Majstor se često pitao kako se rađaju legende i kad se to njemu desilo-samo se iskliberio posprdno odmahnuvši rukom.
Elem,kako je rođena ta legenda...
Julska noć,pola dva posle ponoći,Petrovaradinska dolma i po njoj majstor Ivan Kovač biciklom,natovaren futrolom i ostalim ribolovačkim drangulijama,niz zvezdano nebo,niz muziku EXITa polupanog D.J.Moralesa,onaj latino tehno ritam...Sve zveči u ritmu nalik sambi,ali drukčijem,jačem i mističnijem...
Mesec još nije s istoka...Kasnije će i on pred jutro...
Spustio se Kovač niz dolmu i stazom koja se beli,ali jedva vidljivo,prema Dunavu...
Kad je izbio na obalu reke,svetla je bilo mnogo više,čak nije morao paliti baterijsku lampu.Raspakovao je pribor i nakačivši na dve pecaljke...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
koja je svom mesecu podarila svetlost i belinu ; izvukla ga iz mraka nepostojanja i sebe ugradila u njegov život ...ona rađa život ..ona je ljubav !
Nesto razmisljam... svi mi imamo osobine koje volimo kod sebe, i one koje ne volimo. Izbaceivanjem nekih za koje smo svesni da su negativne i ubacivanjem nekih drugih pozitivnih mi ne gubimo sebe, vec samo postajemo bolja verzija.
Bavim se vec duze vremena amaterskim proucavanjem psihologije i filozofije, i od prilike sam dosao do zakljucka da je samoprogramiranje itekako izvodljivo. Da predjem na stvar.
Predpostavljam da svi znaju sta je ego. Prakticno program u nasoj glavi koji je kod svakoga drugaciji, i zbog kojeg svako drugacije reaguje na odredjena zbivanja.
Kada se rodimo kao beba, posedujemo samo svest, nas ego je prazan i ne popunjen te izgleda, kao prozirno staklo, ovako nekako:
Tokom naseg zivota desavale su nam se...
koja je svom mesecu upila svetlosnu belinu i učinila ga hladnim , tamnim .... nebeski mrtvim .. i takav ceo vrteh se u beskraj oko nje .. ONA JE TAKVA KAO ZEMLJA !
Ima smisla verovati u snove
ima smisla, ako znas da cekas
da trpis bol dok sreca bezi
i da se nadas, potajno je vrebas
ima smisla radovati se
ako znas sta su vrednosti prave
ako svojom ljubavlju krenes
od obicnog cveta, ili trave
ima smisla prastati
jer smo ljudi, i to je to
nekada ce nas neko boleti,
a i sami cemo nanositi bol
ima smisla plakati
suze su najbolji, najcistiji lek
suze padnu, pa se suse.
al' na dusi stoje zauvek.
ima smisla boriti se.
i izgubljena bitka moze biti nada.
covek pobedjuje kad o pobedi cuti,
i pobedu planira onda kad pada.
ima smisla poljubiti.
usne jedine znaju da cute
onako kao kad bi nesto rekle
al' najlepse tajne sveg sveta slute.
ima smisla ziveti.
ima, jer da ga nema,
ne bi ni nas bilo.
i kome bi...
Da li neko zna kako funkcionise pozicioniranje kljucnih reci iz ovog bloga preko pretrazivaca? Ha, hahha....
Cini mi se da nije lose.... Upravo proveravam, ali jos uvek nemam dozvoljen pristup. Sada i mene moderator testira. Pravila Krstarice zabranjuju advokatima da se reklamiraju. Koliko vidim, sudski tumaci mogu da se oglase.
Моцартов концерт за Хорну и оркестар 1
Oва композиција, као и свака друга Моцартова, говори сама за себе, коментар није потребан; али, оно што је занимљиво јесте како је Моцарт заправо стварао ову, а вероватно и већину својих композиција, осим можда Реквијема;
Испод нота, дуж целе композиције, додао је оваква "упуства", како би зезао извођача хорнисту, то јест у овом случају свог пријатеља:
Значи, генијално озбиљно дело које дотиче саму суштину света, кроз језик музике, створено је заправо кроз шалу, кроз ведрину духа!
Из овог примера, као и из његових писама, можемо видети да је Моцарт био крајње неозбиљан и детињаст. Ипак, као што је и Шопенхауер једном приметио, пред људима природно обдареним добротом и ведрином духа...
..
Ko sam,zapravo,ja?
Da li sam ona nevidljiva
što pored mene hoda,
koju ponekad osetim da me grli
kad mi severac talasa u krvi?
Da li sam ona koja
ćuti kada govorim,
strepi kada volim,
prašta kada mrzim?
Jesam li to ona koja ide
tamo gde ja ne mogu stići,
ona koja se bori
da ne prizna moj poraz,
ona koja ostaje večna,
uzdignute glave,uspravna
i kada mene ne bude više...?
.
Krišom te gledam
onako,
ispod oka
Naoko mirna,
a u meni buja
rijeka duboka.
Nešto mi ne da
da oko moje
sretne oko tvoje
jer suviše se dobro znamo
odaće me pogled
ako se u oči pogledamo...
Učitelja zena Hakuina su komšije hvalile kao čovjeka koji živi čednim životom.
Blizu njega je živjela jedna lijepa japanska djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je djevojka u drugom stanju.
Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati ko je otac, ali poslije mnogo svađe djevojka imenova Hakuina. U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja. "Tako dakle?", bijaše sve što on reče.
Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. Do tada je on već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Nabavljao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.
Poslije godinu dana djevojka-majka nije mogla...
Oni koji misle da novac može sve; zacelo su spremni da za novac učine bilo šta.
Edmond Pjer Bušen
Trenutak nežnosti
Večnošću mi ukraden
Misao koja mi nadu skrivala
Odlete u nepovrat
Dosta mi je tuge
Te smorne životne druge
Zar emocija neka lepša
u moj život ne može da zaluta
Krenuti a na cilj
Nikad nikad ne doći
To je kao u vedroj noći
Zvezdu svoju ne pronaći...
Ko zna koliko mnogo godina kasnije neki novi talasi ce pomerati stare barke, svetionik ce neiskusnim kapetanima i dalje osvetljavati put do kuce, na obali mora igrace se neka nova deca, a vazduh ce ispunjavati miris onih starih dobrih jorgovana...
Ti ces, bez i jednog razloga, zastati i lagano podici pogled ka zvezdanom nebu....
Pasce jedna zvezda padalica,skliznuce jedna suza niz obraz.
I ti ces se,konacno,setiti svega...
Kada te dotakne smrt ,
kada odnese dragu osobu,
tada stane vreme ,
tada se svi pitamo:
"Zašto smo rođeni?" ,
"Zašto je on, ona, ono rođeno?"
pitam se "Zašto sam ja rođena?"
Smrt se prikarada kao planina ravnici, neopaženo nas zaskoči, zbuni, uplaši...
Prolaznost života, smrt je u svakom izdahu.
Umreti, okončati sve svoje sumnje, sva pitanja... Smrt nam je isto toliko blizu kao i naš dah.
Tužna i zamišljena, prebirem šta sve nisam rekla, učinila, tuga za svim ‘’otišlim’’ iznedri suze i uzdahe, prigušen jecaj... sve prolazi, ostaje gorak ukus beznađa i gorčine nakon poslednjeg oproštaja....i znam da mi već nedostaju zagrljaji, razgovor....
Sagledavanje zivota, porazno saznanje da zivot prolazi neiskorisćen,
u uzaludnosti i...
чему сузе?
знала си
да твоје дете
ти само рађаш...
чему бес?
знала си
да ниси довољно добра,
да само трпе те...
чему туга?
знала си
да имаш само једног
искреног пријатеља...
...
...ne plašim se ja
sebe
svud sam isti
a
samo kod sebe
ono što i jesam
nesreća mi prija
i ne smetamo se
ona po meni
a ja po nikud
...kud god krenem
tamo nijesam
htio
dani moji mladi
sadašnji
i oni dani koje brojim
u dane koji mi trebaju
ne trebate mi
više
ja sam tu kao i sad
tako i onda
kad vas ne bude bilo
jer vi se mijenjate
a mene ostavite
da mijenjam pogled
od nesanice
do bunila
samo zato
što je svaka moja želja
uzaludna bila
sudbino draga i naopaka
ali meni jedina
i mila...
...
...draga moja noći
ti si sve što je
tiho i nježno
u životu koji se lomi
poput uragana
bez respekta
u toku noći
ili dana
Oduzimam svako pravo
svojoj riječi
i neću niko
u tome da me
spriječi
svako obraćanje stijeni
grani bora
mjesečevoj mijeni
sve se to lomi
o glavu m e n i
odmoriću te riječi
nesretnice
i vatre oslobodjene tihosti
krila oslobodjene
ptice
poći ću u osamu
moje planine
planine moje
Samotnice...
Sve što izreknem
poslije ovoga
nosiće mirise
oprosti i bijesa
neutoljenoga
nije to poziv pjesnika
ali nije ni fer igra
viteza,-odmetnika...
*
-samuraj bez gospodara...
Реци зашто тврдиш да волиш
зашто волиш сада њу
када и сам добро знаш
да сам ти била и једина бићу.
Рећи ћеш сигурно: "Било, па прошло",
ал' ја ти кажем: "Није, није."
Ти ме још увијек волиш, знам то
ал' сада иди, иди код ње.
Шта још могу да ти кажем,
сем једно велико: "Збогом, збогом."
Једног дана ти ћеш знати
шта сам ти значила све ово вријеме.
Ал' ја ит тада нећу прићи
и рећи: "Драги, волим те."
Ти ћеш ме и тад вољети, знам то
ал' сада иди, иди код ње.
***
Ти ме волиш
ал' би хтио њој
рекла је да те воли
више него живот свој.
Како хоћеш драги
ја те ипак волим
ал' те и поред свега
у овом моменту молим.
Ако је икад заволиш
а то ће се десити, знам,
сјети се мојих ријечи:
"Остаћеш, драги, сам!"
----------------------------------...
Сјетићемо се некад
и биће нам тешко,
биће нам криво
што тога више нема.
Ти дивни школски дани,
те љубави прве, ране
дубоко су у нашим срцима.
И довољна је само ријеч,
довољан је само стих,
довољан и уздах
да се сјетимо,
да не заборавимо
дане проведене у школској клупи,
да не заборавимо
шале и прве љубави,
да се сјећамо
дана када смо расли
ЗАЈЕДНО!
------------------------------------
Сваку успомену
коју напишем
неко други ће да
избрише
зато пишем својим
срцем
да не заборавим ове дане
љубави прве, ране,
дивне дане среће те
љубави дјечије, несташне,
ТРАЈНЕ!
I taman se lepo smestio majstor Kovač sa svojim pecaljkama,tu u Dunavskim Panjevima kod Svinjaruše i čak mu se več i smuđ "javio"na desni štap,na filet,kad je niz stazu počela da pristiže ONA...Kao da je ceo svet NJEN...Pih...
Pogrešno bi neko pomislio (naravno,čitalac ovoga...)da je u pitanju neka dama!Jeste pomalo gospodska,ali je i suludo boemska i prilično nerealna i...
U ostalom,da se ne davimo s neizvesnošću-niz stazu(to znači u smeru toka reke-naravno) je stizala PRIČA...I to ne ma koja priča,več priča "Kongres"Horhe Luisa Borhesa!
Priča Kongres se teturala stazom,kršeći sagnute grane i okolne kupine iz kojih Bog nikad nije majstoru...
Majstor je gledao priču kako glavinja,krajem oka pazeći pecaljke i mislio u sebi iz...
..
Pokušaću da zaboravim nedorečeno
i sakriću ga ispod drugih pitanja,
al` opet će izroniti potisnuto
kad sledeće noći krenemo u skitanja.
Razići ćemo se uoči samog svitanja
kad čini se da smo već znanci,
i opet ću postaviti nemo pitanje
da li smo zajedno ili smo stranci.
I tako će nam dani i dalje teći
kao i bezbroj puta da sada
i dalje ćeš tvrditi da me voliš,
a ja ću nastaviti da se nadam.
....
Možda je bolje biti bezobrazan nego imati izgled bezobrazna čoveka; onaj koji je po karakteru bezobrazan, vređa samo s vremena na vreme; a onaj koji je bezobrazan po izgledu vređa uvek.
Didro
Sasvim slučajno saznao sam za Bajagin koncert na trgu... Nekako sam postao asocijalan, ne izlazim, ne gledam tv, ne slušam radio, internet mi služi za on-line igrice...
Znao sam da ona neće da bude te večeri u gradu, ali mi to nije smetalo da je pozovem da idemo na koncert. Običan sms, ništa komplikovano. Odgovorila je samo "Pozdravi Bajagu od mene". Nastavio sam prepisku pitajući je za omiljenu pesmu, da naručim prilikom pozdrava... Dotukao me sms od jedne reči. Tamara. Da li je to skrivena kamera? Ma, nema šanse da ona zna... To je i moja omiljena pesma. I najomiljenije žensko ime! Nikad mi niko nije verovao da ne postoji nijedna Tamara, da je to neki moj doživljaj! Čak sam se pravdao i kad sam svojem kumčetu svojevremeno odabrao...
Kad god se s đubretom boriš, bilo da pobediš ili da budeš pobeđen - uvek se okaljaš.
Sve što smo nekada bili
i što se našim snom zvalo
sve je to, draga moja.
u mali spomenar stalo
Kada se uželim nas
a čežnja da plafona nadodje
je prebiram po njemu
dok me to ne prodje
A onda ga obično stavljam
iznad mog uzglavlja
da nas još po malo pamti
dok nas svet zaboravlja
Milan Višnjić
http://www.fontanasnova.com/
Voleću te još jednom
ovaj put najstrasnije
voleću te u mislima
ovaj put u zaboravu...
Trebao je još samo jedan ubod
i ne slučajno desio se baš ove noći
došao je nenadano od reči ubojite
ubod u dušu da se ne vidi kako srce krvari.
Tom ranom oslobođenja shvatio sam ljubav
da me nije volela ne bi me ubila
da me nije želela, ne bi me večnošću zarobila
ne bi me sebično vremenu otela...