu po kom oblačimo...
[Fale mi: 8, 75, 86,89,97,109,110,124,139,147,169,170,178,180,181,184,210,214,224,231,232,238,242
Duplikati: 2,15,17,21,22,23,27,32,33,36,41,45,57,65,66,68,74,77,80,82,85,92,94,1014,106,111,119,121,122,132,137,138,141,145,148,152,157,162,166,176,179,187,188,191,196,197,198,201,202,204,207,225,226,227,236,240,248
...hladnom rukom
na čelo me
označi
radosti daleka
i molim te
ruku ne povlači
neka ostane
n e k a
...umeš li opet
da maštaš
kao i prije
ili bi
da zaboraviš
kao da maštanje
i postojalo nije...
...maštaj
ako sebi nećeš
drugome obavezno
praštaj
i nemoj glavu osim naprijed
nikud
da okrećeš.
Napredak čovečanstva doveo je do toga da ljudi mogu da žive istovremeno više života...ali virtuelnih.
Virtuelni život je nešto što mi kreiramo po našim željama, ili možda onako kako bismo mi želeli da nam izgleda stvarni život.U virtuelnom je sve ‚‚idealno", možeš da imaš koliko hoćeš prijatelja, da razgovaraš o svemu i svačemu....Nasuprot tome stoji stvarni život.Pun problema, razočarenja, uspona i padova.Prijatelje koje stekneš...kakvi su takvi su...sa svim manama koje svaki čovek poseduje.Možeš
da ih gledaš u oči kad razgovaraš sa njima, ali opet nikad nećeš biti siguran da li su iskreni.Poenta svega ovoga je da život nije ‚‚idealan".Hteli mi ili ne moramo da ga prihvatimo takvog kakav je, sa svim problemima koje donosi, bez bežanja...
Pitanje koje svaki zaposleni postavlja u ova teška vremena turbo kapitalizma.Svako želi da se zaposli i obezbedi sebi egzistenciju, ali posle toga sledi i druga strana medalje.Svaki mesec odvajate za članarinu u sindikatu koji treba da štiti vaša prava.Međutim, svi smo mi na ovaj ili onaj način osetili nepravdu.Radiš više nego što je propisano zakonom, ne da ti odmor.....žališ se sindikatu i naiđeš na zid ćutanja.Da li se sindikalci plaše svog radnog mesta ili imaju lični interes?Uglavnom gazdama to odgovara.Odgovara izgleda i državi, da se puno ne talasa.Možda im upravo i sindikati služe da drže nezadovoljnu radničku klasu pod kontrolom?
Hteo bih savet nekoga ko misli da moze da mi pomogne.
Hteo bih da pridjem curi,pa me zanima moze li neko da mi pokaze neke trikove,pitanja kojim bih mogao opusteno da udjem u konverzaciju,kako da provalim koji je tip djevojke,i dali imam sanse kod nje?
takodje posto je veliki ljubitelj drustvenih mreza(Facebook,Twitter...)kako bih mogao da zadobijem njenu paznju i da pocnem dopisivanje,a da ne ispadne da sam neki freak,ili ocajnik ili klasicna budala...
Unaprijed hvala...:)
sta mislis,sto komponujem melodiju ludila
i pisem ovo,svaka rec tebi se uputila
u tebi se pobunila ta nerazumna stvar
pa ne razumes mene,ni ne osecas taj zar
na kraju krajeva mi se krecemo u krajnost
ne postoji trajnost,i nista nije bajno
eto rekao sam mozda jednom,al to bese davno
ti si shvatila te moje reci kao nesto sramno
nisi osetila ono glavno,nestadoh sa tamom
prestao je plamen moj da zivi javno
al gajio sam nadu,ipak ona zadnja umire
pocela si da se javljas,ponovo da rusis me
nisam imao oslonac,zid koji me podupire
isao sam ka srcu u koje prstom upirem
zaklao se zakletvom,istu sam prekrsio
u ljubavnom naletu,da stradam ja sam resio
mnogo sam gresio,al ovo je vrhunac
reko sam ti VOLIM TE,a popusio *****
Koji flip :lol:
Ništa sem slika
medju nama nema
ništa opipljivo
sem uspomena
Sem mostova uzdaha
gde se srećemo
u trenucima sivim
kad ne znamo gde će mo
Ništa sem uspomena
koje nas i vežu i dele
i sa kojima lažemo
propuštene želje
Ništa što vraća nadu
da nas sutra čeka
jer naše je sutra
već prošlost daleka
Milan Višnjić
http://www.fontanasnova.com/
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KRAJ "MOŽDA"
Maštanje....
znam ja to da radim
i te kako....
ma nemate pojma kako
i koliko
po raznim maštanjima tumaram
skitam i lutam
ili samo plutam
samo......
kod nekih me maštanja
nekako uvek nešto preseče
srculence mi odseče
maštanje mi pokvari
izlomi me i smlavi
to sudba mi nešto govori
a i razum dosta glasno žubori
lepo mi kažu ne maštaj
maštanje treba k'o voda da teče
a ne da te na komade seče
u pravu su.......
zato idem dalje
da vidim šta mi to život šalje
a ovo ću nevaljašno maštanje
da bacim u moje svaštare
neka ga tamo neću za njega da znam
jer život mi nekako gasne njegov plam
ili su to ljudi što plamen gase
možda......možda još nešto može da se spase?
"Možda"...
Живот има такав убрзани темпо, да готово да нема околности која не стресира човека. Наравно, све зависи од става самог човека. Неко је сам себи тежак тако да и тамо где нема метежа он је сав пометен. Неко други пак воли сваку врсту изазова, те због љубави коју улаже у свој рад не осећа притисак на негативан већ на позитиван начин. Укратко, када човек оконча све своје обавезе, једва чека да се повуче у неко своје фамозно царство мира. Међутим, када мир досади човеку јер нема неки конкретан садржај услед лењости, губитак своје сврхе проузрокује осећање мира као доконост и одвратност – другим речима немир.
Ако, дакле, човек није некако окренут ка другима, било по љубави или по служби, сам себи умножава терет. И опет, ако није окренут ка...
Дошло је време
да те украдем
из туђих руку
јер
сваке осим мојих
су и туђе и погрешне
Дошло је време
да уђеш
у јаву мојих дана
и напустиш
погрешне снове
јер
сваки осим мојих
и туђи су и погрешни
Знаш да је место
твоје сигурности
и топлоте
само у мојем наручју
и да су једине очи
у којима се твоја душа
без страха огледа
моје и само моје
Да,
дошло је време
за нове дане
који неће бити
ни моји ни твоји
већ сада и заувек
наши
Данас немам
ништа осим осмеха,
помало сетног
и помало тужног
Немам чак ни реч
којом бих те насмејао,
само осмех,
помало сетан
и помало тужан
Не,
данас заиста
ништа немам,
празан сам
као џак који је
послужио својој сврси
Данас,
данас ти ништа не нудим,
а тако ми треба
твој загрљај,
тако ми треба
мало сигурности
и наде
Данас ми само кажи
да сутра је нови дан
zao mi je Jelena sto te nazvah droljom i kurvom, zao mi je sto ti rekoh gadis mi se, zao mi je sto sam bio kutija u koju si izgovarala milion bezvrednih i beskorisnih reci u koje sam verovao kao u dogmu, zao mi je sto sam mislio da smo dva usamjena ostrva koja su se srela Bozijom Providnoscu. i da znas Jelena nije mi zao sto ce Onaj Gore mozda i pre 2042 a.d.da nam odmeri kaznu za sve ono sto uradismo.Ja sam spreman, ovo je moja labudja pesma, a ti Jelena?
Patim..
zato sto sam lenj da shvatim
da se inat ne isplati
Ne razumem
sto ne mogu
da uzvratim
sve sto umem
I mucim se
I tucem se
Patim patim
ne razumem
sta da shvatim.:
:dash:
videla sam ovaj blog i morala sam da ga imam :heart:
Pitam se zbog cega postoje e-mail adrese na sajtovima nase cenjene Vlade i njenih jos manje cenjenih ministarstava.
Nedavno sam poslao 30 maila na razne adrese gore pomenutih..
Dobih dva odgovora tipa "Nismo nadlezni" i "Obratite se pismenim putem" :rtfm:
Jos jedan upitnik za Vladu (pored onog Evropskog)
1) Zbog cega imate e-mail adresu kad ne odgovarate na mailove
2) Umete li da otvorite svoj e-mail :hahaha:
3) Zbog cega dajete mogucnost ljudima da salju mail kad moraju posle toga da salju dobro, staro, svojerucno potpisano, preporuceno, 45-dana-u-posti-zaglavljeno pismo
:dontunderstand:
Pitate se šta vas čeka u Zombieland-u?Ništa strašno
Prvo: pamet vam ne treba, jer ima ko da misli umesto vas.Vaše je samo da budete poslušni.
Drugo: imate pravo da glasate, ali to ne znači da mora da pobedi onaj ko zaslužuje.
Treće: možete da radite,a ako uspete kojm slučajem da se zaposlite ne smete da pitate za platu.
Četvrto: zagarantovano vam je pravo na preživljavanje.
Peto: za sve što vas interesuje ili vam nije jasno, pogledajte vesti na TV.
Dobrodošli!
Pokušaću da napišem pesmu počevši od 21:39 iz prve. O čemu će biti pesma ne znam jer pisaću ono što mi prvo padne na pamet pa šta ispadne.
Pesma iz prve
Sto mu muka i gromova,
sto mu teških zemljotresa,
sto mu štuka i somova
i ljubavnih srcotresa.
Kud baš meni da zapadne
da je volim silno, jako,
sudbine sam tako gadne
da bih vazda k'o lud plak'o.:sad2:
Sto mu tuga i jadova,
sto mu praznih iluzija,
sto mu varki i padova
i ljubavnih depresija.
Kud baš meni da zapadne
da je volim silno, jako,
sudbine sam tako gadne
da bih vazda k'o lud plak'o.:sad2:
Sto mu laži i prevara
sto mu njenih lažnih lica,
sto mu suza i uzdaha
i papinih maramica.
Kud baš meni da zapadne
da je volim silno, jako,
sudbine sam tako gadne
da bih vazda k'o lud...
(ili neka moja razmižljanja o životu inspirisana ko zna čime)
POLA I POLA
Pola moga sveta
ti trošiš
sa polovinom mog osmeha
se smešiš
pola mog udaha
udišeš ti
sa pola mog srca
kucaš.
Drugu polovinu mog sveta
sa sobom nosim kao puž
pola osmeha
na usnama mi treperi
sa pola udaha dišem
i sa pola srca kucam.
Pola od mene je tvoje
a pola samo moje
nemoj zaboraviti to
nikada
jer samo te dve polovine
čine celu mene
upravo tako podeljene.
Na koju god granu
misao da zakačim
na koji god oblak
da se uspentram
gde god da krenem
kud god da stanem
obe moje polovine
boje moje dane
obe ruše brane
obe čekaju jutro da svane
il' dan da potamni
samo moji šareni dani
na šarenom ćilimu što smo izatkali.
PS Dobro vam jutro blogeri....
Песма коју написах ових дана, под утиском догађаја у братској нам Либији:
ЛИБИЈСКИ АРМАГЕДОН
Боже мили, чуда великога.
Шта се шћаше ладна фебуара
две хиљаде једанаестог лета
у Либији земљи да преврне.
Ја голема хајка ударила
на малену земљу џамахирску
и њезина вожда Моамера.
Те(ве)лали ситне књиге пишу
пак их шаљу по бијеломе свијету
по својијех дичних редакцијах,
како Момо млати демонстранте
све младиће ненаоружане,
штоно само мирно просвједују.
Ал други је факат на тапету.
Колико су јадни голоруки,
све на борним тенковима језде,
с калаши и бомбе по рукамах.
Колико су, јадни, беспомоћни
на стотине војниках побише
и хиљаде кућа попалише
и дућана масу поараше.
Ал не маре лажљиви телали
који раде за газде рђаве.
Они вичу свијетом на...