Mobilni telefon je zvonio...
-”Zdravo Kris. Samo da te obavestim da ćerka ne može da ti uzvrati pozive. Tako mi je rekla da prenesem svima. Na predavanju je, samo to i ništa više, ćao!!!”.
Veza je ostala da visi u etru. Mrtva linija. Ne čuje se ništa. Muk. Nisam progovorio ni reč. A hteo sam. Bila je to moja ex-supruga. Superiorna kraljica. Remek delo sadašnjice.
Ćerka je u Petnici kraj Valjeva. Istraživačka stanica. Zabavljaju se deca. Valjda će i ponešto naučiti. Njen rad je bio dobar (ćerkin).Uspela je da prođe konkurs. Molekularna bio medicina. Jedava da sam uspeo da izgovorim. Neka je, nek dete ide samo napred. Cena nije bitna.
Osećam gorčinu. Ne zbog ćerke, već zbog ex-supruge. Kratki pozivi. Saopštenja. Muka mi je ovoga...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
I Lakloljupci i Lajkodavci ipak imaju nešto zajedničko! Svi vole da imaju što veći broj frendova na svom fejsu.
To ih čini značajnijim i moćnijim u odnosu na druge.
Saveti za skupljanje frendova već postoje na forumima te sam ja malo zavirila da pogledam,
savet br. 1 - ljakuj sve što vidiš i sve na šta naiđeš jer se tako širi mreža vidljivosti tvog naloga. Šanse da te uoče i frenduju su veće.
Tako se nahvata oko stotinak frendova.
savet br. 2 - pošalji naloge za frendovanje na sve kljubove i firme koje se reklamiraju na FB, tako dobijaš bez ikakvog truda bar
stotinak frendova!
savet br. 3 - pošalji naloge za frendovanje svim frendovima tvojih frendova, mnogima će biti neprijatno da te odbiju...
Интересанто је колико ми сами себи својим личним недоследностима правимо проблеме и лоше расположење! Бог не мења Свој однос, нити људи који стоје у Њему (част изузецима!), али осетљиви духови су пребрзи на сумње, смутње, злу машту… Зар злоба треба да добије првенство у односу на стварност? Или, још горе, да постане сама стварност само зато што је неко поверовао у свој избор?
Љуте се, не мирују, бунтују, цепидлаче, и подвајају се (чак и хришћани), а Бог и даље остаје исти у односу према њима. Ми не умемо једноставно да узмемо оно што нам се даје бесплатно – пуноћу живота. Огорчавамо се без разлога и пропуштамо добре таласе Небеског Океана. Као да су нам други криви што ми не можемо да савладамо себе. Заправо, то и јесте болест свих...
Mozete li mi reci koliko prijateljstvo vredi ovde na forumu?
Pozvani su svi:)Bilo da su mi prijatelji ili neprijatelji:)Bilo da se "znamo" ili ne...
Zanima me svacije misljenje:)
Znaci: Koliko vam vredi prijateljsvo na forumu?
Meni licno znaci puno.Lepo je kada mogu da posle napornog dana da se pridruzim ovom malom virtuelnom carstvu i razmenim pesmu,sliku u po koju lepu rec sa prijateljima.Vremenom se zblizimo dovoljno da razmenimo i brojeve telefona. Pisemo o problemima,tesimo jedni druge,pomazemo koliko mozemo ili se samo zezamo.Sve jedno,bilo virtuelno ili ne,zblizimo se sa tim ljudima.Nekada su oni u stanju i da izdaju svo nase povrenje zbog par lepih reci nekog naseg neprijatelja.Dajem samo primer jer sam primetila da je...
Skrivam se
iza bola
masku bezbriznosti stavljam
Dok iznutra
bol je
skrivam ljubav
skrivam bol
skrivam tebe
koji su u srcu mom
Masku stavljam
nasmejano lice
a iza maske
suze
dodje mi da je skinem
i bacim
i vicem
Pogotovu tebi da je bacim u lice
a sta da ti kazem?
ti ni ne znas
ali sto da budem
portret medju maskama
Svi ih nose
radi ulepsavanja
Svi imaju neku masku
Pa i ti
ko zna sta krijes
iza svoje maske
Upravo sam završio jedan video satirični prilog.
Molim za komentare ako vam nije teško.
Valjda nisam preterao???
Nakon zime,najduže u poslednjih stopedesetšest godina,otopljenje...
Onaj polupani Marko mu je ,konačno,vratio onih trideset evrića,još skoro toliko je "izgrebao",a ovih dana mu "leže"i glavna kinta!
Osim toga,izgleda da je upoznao onu pravu! I još se zove Helena.Kakvo ime!Njegovo ni blizu,mada-ona zadovoljna...
O,da...Predviđaju temperature i do 20o C narednih dana!
Ludilo!!!
Toliko mesta
na kugli zemaljskoj
a ti baš nadje
u mojoj glavi
da se zaboraviš
Milan Višnjić
http://www.fontanasnova.com/
Ja uvek
kaskam za tobom
u njenoj sam senci
ni ne primecujes me
ona ti je u
prvom planu
Ali neka
Kaskam ja
za tobom
pa kad ti srce slomi
kad se okrenes
i kad ti rame za plakanje
bude najvise potrebno
Tu cu biti ja,
koja sam uvek kaskala
i verno te volela
mozda tad shvatis
koliko si pogresio
samo
nemoj me povrediti
suvise dugo
sam cekala
da bi mi u jednom mahu
slomio srce i nade
nemoj da ti budem
uteha
nemoj je traziti u meni
jer ja nimalo ne licim na nju
tako da nemoj da ti pada na pamet:manikir:
volecu te onako
kako samo ja umem
kako te nijedna druga nije volela
mozda ti bude neobicno
ako jeste
Onda ja nisam za tebe
Tisina. Prozima ceo prostor u kojem sedim. Daleko od meteza, daleko od najmanjeg suma koji sluh registruje. Glasna tisina, preglasna. Kao da iz nje Bog govori. Nekim drugim jezikom ili znanim prisustvom. Covek mora da obezmetezi svoje stanje licnosti koliko do njega stoji u ovo vreme hiperaktivne nervoze. U ovo vreme stalne tenzije koje svakoga izjeda. Dostici mir Boziji jeste ulazak u oblast blagodatne tisine. Uci u mir Boziji jeste ulazak Bozije tisine u coveka. Tisina smiruje coveka, usredsredjuje ga, ne rasipa se, ona skuplja coveka na sigurno mesto. Ona centrira coveka usred Hrista. Posadjuje ga usred Carstva Nebeskog. Ne stvara mu komplekse. Dok grad spava, tisina progovara. Trazi coveka da mu saopsti i pokloni odmor. Odmor koji...
Ako ti mislis da sam covek los
A zajedno gledamo u zvezde,
Oprosticu ti kao orao pticama
Sto se u njegovom kamenu gnezde.
Ako me izdas potajno I kazes o meni zlo,
A pred mene pospes kusur lazi,
Znacu sta si zapravo, precutati ti to,
Pa ti nekom slobodno opet isto kazi.
Ako imas ruke pune kamenja za mene,
Ako bi me njima rado hteo stici,
Reci cu ljudima, prijatelj si mi, ipak,
I svaki tvoj kamen ja cu zaobici.
Ako ti oprastam sve greske I narav tvoju,
A ti meni sitnicu nikad ne bi,
Voletu te ipak kao brata sestra,
A gorki dah tuge cuvacu u sebi.
Ako poklonim ti vise no sto mozes da mi das,
A krivis me sutra za nesto sto ti vracam,
Znacu da je lose vreme-ja tesicu se tim,
Spremna da za svaku gresku placam.
Ako ne zalim se nikome sto...
Sanjala sam ono parce zemlje
Gde najlepse drvo tresnje raste.
Tu zakopasmo sve sekire ratne,
A grane joj poljuljase raspevane laste.
I sanjah pod tresnjom oca svoga oca
Gde sa cela brise znoj od rada stvoren.
I cini se sve da to bese muka,
Al’ I neceg vaznog u zivotu koren.
I voljeni deda pogled je zabacio
Da pogleda naokolo plodove svog rada.
Pa sanjah da masem mu, al’patnje najvece,
Niti me je cuo, nit’ video tada.
Stajao je nemo k’o da nekog gleda,
Al’ ne rece nista I bese mi zao.
Od siline njegovog prodornog pogleda,
Ne znam zasto-samo tugu mi je dao.
Sagnu se da uzme motiku u ruke,
I zapeva veselo nesto staro svoje.
Cuh uz pesmu jos na tresnji laste,
A u pesmi cuh jasno ime svoje.
A sanjah I Sunce sto zasija grdno,
Da ti svaku...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
U MOJOJ DUŠI
Kad sklonim dan
Ispod žbunja od cifara i moranja
Telefona i tudjeg roptanja
Šćućurena čeka me duša.
A često to radim tokom dana
Prosto moram da je izvedem
I na neko lepše mesto odvedem
Vrlo često na samo par minuta
Čisto da duša malo odluta.
E….kad odgurnem dan
Duša mi prodiše
I na nas zamiriše.
Kad otkopčam jelek od dana
Duša mi iz teskobe izadje
I pravo na sunce podje
Svaku ružu obidje
Miris doma udahne
Skuva kaficu
Lajavu pauzu dozove
Ispiše svoje želje i snove
U ove dane od života gole.
Kad besno skinem dan
Da umorne misli malo odmorim
Duša mi u pauzi pobegne u san
Nekad je zelen, nekad nasmejan
Nekad je mali vrag a nekad baš pametan
Ume biti i...
Zašto su postali slabići?
Koliko su žene vekovima osnažile, a muški svet postao ranjiv i slab, vrlo je evidentno. Kako im pomoći, da među njima nanovo zavlada junaštvo, srčanost, fer-play, da vrate zaštitnički štit pred sobom i svojim najmilijima, pred nemoćnima, te postanu i ostanu naši pravi i pošteni- vitezovi, kao nekada, nekada davno?
Osećaj zaštićenosti i sigurnosti generalno fali svim pripadnicama ženskog pola. One koje tvrde suprotno, perfidno lažu.Takođe, nedostaju i ti topli, muški, medveđi zagrljaji koji nikako nisu odlika slabića, već snažnih, jakih i sigurnih u sebe - muškaraca.
Kada su se i koliko oni okrenuli protiv samih sebe ili, je to više ženska zasluga!?!
Ovo drugo, kao polulogičko objašnjenje. Brižne majke, preko...
Nadjoh na netu ovaj tekst...i pozeleh da ga podelim sa vama...Nemam jos pedeset ali se pronadjoh u ovom delu za 50 godina...I ja kada se pogledam u ogledalo vidim svoje nedostatke,ima tu puno toga sto bih zelela da je drugacije,ali to sam ja i dosta je toga sto sam propustila uz reci :''Drugi put''...Necu vise...''Ja sam ono sto jesam''...Imam viska bora,kilograma,zelela bih da mi je kosa bujna i duga,ali energije,osmeha i ljubavi imam koliko hoces...Zato cu staviti ovu moju krznenu subaricu na glavu zimi,i veliki crni sesir leti i ici cu gde hocu i raditi ono sto me cini srecnom...
Sa 3 godine gleda se u ogledalo i vidi kraljicu.
...Sa 8 godina gleda se u ogledalo i vidi pepeljugu.
Sa 15 godina gleda se u ogledalo i vidi ružnu...
hej, brate po mladosti...i državi, riječi me tvoje ubile nočas i odvukle u prošlost...možda je kriva i neka crno bijela fotografija iz tamo neke, osamdeset i pete, šeste...bila sam tek djevojčica, s očima kao krijesnice...šašavim idealima na reveru, ali tako divno svoja u nastojanju da shvatim ovaj svijet i ućinim ga boljim..Nije mi žao, dala sam svoj dug društvu, dala sam svoj doprinos čovječanstvu..nisu me poljuljale ni razorile tuge, nisu me ubili rastanci...ubiše me sjećanja...želim ih zagrliti, skupiti u svilenu maramu ovog šarolikog prostranstva i zavezati u tako čvrsti čvor da zauvijek ostanu tako sretna i bezbrižna...Vratio si mi poneku suzu i onaj gorki okus loše kave iz svih naših bircuza uz cestu, onaj plavičasti obris zore...
....
Čežnja
Veče je sakrilo vešto
izatkano bledilo dana
od tišine srce mi zebe,
a nežnost kaplje sa usana.
Još pamtim miris Fruške gore
sutonsku čežnju svijam bez gnezda
duša mi te bolno u sećanju ljubi,
dok po njoj pada rosa zvezda.
Znam da se i ti sa samoćom boriš
i da te tuga grli neutešno
znam i da smo mogli drugačije,
neke su stvari tekle pogrešno.
Osećam još uvek bol najveći
a nemam načina da mu odolim,
nema se kuda,sve je bez smisla
očajno,bez nade,još uvek te volim.
Ps.
"Posle ljubavi samo smo zgarište
jer ne razumemo mesečinu vrelu,
kao napušteno i gluvo bojište
nosimo po svetu dušu izgorelu".
Petar Pajić
....
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PITANJA BEZ VEZE
Znaš.....
Pitam se tako nekad
Da li bi se sreli u nekim drugim životima
U nekim drugim svetovima
I ako bi se sreli
Da li bi se zavoleli?
Ili je to ljubav samo za ovaj svet
Samo ovaj život srmom optočen
Naš život u životu zatočen?
Znaš......
Pitam se tako nekad
I ako bi se u nekim drugim životima našli
Da li bi se snašli ......i pronašli
Da li bi jedno u drugo tako duboko zašli
Ili je to samo u ovom veku?
Ma......samo mi tako život donese
Neke misli malo bez veze
Dobro de.....malo više bez veze
Ali priznaćeš da mi nisu loša pitanja
Ima ja i teze o tome.....’oćeš da čuješ?
Nećeš?
Dobro.....ajd odmori malo...
Drugi put ćemo teze
Na ova pitanja bez...
Eh, kako su
bile nerazdvojne
Ma sve su znale jedna o drugoj
satima bi pricale
o svemu i svacemu
e onda
vreme ih je rastavilo
Udaljile su se
svaka je vec
krenula svojim putem
Cesto su uhvatile sebe
kako drze telefon u ruci
da bi nazvale jedna drugu
i pricale
koliko joj je bio
potreban savet,
koliko joj je nedostajala
prijateljska ruka
nasle su se
u jednom kaficu
u Rimu
sasvim slucajno
vreme ih je
opet spojilo
nakon nekog
razgovora
koji i nije licio
na one stare razgovore
jer su se ustezale
mozda su se promenile
ipak, nisu mogle izdrzati
zagrlile su se jako
placuci jedna drugoj na ramenu
i pitajuci se
kako su se toliko udaljile?
Перцепција (опажај) јесте слика наспрам субјекта који опажа. Субјекат је при томе "тачка синтетичког јединстава аперцепције" или оно што све опажа а што никада није опажено а на шта сви мислимо када кажемореч "ја". При томе имамо поделу на субјекат и објекат где је субјекат неспознатљив а објекти слике јесу "реалан свет".
Приликом сазнавања имамо посла само са акциденцијама док је супстанција изван могућности сазнања. Њу не сазнајемо већ интуитивно наслућујемо, док оно што наслућујемо сазнајемо, мора проћи кроз априорне форме сазнавања разума простор, време, каузалитет да би тако добили комплетну перцепцију или слику.
Међутим, приликом формирања слике дешава се нешто што мало ко примећује. Долази до пројекција прошлих слика. Меморија...
Probajte - ništa vas ne košta ... PTC je skraćenica od pay-to-click (zarada-po-kliku). Ovi sajtovi nude mogućnost zarade svojim članovima tako što posećuju sajtove sponzora koji su platili kako bi se reklamirali. Kako sve ovo funkcioniše? Npr. vlasnik nekog sajta želi da poveća njegovu posećenost. To će učiniti tako što će reklamirati svoje stranice na nekom PTC sajtu. Platiće npr. 25$ da se njegova stranica prikaže 1000 puta na PTCu sa kojim je ugovorio reklamiranje. Administrator tog PTCa će okačiti link ka njegovom sajtu, a korisnici će da klikću na te reklame i za svaku koju otvore dobiće 0.01$ (1 cent). Potrebno je samo da sačekaju 30 sekundi po otvaranju stranice, i dobiće taj 1 cent na svoj account... Dakle, administrator je uzeo...
Možda će nekom zvučati čudno, ali šta ja da radim, to je njegova stvar. Naime, kad god se potegne rasprava na temu "Zašto je propala JNA" ja se setim jednog dogadjaja kad sam služio tu istu JNA. Daleke 1985/86...
Bio sam u Trebinju. Običan vojnik koji je, kao i ogromna većina saboraca i sapatnika, otišla u vojsku jer se moralo i tamo "hvatao krivine" brojeći dane do povratka kući. Imao sam onu vojničku kasetu, odnosno metalni ormarić gde su se čuvale stvari. Od četke za cipele i imalina, preko pribora za ličnu higijenu, do garderobe. Na unutrašnjoj sredini vrata je bila izbočina, nekih 10-15 centimetara, i ta izbočina se protezala celom dužinom. Šta je moj prethodnik radio pojma nemam, ali je tu bio deo bez farbe, mrlja velika nekoliko...