Od rođenja nikad nisam bio razrdažljiv, takoreći, bolelo me uvo da se ja nerviram zbog gluposti i kidam živce. Flegman, kakav jesam, mnoge stvari sam podneo mnogo lakše, po mom mišljenju, od onih koji razbijaju pesnice o zidove i telefone o glave. Drugi kažu da ja to sve skupljam u sebe i da ću jednom da puknem, i k'o zna šta ću da uradim. Kad razmislim sad, nisam se iznervirao ima nekoliko godina, ono baš dobro, a tad sam vrištao na sav glas, komšije su mislile da neko ubija nekog. A tad sam bio sitan i nebitan. Dok se drugi izviču jedni na druge ili na mene, a već sutradan su "Jao, pa de si ti? Šta ima?", ja to sve skladištim negde u dubini i ne zaboravljam, dok se oni ponašaju kao da nikad ništa nisu rekli. I jeste njima bolje, varao...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Studenstki život. Kukanje u vezi školarine i učenja, naravno, fakulteti naplaćuju i pušenje ispred vrata a ne sete se da ulože u nešto novac, a što se učenja tiče, prolazak na ispitima se sveo na to da li je profesor popio malo pa je veseo, ili si prsata curica sa voljom da te stariji profesor uputi u medicinu, mitologiju orgijanja satira i vila, ili nešto treće, zavisno od faksa. Volim kad se žalimo da nemamo šta da jedemo, u frižideru stoje samo 4 vrišle i 7 jaja a ide se kući tek u petak da bi se u nedelju donele neke sarmice koje je mama s ljubavlju napravila. Studenti su, što se mene tiče, najugroženija podvrsta ljudi, po neuhranjenosti su rame uz rame sa prosečnim Etiopljaninom, s tim što Etiopljanin neće kukati ceo dan kako nema...
Osjećam se tako umorno. Nisam spavao dobro u tjedan dana. Dobra stvar stvar moj ljubimac Foxy pomaže mi nositi. Ja joj nedostajati. Ja sam bio ovdje u uredu za 8 sati i već sam propustiti curling sa y malo čupavo.
Upravo sada, ja radim na nekim istraživanjima radova. Moram dati te da se moj šef dva tjedna sada. Ona je ovo veliko pouzdanje u mene, vjerujući da ću to raditi baš na način da će, ako to joj je. Ja ga pronaći laskavo, iako to podrazumijeva da mi je boravak u uredu dulje od većine zaposlenika koristiti. U svakom slučaju, ja sam skoro učinio. Upravo sam se opustiti i blog nešto. Blogging drži me zdravog razuma. To mi omogućuje da ventilirati osjećaje inače neće biti ukinute ako su dati TA žive osobe.
Kao što kažu: "Moraš se...
“Idiote”, rekao je moj otac, “Pet jedinica na polugodištu! Ići ćeš ti meni na zanat. Ili još bolje: u vojnu školu. Svakom dečaku treba disciplina. Pa i curama isto... Znaš li da je Hitler svoju buduću suprugu, Evu Braun, poslao na mesec dana u logor, u Auschwitz?”
”Sereš”, rekao sam, to smo baš učili u školi, jedino zanimljivo gradivo iz istorije...
Ćale je nastavio:
”Da, da, bilo je to početkom 1944. Hitler je došao na zamisao da oženi svoju dugogodišnju ljubav, Evu Braun, ali je mislio kako joj fali onog čeličnog germanskog duha; u tom zločinačkom umu čak se i ljubav pokoravala imaginarnim “zakonima rase”. I tako, jednog jutra, Evu su iz kreveta digle agentice Gestapoa u ružičastim uniformama. Hitler se pretvarao da spava; prethodne...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
BISERNE OBALE
Biserno oko biser svoj pusti
U njemu radost stvaranja juri
Bisernom dušom k’o koritom svojim
Beserna reka biserjem plovi
Biser u biseru...tek niska jeste
Biser to radja biserje novo
Rasuto po bisernim obalama
Biserje pleše bisernim plesom
Sjaji lepotom tu...medj’ vresom
Biserno nebo puno biser zvezda
Biserni mesec ljubavlju se bavi
Dan kao jelka biserjem okićena
Bisernom...
Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj
procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja,
u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako
beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god
se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju
mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka.
U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako
smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo nam se
cudnovato prostranstvo neodredjenih razdaljina, prostranstvo koje nije
potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne siri svoje ruke ne
bi li me zagrlio. Izmedju nas je more beskraja - ne vece...
Jutros se jedna moja komšinica isprdela u bure na terasi, gde je nekada kiselila kupus (jer se pokvario zbog kamenac-vode iz vodovoda), a njen muž otišao i nabio nos u njega da inhalira sinuse. Pa kaže: “Je6ote, kako smrdi, osetio sam smrad od svih njenih bivših momaka.” A komšija kome je smrad cukao o prozor i pretio da uđe u stan mu veli: “Ona je polupala više muških jaja o svoje guzove no što si ti pojeo kokošjih jaja za godinu dana.” I evo ga sad jadnik plače i čupa preostalu kosu sa pola glave. A smrad se već raširio na pola ulice. Možda ga kiša zaustavi?
Nekada davno, u srednjoj školi, zavukli se mi mangupi u ženski WC, da vidimo devojčice kako piškaju i kakkaju. I pored te prirodne lepote čujemo njihovu priču. Naime, jedna priča drugoj kako se jednog leta tuccala na moru sa nekim tipom, on joj svršio u majicu, i ona tu majicu čuva za uspomenu. E, sad, ja se pitam što će joj groblje spermatozoida?
A majica je dokaz? Mogla je uzeti majicu od bilo koga, o koju se taj bilo ko briše posle drrkanja. Pa, sad, kakve su paćenice bile možda i jeste. A ako je ipak neka njena majica, koju je i pre oblačila, pa dečko svršio na nju, pa da drugarice vide... bolje da je sve progutala, pa bi se malo i ugojila, a to bi drugarice pre i bolje primetile. Ma ne. U njoj je nosila prljave čarape, za...
Have you ever fed a lover with just your hands?
Close your eyes and trust it, just trust it..
Have you ever thrown a fist full of glitter in the air?
Have you ever looked fear in the face
And said: "I just don't care..."
It's only half past the point of no return,
The tip of the iceberg,
The sun before the burn,
The thunder before lightning,
The breathe before the phrase..
Have you ever felt this way?
Have you ever hated yourself for staring at the phone?
You're whole life waiting on the ring to prove you're not alone..
Have you ever been touch so gently you had to cry?
Have you ever invited a stranger to come inside?
It's only half past the point of oblivion,
The hourglass on the table,
The walk before the run,
The breathe before...
Свако је поносан на неки свој начин. Некада је човек поносан на добра дела а некада на зла.
Често се понос погрешно изједначава са сујетом, али то бива само због погрешног приступа садржају који чини понос или сујету присутнима.
О чему говоримо? На пример, неко се безразложно прави поносним у некој ствари а да и није сагледао смисао целе слике попут момка или девојке који се расправљају око неког контекста. Онда момак или девојка, али и други људи у другим случајевима, „дижу нос“ и окрећу леђа личности поред себе. То, дакле, није понос него сујета.
Понос је када учиниш неко лепо дело себи или другоме. Међутим, ако се човек прави самозаљубљеним у своја добра дела, онда ни то није понос већ сујета јер храни свој егоизам...
Немајући садржај за који би се ухватили, људи живе празне животе. Уз празно јело, празан програм, празне речи и сусрете.
Од толико доконости, судар са бесмислом је неминован, и још горе – доконост постаје једини начин разоноде.
Чамотиња и одсуство смисла егзистенције се некада могу маскирати ревношћу за друге ствари, али када умор дође по свој данак – опет празнина суморних лица. Лица без мира, радости, наде, и коначно – без Бога. Све неко тужно кретање, налик осмеху без зуба. И опет та апатија која долази од отуђености оних који се лажно стиде сусрета, хипнотисани толико собом да друге и не виде, или још горе – најприсније не препознају као своје.
Има негде и љубави – преваре се људи – док се не покају за добро дело које су учинили...
Nešto sam se setio 90-tih godina prošlog veka i nekih stvari vezanih za to vreme. Tada smo svi radili za dinare, a trošili smo nemačke marke. I sećam se dve devojke u jednom beogradskom tramvaju razgovaraju otprilike ovako: “Znaš, onaj jedan tip nosi patike od 200 DM, a onaj drugi tip nosi patike od 300 DM. Ja ću da se smuvam sa onim što nosi patike od 300 DM. A ako bi onaj što nosi patike od 200 DM obuo patike od 300 DM – ja bih se smuvala sa njim.”
Hvala bogu to je vreme daleko iza nas. Danas opet radimo za dinare, a trošimo eure. I skoro sam čuo dve devojke u autobusu kako razgovaraju otprilike ovako: “Onaj jedan tip vozi yugo 55, a onaj drugi tip vozi yugo floridu. Ja ću da se smuvam sa onim što vozi yugo floridu. A ako bi onaj što...
Da bismo se osećali, nećemo reći sigurnima, ali hrabrima i mirnima u životu, potrebno je da želimo malo, a da se nadamo još manje.
Arturo Graf
Још је Аристотел поделио узрочност на делотвoрну и сврсисходну:
Та подела је више него тачна, али је тачно и да се други фактор сврсисходности игнорише или да се појаве у свету узимају као апсолутно случајне при томе човек ни незнајући да је појам "случајан" потпуно везан за појам "намеран" то јест вољан, и да нема никаквог значења без њега. Оно што није случајно јесте вољно! То су супротности. Јин и Јанг, сила акције и сила отпуштености те акције, елан витал и материја, то су два основна темеља света. Воља и материја.
А нико не може негирати вољу а да остави случај као основни и једини. Јер, где год је мотив и деловање, надражај и реакција, узрок и последица, имамо случај али и вољу; градацију испољавања воље која је најиспољенија...
Jutro
Poslednji pregled u bolnici bio mu je dobar. Ali nije bilo nikoga da se tome raduje. Čak i on sam se nije ni nasmešio videvši ohrabrujuće rezultate. Imao je tek četrdeset godina, bio je potpuno sed i pomalo klošarski odeven ali samo zato što nije mario za svoj spoljašnji izgled. Nije se radovao povratku na univerzitet, baš kao i njegovi studenti. Živeo je potpuno sam u skromnom stanu nedaleko od fakulteta. Nije imao nikakvu rodbinu a ni prijatelje jer nije verovao ljudima. Nije imao ni jednog kućnog ljubimca jer je mislio da su životinje previše zahtevne i nepredvidive. A nije imao ni jednu biljku jer je bio alergičan na polen. Stan mu je bio veoma čist; kuhinja sasvim mala i predivna; kupatilo je uvek sijalo a treća prostorija...
The best things in the world are free --- and worth every penny of it. :mrgreen:
_nobody_
Често се....углавном у мају....запитам,
где је сахрањена одсечена Титова нога....
Нешто размишљам, да би смо могли имати користи од ње....
Не....нисам мислио да је неком пришијемо....
неком ко за Вођом и данас плаче,
како би тај имао три ноге, и лакше се кретао кроз живот,
већ да направимо КУЋУ ЦВЕЋА БРОЈ 2,
у коју би свраћали сви оним који немају времена
да чекају у редовима у КУЋИ ЦВЕЋА БРОЈ 1.
Мислим да би то била права ствар....било би и лове....
А брате и руку на срце...верујем да би се са овим предлогом
сложили сви његови поштоваоци и неки ЗАКАСНЕЛИ КОМУНИСТИ,
који ће сутра трчати и носити штафету....
па да не би дошло до гужве, неки би могли
своју штафету да предају тој његовој нози.....:rotf: :rotf: :rotf:
...
...kad budem prestao
postojati
ostaviću tebe
da postojiš
i da se napostojiš
jer jedino što čovjeku hvali
ono ga i ubija
rodjenjem smo prokleti
da se vratimo odakle
i dolazimo
neću da me voli niko
osim oni koji
me vole
i kad spavaju ćuteći
pominju
moje postojanje
hoću da sam u sferi
mojih prijatelja
mojih želja
radosti i svitanja
hoću da znam porijeklo
svega mojega i da zman
pogoditi njihove želje
da se radostim njihovim radostima
jer ja nemamam ništa
osim Vas
koji mislite danima
kada ćete doći
napisati nešto onako pisanja radi
opsujte , pljunite
podvucite
proglasite nešto
kao ,-bljak
jer nemože biti lijep
izraz svaki
poneki se može naći i
na buvljaku
ali
nadjite poneku riječ
i zacvjetajte je
da vidim vrt u kojem cvjeta
da bih...
Mnogi danas kada cuju za rec "anarhija" odmah pomisle na nerede, rasulo i pank svirke. No anarhizam je mnogo vise od toga, ukratko cu nesta napisati i baciti koji citat.:cool:
Ljudi teze vecoj ugodnosti, vecem prostoru za sebe, laksoj pokretljivosti, osecaju da imaju vece mogucnosti. To je moderni potrosacki projekat i tome teze sva moderna drustva. Glavna je oznaka politike i ekonomije sto potrosacke teznje nisu ozbiljno osporene. Sa druge strane, zvanicna poruka koja se podrazumeva glasi 'Ostanite gde jeste, mi cemo isporuciti sta treba'. Glavna parola je brutalno jednostavna: VIŠE!
Only after the last tree has been cut down,
only after the last...
Ona, opet Ona
Bila je alfa i omega mog života
Imala je zlatnu kosu
I plave oči poput bakar(II)-sulfatapentahidrata
Zvao sam je Skarlet
Bila je srž moje inspiracije
Imala je osmeh uranil-acetata vredan
I prijatnu reč poput uspavanke
Zvao sam je Skarlet
Bila je leva komora srca mog
Imala je nežne ruke poput bebine guze
I strast, topli zagrljaj kao sumporna kiselina
Zvao sam je Skarlet
Bila je egzotermna i endotermna reakcija moja
Imala je ljubav kao amonijak smrad
I usne slatke kao glicerol i fruktoza
Zvao sam je Skarlet
Bila je, bila je nekada moja ljubav velika
Imala je ključ do moga srca
I večnoga prijatelja, platinu
Zvao sam je imenom Njenim
Jedno dugme je danas namerno otpalo sa moje košulje. Razmišljao sam da li da ga kaznim za tu drskost i neposlušnost. Ali neka ga, setio sam se odmah i svih mojih grešaka, mojih otpadanja, mojih grehova, posle kojih sam morao gorko da plačem, da noktima grebem svoje lice i da ovom drhtavom rukom ispisujem ove ispovesti.
Kada ću ja biti zaista ja? Kada će moje oko postati jezero u kome će plivati Mesec i noćni oblaci? Kada će sve moje strasti izgristi moljci i pretvoriti ih u prah i zaborav?
Moj mali nožni prst nazvao sam imenom Juče. I zato kada hodam svaki kamenčić mora da dodirne to Juče.
Šta je moje Sutra? Da li je to moje uvo, koje mora uvek da bude napregnuto da bi čulo dolazeći šum? Da li je to moje oko, koje uvek mora da bude...
Na današnji dan pre mnogo godina, moj nezaboravljeni mačak Spartak je prvi put tuccao.
Ja i jedna ona bili smo klinci; ja tek malo stariji od nje. Družili smo se, viđali, zabavljali...
Bilo kako bilo, mačak Spartak bi tuccao malo kasnije da njenu kučku Vesnu nije zgazio auto. Gubitak dugogodišnjeg kućnog ljubimca duboko ju je pogodio. Budući da je veoma volela životinje, tugu prema kučki Vesni veoma brzo zamenila je ljubavlju prema mački Micili. Kad ju je gladnu i izmučenu našla u jednom parku bila je tek malo mače. Brzo je odrasla i razvila se, i nedugo zatim postala prava mačka tinejdžerka.
Čim ju je uhvatio nagon za parenjem dovela ju je kod mog malo starijeg mačka Spartaka. On nije dozvoljavao nijednoj četvoronožnoj životinji da...
Moje je gorivo chist entuzijazam
logiku mi chvrsto podupire mashta
supernajbolji sam nije pleonazam
sushtina svega moze biti svashta .
...
....Ajde što muškarci piju, to nekako i da razumem ali žene da se opijaju do besvesti e to ne mogu da svarim.
Elem imam komšiku koja voli da cirka i to baš loče...ko iz bureta.Dok sam bio još klinac i igrao se sa drugarima
ispred zgrade redovno je zvala nekog od nas da joj kupimo pivo i to uvek 2 flaše, još uvek se sećam i to po par puta dnevno.
Kad je davala ceger sa flašama uvek je imala isti izgovor ,,treba da mi dođu neki radnici".A mi klinci ko naivni....
kao ne znamo o čemu se radi.Roditelji su nas stalno jurili da joj ne kupujemo, ali lako je reći...ipak smo u to vreme poštovali starije.
Vreme je polako prolazilo, neki novi klinci su došli koji ne obraćaju pažnju na nju i njene ,,prohteve".Uglavnom sada ide od vrata
do vrata...
Ты и я. Танец в темноте.
День и ночь. И тени тел.
Свет в окне вспыхнул и пропал.
И любовь, как ночь слепа.
Я не могу тебя забыть,
Лишь времени под силу это.
Линии судьбы в слиянии наших силуэтов.
Пишет на стене художник ночь
Ты дай мне свет на миг,
Хотя бы покажись,
Но твоя любовь как ночь длиною в жизнь.
Мой гость ночной, мой хозяин сна.
Ночь. Их тысячи, а я одна.
В театре двух теней
Мы вновь играем танец на стене, стене молчанья.
Я не могу тебя забыть,
Лишь времени под силу это.
Линии судьбы в слиянии наших силуэтов.
Пишет на стене художник ночь
Ты дай мне свет на миг.
Ты должен мне помочь.
Но твоя любовь как жизнь длинною в ночь.
Дай свет мне...
Линии судьбы в слиянии наших силуэтов.
Утром разорвет художник ночь.
Ты дай мне свет...
(priče o kerećim ljubavima)
FR-NEM-PTIČ-OVČ TRIO
Naše devojke sede kući....ne idu u lov. Nikad i nisu jer nismo ljubitelji lova a vala ni Maca nema džip. Kaže kad mu kupim džipa hahahaah će ide u lov...bez toga nikako.
I tako......svi sedimo kući. Ženskadija čuva kuću odlično....moreee....žensko je to ...:manikir: Nema šanse da neko prodje.....ma ni da se zakašlje blizu kuće a da one ne lanu. O sirenama kola iz celog naselja da ne pričam. I na vetar laju...ihaaa....još kad krene iz centra grada nanjuše ga i počne lajava predstava ispred kapije.
E, sad Maza.....napunila je 14 godina duša moja kereća....pa slabije čuje i vidi....ne stalno doduše nego samo kad joj odgovara, pa kad stane kod kapije i krene da laje ....ne zna se na...
Ovi muškarci definitivno nisu normalni; isto važi i za žene...
E muškarci, muškarci... Palite se na qrrvetine i nevaspitane alkoholičarke, koje nos brišu rukavom, je6u se sa vama, a šmekaju vašeg ćaleta ili starijeg brata, pa vam posle đavo kriv kad vas prevare... A kako vi možete da tresete, mogu i ostali da razvaljuju, niste bogom dani. Čik budite nežni i pažljivi, pa da vidim tu qrrvetinu koja će da vas ostavi ili ne daj bože prevari. Um caruje, penis klade valja...
E žene, žene... Palite se na tetovirane i ćelave majmune koji voze kamion, slušaju turbo folk, piju rakiju brlju i biju vas kad stignu, čime stignu i gde god stignu. Čik da vam se svidi neki slikar ili pesnik, koji bi vas ovekovečio u pesmi ili na slici... Um caruje...
Učlanjuje se tip u Biblioteku. Bibliotekarka ga pita šta je po zanimanju, a on joj odgovara: “Dželat.” Aha ha ha...
A nije joj odgovorio kako pogubljuje ljude.
Gušenje: obmotavanje pevca oko vrata. U nekim situacijama dolazi do lomljenja vratnih pršljenova, ređe do pucanja kičme po dužini.
Malj: udaranje pevcem po glavi. Prvi udarac nije uvek smrtonosan, tako da se preporučuje mnogostruko udaranje pevcem po glavi.
Mašinobuljajc: čučnjevi prilikom kojih se bulja nabija na nos žrtve i dolazi do gušenja usled crevnog plina.
Nakon pauze u trajanju od dva minuta, kondilotekarka je upitala dželata kako se postaje dželat, koju školu je neophodno svršiti i da li je moguće to zvanje nategnuti svršavanjem ubrzanog konqrrca, prdon tečaja...