JEDNOM

Jednom sam volela kise i blato predgradja.
Jednom sam svoj svet trazila u tamnim ocima
koje su rekle,
Zaboravi...
Nema vise idilicne periferije,
Mojih snova...
Covek je rukom izmenio nasa sastajalista
I - nikao je novi grad!
Cudno je kad osetim,
Tamo gde su se radjale nase radosti
Moja je morala umreti...
Uvek razbijem tugu kad se setim
Simfonije osamljenih svetiljki
I vecernjih vetrova sto su krali nase tajne,
I razbijali istine...
Tiho zaplacem, volela sam gradilista
Ko tebe...
U njima sam nalazila srecu
I svet,
Svoj zivot.

 

[*Purple Baby*]

Volim tvoje blogove,samo pisi...ali ne dozvoli da te samo tuga inspirise...

 

[REVELIN]

Svak u svom srcu po neko gradiliste ima,
....a gradilista su uvek mesta gde se nesto
novo radja....nikad ni jedno.. u srcu,nijedan
covek rukom ne moze izmeniti...zato srca i
ostaju uvek.....nasa sigurna sastajalista....
nas svet i nas zivot....gradiliste ljubavi
koje raste sa svakim zvukom novog otkucaja.

 

[gagili48]

Hvala vam na komentarima...i...nije moj zivot vise tuzan...samo...uvek sam vise volela tugu da pretocim u stih...ma kako to izgledalo...bice malo i onih lepsih tema...prijateljice drage...

 

[MyWorld]

Ovo je do bola lepo...