Blogovi

...magija ove noci...

ova je noc lepsa od svih noci od onih koje su prosle i onih koje ce doci ove sam noci budila strasti koje su zaspale malo i mislila...da cu na testu pasti ova je noc od noci svih sladja puna strasti i zelja kao da je sve nase-kradja ova je noc lepsa od svih noci ima magiju neku u sebi ima snage i moci... :):heart:

Цртице о школству ... VOL. 1

Ау, Схуваре, које преваре ??? Оно твоје "Ус(м)ерено образованије видиш какве Кадрове избацује ... У твоје време бесплатног средњег образованија, правила Држава у систему средњег нивоЈа образованиЈа III и IV степена уместо обичног металобрусача Кадрове за - РУПЕ ( III степен - металобрусач унутрашњих цилиндричних површина - за данце ништа нису рекли, јер дно још никада нико није нашао) и ко не воли Данце нек једе гоманце - ОСОВИНЕ ( III степен - металобрусач спољашњих цилиндричних површина - свака асоцијација на набрушене силе Осовине током оних неких несретних догађаја је крајње злонамерна и не одговара племенитим мотивима измишљача плана и програма) Сад, што се при томе отворио озбиљан проблем поларизације између...

Na krilima leptira

Moram se trgnuti, moram se maci od tuge i bola, izlaz pronaci... Sav zivot dosad sto sam zivela kao da nisam bila cela... Kao da sam lebdela na krilima leptira... Kao da sam zmurila da ljubav ne bih videla... A ljubav je na mah od mene to nisu samo slike jedne nesrecne zene... Ljubav me budi i miluje obraz mi svako jutro dodiruje... Ljubav je on, sto je kraj mene a ja sam vestica u liku zene...:heart:

Sama a tudja..

Jedan pogled i jedan osmeh.. I jedno "Zdravo" koje pomera citav univerzum . Flashback i stari dobro znani osecaj pripadnosti.. Nekome ili necemu.. I intuitivni strah kao i neka jeza .. Drhtim i duva prolecni vetar te veceri u Beogradu i ja u tom zagrljaju..nesigurnom, neizvesnom.. kao i uvek, realno negativna i tako svoja, a tako tudja .. Nikada nisam umela da definisem tu osobinu koju poseduju ljudi koji su umeli da jednom svojom recju razgrade sve moje osecaje.. i neutralisu ih.. Da zbog izvesnog osmeha se danima smejem ili placem.. Da mi skroje sudbinu i nacrtaju krug delovanja oko mene.. Pamtim neke letnje veceri , u kojima gore zvezda i ja sa njima.. Vedro gotovo uzareno nebo i osecaj da sam na krovu sveta.. Ali tu je blizu i...

MOLBA

Molim te, ne ostavljaj me samu predugo jer mracne misli me obuzimaju i nece proci vremena dugo a moje tame ce doci da me uzimaju. Da sa sobom povedu me ponovo da na dno povuku me bezocno i da dusu mi kidaju nanovo a ja stajacu bespomocno. Molim te, ne ostavljaj me predugo samu jer demoni moje tuge me dozivaju dozivaju dusu sto malo srece nasla je i secanja bolna za sobom ostavila je. Secanja sto vode ka crnom dnu gde tamu svetlost ne preseca sto polove ka jednom neostvarenom snu gde sunce ne izlazi,gde nema cak ni meseca. Molim te, dok sa strahom stojim na ivici bezdana i cekam da me vreme baci u secanja lavirint odakle izlaz teski i sporo pronalazim znas vec koliko se u tami tesko snalazim. Znas da tama,bol i samoca plase me da sam...

pogled

Jedan pogled i jedan osmeh.. I jedno "Zdravo" koje pomera citav univerzum . Flashback i stari dobro znani osecaj pripadnosti.. Nekome ili necemu.. I intuitivni strah kao i neka jeza .. Drhtim i duva prolecni vetar te veceri u Beogradu i ja u tom zagrljaju..nesigurnom, neizvesnom.. kao i uvek, realno negativna i tako svoja, a tako tudja .. Nikada nisam umela da definisem tu osobinu koju poseduju ljudi koji su umeli da jednom svojom recju razgrade sve moje osecaje.. i neutralisu ih.. Da zbog izvesnog osmeha se danima smejem ili placem.. Da mi skroje sudbinu i nacrtaju krug delovanja oko mene.. Pamtim neke letnje veceri , u kojima gore zvezda i ja sa njima.. Vedro gotovo uzareno nebo i osecaj da sam na krovu sveta.. Ali tu je blizu i...

Osvrt unazad

Kad mladost prodje ostanu senke njene... kad vreme odnese nadu i snovi se pretvore u prah... pomislis...oh, boze, zar sam zbog toga gubila dah? Kad godine minu zaborav stupi nam znan... tada o svemu sudimo, razumom, snagom volje... i pomislimo:,, Оh, boze, zar nismo mogli mnogo bolje?'' Zivot polako ide vremena jos je malo... kada bi mogli zaustaviti sat? Al' zalud sada sve je... po zgaristu naseg zivota sneg uporno veje... :(

kako..

Kako cu opet pred tebe neslavni dani se vuku i vode me u neizvesnost sibaju mamurnog tuku Kako cu opet pred tebe pomamom,ludilom vodjen kao vuk bez copora suvu i staru kost glodjem Kako cu opet pred tebe nesrecno u jadu tonem te prikaze,aveti traze jure me,uporno gone.

Skoljka

Sedela sam na klupi,posmatrala reku i razmisljala o ljubavi. Mrznji. Istini i lazi.Mnogo je misli,plelo mrezu u mojoj glavi,tisina oko mene je stvorila krug i ja sam polako zaklopila oci....I videla,videla sam sve. I sebe i njega i nju....I svoje i tudje suze....i sve,sve...bilo je tu. U momentu,trgao me je iz toga sna neki glas.Pre bih rekla glasic. Sta radis?Smesio se.Mali decak,svetle kose i safirno plavih ociju.Izgledao je kao da je pobegao iz neke bajke. Pored njega,devojcica,dugih crnih kika i zagonetnih crnih ociju.U plavoj,slatkoj haljini.Smejala se i drzala decaka za ruku. Da li si videla nasu mamu?Pitali su me uglas. Ne....a,jel ste se izgubili?pitala sam. Nasmesili su se. Ne,mi trazimo skoljku rekli su. Devojcica mi je...

JOE

JOE Jutro dana X u službi održavanja CERN tunela na prvi pogled nije se razlikovalo od bilo kojeg u poslednjih nekoliko nedelja. Pa ipak, neka potmula nervoza ovladala je svima. Čak je i Dr Kaminski, flegmatični šef održavanja, koji je zbog nepomičnog lica dobio nadimak "Dr Iguana" našao za potrebno da nekoliko puta pokuša da olabavi čvor kravate. Naravno, odustajao je pre nego što bi dodirnuo kravatu, pa se pokret završavao simboličnim trljanjem nosa. Za sreću. Zujanje tunela više se osećalo na dnu stomaka nego što se zaista čulo. Joe nije osećao ništa. Za njega je bio radni dan kao i svaki drugi. Stoga, kada ga je nadzornik vakuum- pumpi pomalo panično poslao da proveri četvrti blok, Joe je natenane zamotao tek načeti sendvič i...

PORASLA JE MOJA MALA

Jesam li bio dovoljno muško da sve hirove tvoje neiživljene mladosti podnesem Jesam li se sa tobom radovao i sa tobom plako jer sam verovao da treba tako Sada kada si shvatila da si dovoljno porasla i da ti ne treba više moje rame i onaj ko će da te razume Sada kada možeš sama pitao bih te nešto: Da li si ponekad razmišljala i o nama ili samo o svojim hirovima? jer previše u meni gorčine ima da bih sve ove godine olako prepustio šarenim leptirima

Nisam znala da ga zaustavim...

To je bio jedan od onih dana koje sam želela jednostavno da prespavam... prokleti budilnih je zvonio već 4 put i taj zvuk me je izludjivao... bacila sam telefon na pod i izašla iz sobe... pogledala sa se u ogledalo, a preda mnom je stajala osoba koju nisam poznavala... razmazana šminka mom licu je dala još umorniji izgled... iskreno, izgledala sam kao podgrejan leš... umila sam se, izvukla čistu garderobu iz ormara, obukla se i zapisala sve moje današnje obaveze na papir... Istrčala sam iz kuće i krenula prema školi... odvratnoj, staroj zgradi sa ludim profesorima... Samo jutro po sebi nije bilo loše, ali moje raspoloženje je bilo gore što sam bila bliža toj zgradi... Znala sam da ću ga sustesti i znala sam šta će uslediti... Poznavala...

ne razumem

Bez podlih namera zivot sticem,okrecem se stalno iza sebe i gledam.. slutnju,gde sve to ide. Gde mogu istine da ukradem,otkrijem... Kako da prevalim dane,da zivim,da zavist izbacim,bes ukrotim. Da li neko mozda misli kako ce sve to lako ici,da razocarenja pretvorim u pobede,kako? Moju ljubav zamrsenu da odmrsim,da malo nade polozim. Kada to kajanje me stalno gleda i priziva,proslost zar nije otisla? Cemu sve to...ne znam..jos zelene misli gajim,a decak ne mogu biti,daleko sam odplovio... Ma neka ide.......! Guram buduce dane u prvi plan...nosim teret proslosti.........sadasnjost ne razumem...........

Дођи...

Дођи... и савиј руке око мог врата... наслони главу на моје груди... уздахни дубоко... осети моје срце... ослушни његово куцање... пажљиво... видећеш да откуцава у ритму твог имена... Да... ја сам неко жели... и зна... и хоће... све ране да ти залечи... тугу да протера у бескрај... немир да умири... све да учини за тебе... Јер... ти си та... чије срце куца у ритму мог имена... Твој Н.

samo nemoj...

Sve sto hoces ja cu dati samo da me ne ostavis samo da me ne odbacis kad ti kazes ja cu stati Sve sto mogu pruzicu ti sa lat cveta umicu te svezu rosu ti ces piti tvoja pratnja ja cu biti Samo da me ne povredis ja to necu draga kriti nit ja drugu ljubav mila necu nikad vise sniti.

MALO O POREKLU HOROR ŽANRA 1

Naučila sam da čitam uz Grimove bajke. Prva pesma koju sam znala napamet, bila je „Tri hajduka“. Eto, čak se i čika Jova Zmaj, osim svojim đulićima i pačićima, bavio utvarama. Odrastajući, pronalazila sam „stravu i užas“ u književnosti u kojoj nisam ni slutila da je ima. Biblija, dela Šekspira, predromantičara i romantičara, Dostojevskog, Agate Kristi, Tomasa Mana, Jeržija Kosinskog, kasnije i Stivena Kinga – bila je to moja omiljena literatura. Prava mešavina stilova! „Čarobni breg“ i „Deset malih crnaca“, jedan pored drugog, na istoj polici! Da li je to laskavo po Agatu Kristi, ili uvredljivo po Tomasa Mana? :think: Sve je, zapravo, počelo od horora. On se skrivao pod raznim imenima i imao različita obličja, ali sam ga uočila kod...

PRIJATELJI

Da nije prijatelja Ko bi ismevao Nase tuge i zalosti Ko bi oplakivao Nase sitne radosti Da nije prijatelja Kako bi svet saznao Za nase tajne I nase slabosti Ko bi nam srce jeo Tako podlo I bez milosti I to za nase dobro I ko zna gde bi bio kraj Nasem blagostanju Da nasi prijatelji Na nas ne paze A i kakva je to kuca Na cija vrata Samo postar I pop ulaze

Nisu one zbog tebe

Jos jednom ti moram reci :Ostavi moje usne, nemoj ih ljubiti, nisu one za tebe! Ostavi moju kosu, nemoj je mrsiti, nije ona za tebe! Ostavi moje suze, nemoj ih brisati, NISU ONE ZBOG TEBE! :roll::whistling:

SVE JE LJUBAV

Sve sto sam u zivotu osetila, dala, prokockala, sve sto sam sa nekim podelila, u meni izaziva osecaj da sam zivot pobedila... Sve sam nekada raditi smela, a danas se nesto neckam... Nemam snage za san. posao, prijatelji, kave do ponoci... i tako mi prodje svaki dan. Sve sto sam pozelela nekad, ostvarila bih vrlo lako, ali...osta mi sanak jedan, a da ga ispunim...ne znam kako? Ono sto danas zelim i sanjam, to su njegove ruke od svile... Eh, da imam jos uvek moci... one bi sigurno moje bile!:gace:

....sama....

Smrachilo se... Ja ponovo sedim u svojoj sobi, lutam po sopstvenim mislima... Sama... Ja nemam nikoga, vec duzhe vreme... A shta se desilo? Uvek sam imala puno prijatelja... Ali shta je prijatelj? Neko ko ce biti tu da nam uchini uslugu... Ne, za mene to nije prijatelj... Za mene je prijatelj neko ko ce jednostavno uvek biti, ne uz vas, nego blizu vas... Neko ko je tu... Uvek... Da ne moram kuci razbijati glavu da li mi je taj neko prijatelj ili me iskorishcava... Mnogo puta sam bila iskorishcavana... I od strane onih od kojih to nikada ne bih ochekivala... Secam se, bilo je pre godinu i nekoliko meseci, ja sam imala drushtvo, pravo drushtvo... Nas 5-6 koje smo chesto provodile vreme zajedno... Okupile bismo se kod nekog kuci, ili na...

Alternativna i underground muzika u Srbiji pod udarom države i mafije!

Februara 2009. godine Ministarstvo Kulture Republike Srbije usvojilo je zakon o tzv. "estradnim vizama" koje kao posledicu imaju direktnu diskriminaciju i eksploatisanje svih ljudi koji se bave alternativnim i underground formama muzike u Srbiji. Prema ovom zakonu: 1.Niko od muzičara ne može da izađe iz zemlje i održi nastup vani ukoliko ne poseduje posebnu licencu ("estradnu vizu") izdatu od strane Udruženja Estradnih Umetnika Srbije (UEUS). Takođe, uskoro bi se primenjivanjem ovog zakona moglo očekivati da svako ko se bavi muzikom i ima srpsko državljanstvo a nije član ovog Udruženja samim tim neće moći ni da nastupa po klubovima u Srbiji. 2.Dobijanje ove licence je naravno nemoguće ukoliko osoba nije član UEUS-a. Za članstvo u ovom...

Интернациона

Са хрватског превео Koschei Besmertnii. Одговор бразилског министра просвете америчким студентима… Пошаљите даље јер северноамерички медији одбијају да објаве! Интернационализација Током расправе на једном америчком универзитету, бразилског министра просвјете Кристовама Буаркеа студенти су питали шта мисли о интернационализацији Амазоније. Амерички студент је захтевао одговор хуманисте а не Бразилца. Ево шта је одговорио Г. Крисовам Буарке: -"Наравно, као Бразилац се једноставно противим интернационализацији Амазоније. Колика год била небрига наших влада за то богатство, оно је наше. Као хуманиста, свестан опасности која прети деградирању природе у Амазонији, могао бих замислити да Амазонија буде интернационаизована, као...

Vendetta

I know my uses / I have my pride / But my heart is still untamed I learned my lessons / I've conquered Death / I go on and I'm unashamed I'll paint your bones to match my eyes / They're the darkest I have ever seen Until I'm lucid, I can't be told I know my voices / They tell me to BELIEVE Another ******* accident out of control / All the attitudes will never change My Imitations are leading the way I can't accept that I still don't find this strange In light of my ability to feel denial I walk away from everything with just a smile The Agony of Coming Home has gone away It's Everywhere / It's Everyone / It's Every Day ARE YOU READY FOR THE TIME OF YOUR LIFE I beg your pardon / I'm out of the way / A new conspiracy has taken my...

tvoje suze...

Tvoje suze cemu zedj za tobom progonime kao ukus vina,mamis me tvoje usne,boje tvog karmina Tvoje suze cemu tvoje telo snezno belo zar ljubavi rastopilo moje reci,zatvorilo Tvoje suze cemu zarobile misli moje zaspalo je moje telo,nestao sam tolko`tebe nisam smeo

PRIZNAJEM

Moram da priznam sebi pa tek onda ostalim ljudima... kriva sam jer sam nesvesno izazvala bol u grudima... Tesko je priznati i sebi a kamoli drugima... da negde postoji neko ko samo suze u ocima ima... Priznacu sebi, moram... jer tuga me njegova mori... sta cu sa srcem svojim koje ko kisa romori? Ne sudite mi ni vi strogo, ni mojoj dusi nije lako... kad ostanem sama sa sobom, setim se kako je plako... Svaka me njegova suza ko bodlja u srce dira... moram priznati svima da savest mi ne da mira...:(

ISKRENA ZENA

...Postojala je negde jedna zena sa dva srca...I jos postoji...Samo, jedno je srce izgubila pre nekoliko godina i...ne moze da ga pronadje... ...Da, prica je istinita...ne verujete? Verujte, ja je poznajem odavno...i to dobro. Ta zena se zaljubila vrlo mlada...jako...i jos ga voli nekom pravom, istinskom ljubavlju koja ne zna za bol. I tako, godinama, voleci ga, upoznala je sebe i svoje mogucnosti, zelje i pozelela da dozivi nesto novo...Nesto, sto bi joj otvorilo vrata, nesto sto niko nije nikad doziveo... ...I dozivela je da joj se zelja i ostvari...samo...nije bila spremna za nju do kraja. Nije ni bila svesna sta je pozelela...sta je to novo, nedozivljeno...i gde ce je to odvesti.U pocetku je mislila da nema nista lose steci nove...

Ljubavna pesma

Za neko drugo vreme se molim Kada se zanjišu kedrove grane nešto teško udari me sa strane, krvcu pusti u čudnom jeku ostadih verna jednom čoveku. Na vetrometini života,sama, bol u duši,velika drama ogromna čežnja još uvek traje mori me veliku bol zadaje. Udarac stiže,jak kao stena, jauk stišavam,ostadoh nema ćutke se dadoh novom životu osetih gorak ukus,sramotu. Sve se dogodi u jednom trenu ćutim,mirujem,volim, nalazim lepotu u tvome imenu za neko drugo vreme se molim.

TI SI...

Ti si... jedina tacka u mojoj ravni Ti si... najlepsi miris koji me mami Ti si... cist vazduh koji mi tako treba Ti si... Sunce moga neba Ti si... moja snaga i moj san Ti si... najlepsi pocetak za svaki dan Ti si... ma ti si meni sve... dovoljne su mi tvoje reci dve... VOLIM TE :heart:

pesma njima

Redjaju se greske velike i male redjaju se ljudi sto sve zaborave guraju se oni sto im mana bese da sve znaju sve da rese provlace se guje ljudska osobina da sve moze da se kupi i otima!
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top