Blogovi

NEMIRI

Znam da i u tebi vladaju nemiri... i pustos u tvome velikom gradu... Ali seti se, molim te... nikad ti nisam davala nadu. Negde duboko u svojoj dusi, znao si sta ce da nam se desi. Rekao si jednom: Nemoj da te zbog mene izjedaju gresi. Svoju tugu sakri, suze zaboravi... rastanak je bolan, al zivet se mora. Secacu se tebe sa setom na licu i kad ono bude s puno, puno bora.

JALOVE BRAZDE

Mislio sam Da ce me to proci Kroz jeseni i zime Sa godinama Al’ dok god njene oci Prepoznajem medju zvezdama Trajace prica o nama Verovao sam Da ce deca i unuci Moje misli da odvrate I kad ne bude vise puteva Osim u pesmama mojim Koje mogu da je vrate... Ponekad je zaboravim Ali uzdasi je moji pamte Jer vezala je moj uzdah Za svoje oci te noci I odnela deo mene sa sobom I sad jos lutam za njom Plaseci se da ne izgubim trag za sobom Kao obican smrtnik Za svojim grobom Uprkos godinama Nada jos moja nije odustala I sve dok zavesa Nad njom ne bude pala Ja cu da lutam svetom Kao za svojom izgubljenom kometom Koja je duboko moje snove preorala

NEMAM TE

Nemam te a tako bih volela da si tu... Nemam te a trazim te na horizontu negde na dnu... Nemam te i vise te imati necu... Nemam te a trebas mi za ljubav za srecu... Nemam te... i znala sam sta me ceka. Nemam te odnela te sudbina, odnela te reka... Nemam te a borim se sa sobom... Nemam te a placem jos za tobom... Nemam te i tuzne pesme pisem... Nema te i neces mi doci vise... Nemam te...

Zauvek

Jednom mi je neko rekao: „Zaboravih da zauvek ne postoji.“ A mislila sam tada da bih tu osobu mogla zauvek da volim... Mnogih stvari nismo svesni sa svojih četrnaest ili petnaest godina. Radimo gluposti u uverenju da je upravo to najbolje za nas, i ne razmišljamo mnogo o sutra. Mislimo da sa osamnaest počinje neka navodna zrelost, a šta je to, još samo tri, četiri godine da se čeka. I ja sam mislila tako dok mi jednog dana neko nije rekao: „Nemoj da misliš da kad napuniš osamnaest odjednom postaješ pametna.“ Ta me je rečenica osvestila. I danas, ne mogu da verujem da sam bila toliko naivna. Isto tako, kad bih se zaljubila, verovala sam da je to zauvek. Svršen čin. Gotovo. Ali i tada me je jedna osoba osvestila, i ponovo mi dala do...

Večnost

U to vreme se dešavalo toliko toga što je činilo jedan život. Toliko toga što je spajalo nekoliko života u jednu čudesnu priču koja se zove prijateljstvo. Nije tu bilo mesta zaljubljivanju, i ja ne volim da govorim o tome. Ostaviću tu temu onim ljudima koji o ljubavi ipak nešto više znaju. Ono što od mene pravi većeg čoveka je saznanje da imam prijatelja, i da sam ja nekome prijatelj. Na žalost, nisu svi delili moje mišljenje, i zato ljudi o kojima govorim ostaju samo deo prošlosti, uspomena koja ne bledi, ali koja se još manje obnavlja. Pitam se, ako se nekad desi da oni o kojima pišem ovde pročitaju ove redove, da li će, da li će barem na trenutak pomisliti da se ovde možda radi o njima. Verovatno ne, ali ko može da mi zabrani da se...
JEDNOM

JEDNOM

Jednom sam volela kise i blato predgradja. Jednom sam svoj svet trazila u tamnim ocima koje su rekle, Zaboravi... Nema vise idilicne periferije, Mojih snova... Covek je rukom izmenio nasa sastajalista I - nikao je novi grad! Cudno je kad osetim, Tamo gde su se radjale nase radosti Moja je morala umreti... Uvek razbijem tugu kad se setim Simfonije osamljenih svetiljki I vecernjih vetrova sto su krali nase tajne, I razbijali istine... Tiho zaplacem, volela sam gradilista Ko tebe... U njima sam nalazila srecu I svet, Svoj zivot.:(

VELIKI BRAT

Gledam ovog VELIKOG BRATA i nesto razmisljam : ko li mu je TATA? Jer, mama sigurno iz Srbije nije, a i tata se negde na zapadu krije... Gledam i ne verujem sta se dogadja tamo... Ljudi sa toliko zla u sebi, osim poneko mozda, ko se skriva, da ga prokuzili ne bi... Ne kazu uzalud stari nasi da coveka ne znas dok hleb s njim ne jedes... Bili su pravu! Posle mesec dana, kad se sve zavrsi, mnogi od njih ce ulicom kad idu cak sagnuti glavu... A nekima ovo ni trebalo nije... Bolje da su ostali tamo gde su bili, i da su od sveta i dalje se krili... Ma, uostalom, ko sam ja da sudim... samo sam razmisljala glasno! Jer, nije dobro suditi ljudima, to nam je svima potpuno jasno! :manikir:

Kad zena voli...

Kad zena voli to boli... Kad zena sluti, bolje da cuti... Kad zena razume, samo ona to ume... Kad zena smara sama sa sobom razgovara. Kad pati sama, tesi je mama... A kad je tuzna, uzasno je ruzna. Kad zena zna... to se prepozna! ;):rotf:
Pustinjski cvet....

Pustinjski cvet....

U mrtvilu i uzasu pustinje,gde vladaju uslovi nemoguce,gde je zemlja ispucana i gde ne bi verovali da postoji lepota.Nalazi se jedan cvet.Paradoks potpuni,jedan cvet prkosno stoji.Cist,i nezan sa korenom jakim.Cija je lepota u toj jednostavnosti,i cistoti.Dokaza da u ovom svetu,postoji lepote i na najcudnijim mestima.Dokaz da jos uvek postoji nada,taj cvet je poput tebe andjele.Ne dostajan svacije ruke i dodira.Taj cvet,je meni namenjen..Da ga zalivam svojom ljubavu...i da ga hranim...svojom neznoscu...i da svojom brigom,ne dozvolim da ga sunce kobno sprzi...Da mu hlada pruzim....Znaj da dobro pazicu...i da cuvacu te.......Od pogleda raznih zaklonicu te,od noci hladnih...svojim bicem grejacu...I nikada te ostaviti necu Tvoj R. :heart...
Kad zaćutim

Kad zaćutim

Ovih dana mi je ponestalo reči.Stari simptom spuštanja oružja...Desi se i to.Odnekuda se pojavi neki glas prvo tiho,pa onda sve glasnije govori - odustani.On priča,ja zaćutim...Povadim stare zapise i kantare i sabiram,oduzimam,važem...Da li je stigao taj trenutak za veliko-malo odustajanje... Jutros,rano pokrenula me želja da poslušam neke pesme Gibonija.Čir je pukao,može se dalje...Divlji cvit...U srce potočaj ka divlji cvit ,pušti dažd iz oka da okripi... http://www.palic.info/node/747

KAD CUJEM LJUBAV POMISLIM...

[B]Na divan,suncani proletnji dan, na jedan sladak nedosanjani san, na srecu,na radost, na rascvetalu mladost, na njega,na mene, na daleke uspomene... Na nas dvoje sto postadosmo jedno, i da nista te ljubavi nije vredno... Na svoju malu srecu, na oci smedje...[/B][/SIZE]

NJEMU

Noc... Zvezdano nebo nada mnom, mesec je gord i tih... Borim se sa snom... Zelim da ti napisem jos jedan stih... Jos par reci duse moje za slatke snove tvoje, da ti kazem da si me sve da zelim te citav zivot kraj sebe... I nema veze sto noc je snezna, jer zagrljaj tvoj je topao i mek i nema vee sto dusa me boli, jer poljubac tvoj najbolji je lek. Zato... Grli me jos snaznije, Ljubi me jos strasnije, ljubi me sada, ne sutra,ne kasnije... :heart::heart::heart:

Nešto od Volta Vitmena

"Svako je od nas neizbežan. Svako je od nas bezgraničan-svako od nas,i čovek i žena,ima pravo na opstanak na Zemlji,svako od nas ima svoj udeo u večnim zadacima Zemlje,svako od nas na svetu postoji isto tako božanski kao i svako drugi." "Jedva ćeš znati šta jesam ili šta mislim, ali ipak ću ti doći u sto dobrih časa i bistriti i jačati tvoju krv. Ako me i ne razumeš u prvi mah,ipak se ohrabri, ako me ne nađeš na jednom mestu,na drugome potraži, ja sam negde stao i čekam tebe." "Dugo si bojažljivo gacao držeći se daske uz obalu, sada hoću da postaneš hrabar plivač, da skočiš u sredinu mora,da opet izroniš,da mi klimneš,da povičeš i da smehom streseš vodu iz svoje kose".

noc

Tisinu noci,parao je povremeno zvuk,udaljenog rafala... Dok, u mokrom rovu, naviru secanja na topli dom,omiljenu fotelju,brata,devojku davno izgubljenu u secanjima,ON me je gledao,svojim tuznim, uplasenim ocima...Kao da je predosecao.....I ostaoje u blatnjavom rovu,ne rekavsi nista...U ocima osta samo ludilo ljudske ludosti rata,i ON zauvek u noci.....

Tamo negde

Tamo negde, negde tamo gde se tebi chini lepshim, tamo gde moje sve pretvarash u prah. Tamo negde gde zhivot ne mozhe biti, da, tamo ti ubijash sve shto jesam ja. Tamo negde ja tebi hrlim u snu, i na javi. Tamo ja molim za nas, tamo negde iza tebe i istine je smrt. tamo negde ja znam da jeste, ali ne mogu nikako do tamo uz jauk da volim te. Tamo negde ja umirem na putu tvom, da, tamo moja ljubav zhivota, Bog drugima daje sve, tamo negde savest ne peche a ja ne mogu nikako do tamo, uz jauk da volim te.

Magare i sargarepa

Vidik u obliku oblaka likuje Hrizantema nema na horizontu Trpi torturu na trotoaru I umri na tudjem frontu Tad ce ti zemlja biti I odar i pokrov A umesto lovorika i hrizantema na grobu Dobices korov

Telo je forma, duša je suština

Bile su to godine kada preispitujete sve vrednosti kojima su vas vaši roditelji mukotrpno učili svih tih godina. Prepuni revolucionarnih ideja, uz podstrek osoba koje nipošto ne zaslužuju vaše poverenje, spremni da gazite po trnju, čak priželjkujući to, krčite neki svoj put. Ne razmišljate mnogo da li je to dobro za vas ili ne, važno je samo suprotstaviti se. Budućnost ne postoji. Prisutna je samo sadašnjost. I postavlja se samo jedno pitanje: „koji su mi prioriteti?“ Moram da priznam da sam imala sreće. Roditelji su ipak uradili pravu stvar. A pored toga, nikad nisam uživala neko veliko materijalno bogatstvo, i ni po koju cenu mi nije padalo na pamet da prodajem svoje telo nekom bumbaru za patike ili farmerke. A morala sam nekako da...

Intro

Želim da vam ispričam jednu priču. Ne garantujem da će vam se dopasti, ali dozvolite mi da pokušam. Ukratko, radi se o jednoj devojci koja je počela da živi svoj san. Još uvek nedosanjan san, ali čak i posle deset godina, čini se, ne odustaje od njega. Nego, da krenemo redom, ako taj red uopšte postoji. Dakle, bilo je to pre nekih desetak godina. Prva godina gimnazije, mnogo novih poznanstava, mnogo izazova. Naizgled uzorna devojka, sa relativno dobrim ocenama, i sa na neki način marginalizovanim društvom. Da, to bi bila prava reč, jer ne bih želela da preterujem. Ipak, bilo je to društvo ljudi, devojaka i mladića, veoma inteligentnih, a istovremeno i neshvaćenih od strane većine vršnjaka. Bilo je to društvo mladih umetnika. Muzičara...

Која реч о великом књижевнику из Врања

Сви говоре о човеку. Сви много причају али мало њих и каже нешто. Кажу, човек се игра- homo ludens. Кажу, човек је разуман- homo sapiens. Кажу човек је религиозно биће- homo religiosus. Али још нико не назва човека бићем које сања о срећи- homo dormiens de fortuna. Јер, човек сања а…шта мислите о чему? Знате сви...сви...јер сви сањате о томе...сви сањамо о томе. У сну се осмехујемо, тражимо светлосне зраке у својим мислима, радости се надамо и молимо, љубав ишчекујемо, афирмацију тражимо, благостање нам жељу јача. Ви, драги моји, делите један сан, једну жељу и чежњу, једну сврху – срећу. А знамо сви њега, који је овековечио човека са његовим великим тајнама, толико скривеним а толико познатим... Отворио зделу пуну бисера што винуше се...

Kineski boks- Kung Fu i Mali Zmaj

TRENING Brus Lijeva opsednutost fizičkom spremnošu je je legendarna. Kao mladić, on je bio mršav i malen, a njegova gradja je bila izvor stalnih neprilika. Preko kung-fua, on je otkrio da može da igradi svoj telo u "mašinu" izuzetne preciznosti. Mada je vodio računa o ishrani, telesna vežba je bila okosnica njegovog vežbanja. Pre svakog treninga on bi prolazio kroz temeljan program vežbi za zagrevanje. Za njega je najbolja vežba bila, trčanje. Trčao je 3 do 10 kilometara svakog dana. Brus je takodje mnogo držao do upotrebe opreme za trening. Kad je postao bogat svoj dom je opremio najsavremenojom opremom. Koliko god da su bile korisne sve sprave Brus Li je znao da je savršena " "meta" bio drugi vežbač - čovek. Obično je njegov...

''Sanjalici''

Zasto si tuzna''sanjalice'' bez volje,ljubavi bez snova... ''Sanjalice'' molim te odsanjaj bar jedan san i nemoj.. da budes tuzna Evo dajem ti moje ruke da te prenesu daleko gde nema tuge ''sanjalice'' I spevacu ti pesmu samo za jedan san da te za tren otrgnem od dna.

Reakcije muškaraca

Iz mog elektronskog sandučeta,tek pristiglo.Čini mi se puno duha.:). Žena sa koferom Što kaže muškarac (u odnosu na nacionalne, verske, političke i mentalne preference) svojoj ženi, kada mu ona sa koferom u ruci objasni da ga ostavlja zbog drugog: Ateista: Ne verujem. Budista: Samo da si ti sretna... Katolik: Ja sam kriv. Jevrejin: Vratit cu ti! Pravoslavac: Samo da je naš! Agnostik: Zašto nemaš obojicu? Musliman: Jedna manje više Melankolik: Ubicu se Kolerik: Ubicu te Apatik: Dobro... Pesimista: Znao sam... Optimista: Uzmi ključ - za svaki slučaj Realista: To je moj kofer Naivac: Kad se vracaš? Racionalista: Nemaš argumenata Skeptik: Jesi sigurna? Romantik: Ali ja te volim! Filozof: Zašto baš danas? Advokat: To ce te puno koštati...

U VRTU LJUBAVI

U veceri rane i zore plave, kad Sunce ne sija jako, volim da sam s tobom, da cutimo zajedno najlepse je tako... Ja znam da volis moje oci, volis kad ti tepam-dragi... Ne treba nam niko, dovoljan je pogled i jedan osmeh blagi. Ti si moj andjeo cuvar, moja najlepsa pesma... U nasem vrtu ljubavi postoji jedna prelepa cesma. Napij se vode sa cesme, osvezi usne i ljubi... Kada noc padne, zagrli me jace i... strasno me poljubi. Jutro kad svane tiho, Sunce se useli u nas stan, popicu rosu s usana tvojih, i tako nek nam pocne svaki nov dan. :cmok:

Putnik

Ovo je kratka priča o dečaku iz crtice o teget majici,prvo neshvaćenom čuperku, a onda namrgodjenom i kritičnom momku, zapetljanom u svakodnevici. Iznenada daleka svetlost jedne tople duše ga je počela prizivati. Na velikog Sveca,zaštitnika putnika izgovorio je rećenicu koja nije trpila prigovor: - Ja moram da idem... Još isto veče otisnuo se ,hrabro ,ka svom životu,kao brod ka debelom moru... Sutra se dve mladosti spajaju u jednu nadu i želju,u kolevku novih života,daleko...Neka im je sa srećom!

SAVEST

Da li sam nocas bila ziva, dok sam te dozivala u grcu? Jesam li mozda za nesto kriva, za bol tvoj, zanos i srcu? Misli su moje cudne malo, ti si zapomagao, zvao... A moje srce ti nije dalo ono sto si ti meni dao... Da li je ovo bio moj san il moja savest sto me pece? S tvojim likom mi nije pocinjao dan i nije mi se zavrsavalo vece... Zalim samo sto te voleti ne umem, sto zbog mene hulis i Boga... Zaista te vrlo dobro razumem... i secacu se lika i bola tvoga. Mozda bi trebalo i ovo reci... Sve to moze i meni da se desi! Kad se jednom budem nadala sreci, Isplivace i moji tad gresi... Mozda mi zivot sve naplati, nekad kad budem sanjala san? Mozda mi tvoju tugu vrati i donese mi isti, tuzan dan...? A htela sam, htela da te volim, da...

DRUGARICI

NEKAD, KAD BUDES DALEKO OD MENE I KAD JA BUDEM DALEKO OD TEBE...SETI SE...I JA CU SE SETITI...SVIH NASIH TAJNI I NASIH MASTANJA...SVIH NASIH PREPIRKI I PRASTANJA...NEKAD... :zag:

Arsen Dedić - Una

Arsen Dedić - Una Noćni gradovi pusti Mora bez svjetionika Ja sam živio vječno Strogi život vojnika Od početka oluja I samoća i zima Al sam sabrao jedva Ovo malo što imam Una, Una Ja sam najgore škole prošao Gledam drukčije svijet Ja ustvari i nisam imao nikad Dvadeset pet, tvojih dvadeset pet Niti svjetla na licu Niti suze u oku Ko je prešao jednom Vodu tamnu duboku Ne bih mogao opet Da me ruše i dižu Ja te voljeti ne smjem Mene godine stižu Una, Una Ja sam najgore škole prošao Gledam drukčije svijet Ja ustvari i nisam imao nikad Dvadeset pet, tvojih dvadeset pet

Arsen Dedic - Una

Arsen Dedić - Una Noćni gradovi pusti Mora bez svjetionika Ja sam živio vječno Strogi život vojnika Od početka oluja I samoća i zima Al sam sabrao jedva Ovo malo što imam Una, Una Ja sam najgore škole prošao Gledam drukčije svijet Ja ustvari i nisam imao nikad Dvadeset pet, tvojih dvadeset pet Niti svjetla na licu Niti suze u oku Ko je prešao jednom Vodu tamnu duboku Ne bih mogao opet Da me ruše i dižu Ja te voljeti ne smjem Mene godine stižu Una, Una Ja sam najgore škole prošao Gledam drukčije svijet Ja ustvari i nisam imao nikad Dvadeset pet, tvojih dvadeset pet

Wicca religija

Dobro rece onaj.... ko pravoslavca me niko nece pitati sto secem glave i silujem zene.... Je li a zasto tvoja crkva tradicionalno nema na mestu na samom vrhiu ikonostasa ikonu vaskrsenja sa krstom nego onaj masakr (za moj ukus):D
SAVRSENO SRCE

SAVRSENO SRCE

Savrseno :heart: Jednoga dana mladic je stajao u sredistu grada razmisljajuci kako on ima najlepse srce u celoj dolini. Prosla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savrseno. Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu slozili da je njegovo srce najlepse koje su ikad videli. Mladic je bio jako ponosan i jos se vise i glasnije hvalio svojim prelepim srcem. Iznenada, jedan stari covek pojavio se ispred povorke i rekao: „Zasto tvoje srce nije priblizno lepo kao moje?” Povorka i mladic pogledali su u to starcevo srce. Udaralo je snazno, ali prepuno oziljaka, bilo je mesta gde su komadici bili premesteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostecenih...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top