Blogovi

ŠTA JE POSLE….

ŠTA JE POSLE….

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ŠTA JE POSLE…. Od 03.03.2011.-14.03.2011. u umetničkoj galeriji “Stara kapetanija” u Zemunu traje zajednička izložba Jovane Filipović i Nataše Vasilić pod nazivom “TANATOFOBIJA” Sve što se rodi mora i da umre…..dakle, smrt je izvesna. Čemu onda strah od nje? Njena izvestost i konačnost je nešto što sledi te je razmišljanje o smrti racionalano. Opak, takva razmišljanja unose nemir i strah iako odvajkada žive u ljudskom umu. Pripadnici nekih kultura se ne boje jer smatraju okončanje života kao novi početak, reinkarnaciju ili jednostavno mogućnost da se ode na neko bolje mesto….naravno ne telo nego duša. Racionalnost opet govori da je smrt kraj svega…..tela i duše...
Ravnoteza

Ravnoteza

u zivotu uvek ima neka ravnoteza dobra i zla istine i lazi lepog i ruznog Sunca i Meseca zivot ne bi bio ono sto jeste da nema onog njegovog balansa, ravnoteze i tako meri on kao vaga al ne pretera, zna on koliko mi mozemo izdrzati i tako malo lepo malo ruzno malo istine malo lazi i tako kad nam se cini da losija strana preteze zivot doda nesto lepo na lepu stranu meri, vaga kako nam odgovara moramo ga voleti jedan je jedini
SAMO DAN……

SAMO DAN……

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) SAMO DAN…… Juče…….dan težak kao crna zemlja…..kamen dan….i naravno, još jedan tesan rok…..i naravno, kako se to uvek namesti mnogo drugih stvari koje traže angažovanje ove snage na izmaku. Klijent I naš prijatelj posle 10 godina zatvara firmu, mnogo kako, zašto, kuda dalje….totalna besparica kod svih, gomila neplaćenih računa kod svih, Cic koja prvi put sprema sarmu potpuno sama u svom novom domu, normalno nakon odlaska s posla, Maki koji takodje kuva isto jelo ali kod nas kući. Kao što se pretpostavlja, mama je na vezi u oba slučaja hahahaha…..Maca koji obavlja nabavku, plaćanje računa , pomaže Makiju oko sarmi….mada je ovaj mali sve sarme smotao sam….ljubi ga...
DOBRO MI DOŠAO

DOBRO MI DOŠAO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) DOBRO MI DOŠAO Misao tiha u sporom hodu Korakom bolnim otvara dan Telo se budi pokretom lomnim Uspavana radost...uspavan sklad. Mišići i kosti samo obale jesu O koje besno udara more Vazda penuša, šušti i sluša Neman od bola što u njemu živi Talase vitla što mišlju huče Pomama njihova sa krestama belim Na ptice liče na vrhovima krošnji To bol se šeta u svojoj nošnji. Dobro mi došao druže stari Dok tebe imam ja život slavim.

Lajkuj me, lajkovaću te - Lajkoljupci i Lajkodavci

Na FB postoje dve grupe ljudi, narcisi i voajeri. Narcisi vole da se ispoljavaju i da ih lajkuju, a voajeri vole da posmatraju njihove aktivnosti i lajkuju. Jedni bez drugih ne mogu, funkcionišu u čvrstoj simbiozi. Lajkoljubac - Narcis svakog jutra kada ustane razmišlja o tome šta će prikazati od svojih vrednosti i time izmamiti određenu koičinu lajkova. Od uspešnog jutarnjeg mozganja mu zavisi količina zarađene hrane za svoj narcisoizam. Lajkodavac - Voajer svakog jutra kada ustane razmišlja na koje adrese će otići da bi nahranio svoj voajerizam i u zavisnosti od ulova daće određenu količinu lajkova. Neke velike koristi od svega ovoga nemaju ni jedni ni drugi. Najveću korist imaju čelnici FB koji mudro i dobro zarađuju na...

Čarobne note

Neka ti note čarobne skladane rukom Amora na zlatnoj harfi oživljene prepričaju sve noći moje proživljene... Neka ti one kažu ono što usne nisu smjele reći dok su snivale o tvojim očima u hladnim zimskim noćima.... O....da li osjećaš ili bar predosjećaš da srce je note te skladalo u snovima od paučine njeznijim od mjeseca sjajnijim u noćima čarobnim dok je o ljubavi snilo jedno srce zaljubljeno za te je ljubav krilo.........
KOČIJE

KOČIJE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) KOČIJE Biti ono što jesi može samo onaj ko zna ko je. Prihvatiti sebe može samo onaj ko je potpuno iskren pred sobom sam sebe upozna shvati i prihvati sve dobro i loše u njemu što živi kada odgovor na pitanja "zašto" u sebi nadje tek onda u životu može da se snadje. Sam sebi kad istinu kažeš ponekad zaboli a ponekad se nasmeši svakako je tvoja kakva god bila sa njom ustaješ i sa njom ležeš sve misli svoje u njene kočije prežeš da ati vrani istinom tvojom zauzdani nose te kroz život dok teku dani. PS Dobro vam jutro......ajde :kafa:
CIGANSKA PRIČA

CIGANSKA PRIČA

(priče o kerećim ljubavima) CIGANSKA PRIČA Iskreno, mi smo imali sreće sa ovim nemačkim psetom jer je blagog karaktera. Naravno da smo takvog i birali iz mnogo razloga......ali o tome sam već pisala. Dakle, on je jedna dobrica nevidjena za nas i za one kojima mi dozvolimo da budu kraj nas. One ljude koje mi volimo prema njima je fin jer pas oseća i zna šta ukućani osećaju i naravno da jadan pokušava to gazdi i da kaže. E, sad, gazda treba i da razume šta mu ova pametnica priča.I kad lepo svi nauče da govore, e, onda nastaje dug divan period razumevanja i medjusobne priče i svadje hahahaaha Poenta je da svi uče...i pas i ukućani. Svaki pas ima svoju retoriku kao i svaki čovek. Nju prilagodjava ukućanima kao i celokupno svoje...

Na kraju krajeva

Na kraju krajeva to ljubav i nije bila samo čudna magija što nam je duše na tren spojila ko dva uzarena kometa u svemiru u vrelom nemiru... Na kraju krajeva mora da nam nije ni bilo suđeno da volimo se tako sluđeno jer negdje je jednom davno zapisano da sve ljubavi velike sagore u svome plamenu i od njih ostaje samo prah u vremenu... Na kraju krajeva samo jedno žalim što ne ispustih i dušu na tvome ramenu jer....samo tako na kraju krajeva bili bi stanari istih rajeva...........
Standardizacija srpskog jezika u Austriji sredinom XIX vka

Standardizacija srpskog jezika u Austriji sredinom XIX vka

Nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849. Elem, taj nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849. Dakle, odakle Hroboatosu 1850? Što se tiče vrednovanja značaja ovog zakona kao izvora radi se o (a) reorganizaciji nastavnog plana i (b) nacrtu austrijskog Zakona o ispitivanju kandidata za nastavnike u gimnazijama. Pa tako član 8 provizornog zakona govori o tome šta treba da spreme budući gimnazijski nastavnici živih jezika: Citat: die...

Zelim da te stavim u pesmu!

Zelim da te stavim u pesmu, Iako znam da reci ne mogu doacarati svu lepotu tvoju, Iako znam da slika govori vise od 1000 reci, Ipak zelim da te na ovaj nacin ovekovicim, Da jednog dana neko moze reci, hej pa pva pesma je o devojci toj! Taj i taj tip joj je pesmu posvetio, I sa nekoliko stihova njen sjaj zauvek zabelezio! Znam da si tamo negde, Od mog pogleda zasada sakrivena, Ali znam da cu te vec pronaci, I znam da ce nase vreme tek doci! I kada dodje taj dan, Kad malo ojacam, Odjednom ce se magle dici, Tog dana cemo samo jednom drugom prici, Ogoliti cemo svoje duse jedno drugom, Dat' ces mi srce svoje, I ja cu tebi moje, I kroz zivot koracacemo zajedno na dvoje.... Nesebicno Tvoj R...
Senka

Senka

Čujem te,dozivaš me iz daljine Pružaš ruke vetru nemirnome,znaš li... Nebo nije granica,zvezde nisu daleko Daleko su moje misli odlutale Ja sam van kontrole Ja sam san,nedostižna,nemilosrdna Ja mrzim i volim Ja kinjim i milujem Ja sam senka koja te prati Ne zovi me.... Meni samo snovi deluju dostižno Ne trudi se da shvatis neshvatljivo Ne trudi se da uhvatis neuhvatljivo Ja sam senka,ja ne postojim.... *************************************** Ništa lično;)

О томе да Бог не етикетира човека...

Бог не жели да нам ставља етикете колико вредимо – то ми радимо сујетном интроспекцијом. Он нас увек посматра кроз благодтане очи љубави као добре али је наш зли проблем ако у себе као такве сумњамо. Ако, дакле, не желимо да будемо вољени. Он нас не одмерава као други људи – зато Му праштање и не представља проблем. Штавише, праштање људима је Његов начин постојања. Бог је „немоћан“ да буде окрутан судија! Ми све одмеравамо – зато ретко шта и праштамо. Он не даје оцене. Не жели да Га волимо због погрешног интереса, макар тај интерес било само спасење у неком лицемерном смислу речи. Бог жели да види какви смо у односу према Њему „иза оцена“ – када она изгуби вредност. Да ли ћемо Га користити за своје девијантне интересе? Јер би Он заиста...
I opet kada te nema...

I opet kada te nema...

Kada te nema, ja jednostavno cekam i gledam u trag nade sto klizi medju mojim prstima. Tu sam, cista uma, svesna svega,jednostavno cekam da me hod daljine ne odvede jos dalje. Kada te nema, treba mi dan, pomalo sanjiv i neispavan, treba mi kraj ovog ocaja, da ne moram silom osmeh pustiti. Osecas li i ti u ovu bliskost i zelju kao i ja. Jer ako prestanem…kada te nema, zagrlice me tuga a ja molim da vreme izbrise bol.

Potraga za srećom

:hej:Poziv svim zainteresovanim blogerima da krenu u potragu za srećom. Na koji način je to moguće uraditi. Posetite http://nesadebeli.createforum.eu/ Ovo je moj malecki neprofitabilni forumčić koji služi samo jednoj svrsi. Da pomogne nekome da pronađe parče sreće. Ako je neko već registrovan na mom forumu i zaboravio lozinku neka mi se javi ovde ili u knjizi za goste na forumu u kojoj može pisati svako. Forum je bio neaktivan :zzzz:od nove godine zbog izgubljene lozinke. Sada se nadam da će se bar stari članovi ponovo aktivirati. Svakome želim dobrodošlicu uz pozdrav i najlepše želje. :bye::kpozdrav:

noću...dok slušam vlakove...

..u tišini jesenje noći, na pragu svoje drage kuće...mislim na daleke godine iza mene, dok su vlakovi kloparali i nosili moje čežnje u neke daleke gradove, u neke nepoznate ulice kojima sam hodala...zamišljena, uvijek čekajući neki vlak, na nekom peronu...uvijek u nekim zagušljivim restauracijama, s kariranim stoljnacima....učila sam život, osluškivala bilo čovječanstva, upijala suze, osmijehe, zgužvane snove...upijala rastanke po praznim kolodvorskim parkovima... I danas , dok slušam vlakove uhvati me čežnja...to se zove škola u kojoj nema profesora, ni udžbenika..ni ocijena, nema prijemnog ni bodovnog praga...svi smo isti, ili padamo ili prolazimo... Ja sam je prošla, s odličnim...bez potpisa.... Život....

mesa selimović

NAJLJEPSE MISLI * Nezadovoljstvo je kao zver: Nemocna kad se rodi, strasna kad ojača. * Zivimo na zemlji samo jedan dan, ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti on je najveći. A znam, zaboraviti ne mogu. * Cuvaj se mržnje, da ne pogrešiš prema sebi i prema drugima. * Covek dobija kad daje. * Ne mogu da kazem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kazem: bćcu ti prijatelj. * Strah i nemoc radjaju niske nagone. * Nije dobro ono sto jeste, vec ono sto se zeli. * Mozda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu, ja nemam dva srca, jedno za mrznju, drugo za ljubav. * Sve je moguce, sve je na domak ruke, samo se covek ne sme predati. * Kad pobediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svet vise nije skučen ni pun pretnji...

Laku noć,njene pospane oči....

..... "Ušuškao sam je u ćebe sa svih strana, i tek onda odškrinuo vrata terase. Složio na naslon kauča stvari u kojima je došla meni, a na naslon stolice koje će joj biti potrebne kad dođe sebi. I na brzinu, pod telefonskim brojem pumpe, našvrljao kratku novelu o bravi i ključu, za slučaj da odluči da zbriše kući pre nego što se ja, ujutru, vratim. Ali, đavo mi je sedeo na ramenu… Bio sam već na vratima, kad sam pomislio da će ipak biti bolje ako s nje skinem još nešto što bi joj moglo smetati u snu. Ta crna stvar bila je pomalo komplikovana, nisam imao predstavu kako se demontira i skida, ali kad sam je se jednom dotakao, više nisam mogao da je pustim iz ruku. I uspeo sam… Gledajući dugu riđu kosu, prosutu po belom damastu...

For a Quiet Man...

.. Maslačak blues Maslačku moj nežni nikada te videla nisam na izložbama cveća, a ti si prekrasan cvet. Tamo su rezervisana mesta za egzotične biljke razne, ali bez prisustva tvog one su za mene prazne. Ne znaju oni da si ti poseban: tvoja tršava žuta glava i meka zelena kolena radjaju eskadrile belih padobranaca koje dahom raspiruje srećno dete. I lete tvoje pahulje letnje kao lepršave komete dok nebo se zadovoljno smeši od lepote razigranog plesa.. Ume li neki drugi cvet da učini takva čudesa, čarobni,neponovljivi moj? Tek godine samoće i tuge pokažu gde raste tvoj divni biljni soj, maslačku moj.. Žutooki moj, ti,što vatreno namiguješ suncu.. Da li znaš da život najviše šiba one tihe i mirne što su sa svojom blagošću po...

VATERPOLO

Kad je bio momak,majstor Ivan Kovac,ezotericar,voleo je da igra vaterpolo. Istina,u Novom Sadu su uslovi tada bili nikakvi za bavljenje ovim,na ovim prostorima,trofejnim sportom. Zato su majstor i njegov buduci Kum improvizovali igraliste. Kumu je bio gol most "Marsala Tita",a Kovacu most "Slobode". "Marsala Tita"je bio malo klimav i sav se tresao kad bi majstor pogodio precku! To je bilo doste pre nego su te mostove natovci srusili... No bila je tu jedna neravnopravnost oko koje se Kum bunio! Kad bi on prebacio gol-lopta je letela do Sr.Kamenice i majstor bi samo sacekao da je voda donese do njega,a kad je majstor prebacio Kumu gol-Kum je morao plivati sve do Sr.Karlovaca,jer je loptu voda nosila bryo nizvodu,a zatim je jos...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top