Život bez prijatelja je poput smrti bez svedoka.
španjolska poslovica
Čak i pre nego što sam završio biranje brojeva, nešto mi je govorilo da sam pogrešio. Telefon je zazvonio jednom, dva puta - zatim je neko digao slušalicu. »Pogrešili ste broj!«, izderao se grubi muški glas pre nego što se veza prekinula. Nazvao sam ponovo, zbunjen.
»Rekao sam da ste pogrešno nazvali!«, začuo se glas. Još jednom sam čuo kako se telefon zaklopio. Ma, kako je mogao znati da sam pogrešno nazvao? U to vreme sam radio u njujorškoj policiji. Policajac je izvežban da bude znatiželjan - i da se brine. Tako sam nazvao i treći put.
»Ma dajte«, rekao je čovek. »Opet Vi?« »Da, ja sam«, odgovorio sam. »Pitam se kako ste znali da sam pogrešno nazvao još pre...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
"I dok huji sa visova
snazna planinska pomama
i vreme dolazi opet
za maglama skita,
ti sto si nocivala nekad
u pesmama mojim,
sad drhtis negde sama
k`o jela tankovita."
ZIVODRAG ZIVKOVIC
narodni pesnik
selo Ramaca.Gornja Gruza
"Ja nisam znao
da na mom celu rudi
tvoja plamteca senka
sa usana.
Ako moja krv
ovog proleca
poludi,
sidji na dno bezdana.
moju zasapalu ruku
nezno probudi."
ZIVODRAG ZIVKOVIC
narodni pesnik
selo Ramaca,Gornja Gruza
Ljubav kad odlazi,
odnosi sve..
pamet i dusu,
sa zida sliku,
muziku od koje
soba sja
kao carobni prah..
A ostaje samo
mrak..mrak..mrak...
Stvarnost,kao jedina istina
ostalo snovi,zelje,sanjarenja
dovoljno teska i obavezna
jednog coveka sudbina
Realnost,kao teret
kao sto i sebe nosi
covek prolazi kao voda
mudrost u sedoj kosi
I lazi i istine,prolaze
sakriti se ne moze
zivot pruza godine
na pocetak vodeme
Depopulacija srpskog sela pojava je koja se već godinama, potisnuta od očiju javnosti urgentnijim problemima, odvija i to sa sve većim intenzitetom. Mladi na selu, suočeni sa nerazvijenošću infrastrukture, zapostavljenošću poljoprivrede i malim mogućnostima za obrazovanje i zaradu, najčešće se odlučuju da okušaju sreću u gradu. Procenat urbanog stanovništva u Srbiji je odavno prešao polovinu, a karakteristika srpskog sela danas je to da ga uglavnom naseljava starija populacija, što prati i negativan prirodni priraštaj.
Ovog proleća bi, već treću godinu za redom, u selu Ljuberađi u okolini Niša trebalo da bude održan festival dečjeg literarnog i likovnog stvaralaštva, pod nazivom Jugoslavija u Lužnici 2002. Na ovom festivalu, nastalom...
Курвица од твоје секретарице загледала се баш у њега.... некако је каталог аншао пут до твог стола... видео си га, а у маси поште си поред моје понуде за куповину фирме видео и писмо моје... пардон "твоје пријатељске" банке која ти је редовно давала кредите....
И загризао си.
Отишао да дигнеш кедит да жени купиш прескуп дијаман... тамо су те дочекали моји службеници и позвали телефоном чим си им дао папире да си власник, баш ове фирме.
Тада сам дао налог да те убију.... хммм... не стварно... али да ти и дају кредит и упуте те да купиш, врло повољно једно велико имање, са Викторијанском кућом, лабудовима и свим осталим срањима.
.... Ћути... не покушавај да причаш....
Оно имање коеј си видео и на које те одвела агентица... То је МОЈЕ...
Reći da je oduševljen bilo bi nedovoljno. Tom je na pitanje: ''Kako si?'' obično odgovarao: ''Od–li–čno!'' Njegov pozitivni pristup uticao je na sve u kancelariji. Čak i u danima kad mi se nije išlo na posao, osećala sam se bolje nakon što bih čula Tomovo: ''Od–li–čno!'' Nisam sigurna da li sam se tada ''od–li–čno'' osećala, ali Tom se uvek tako osećao.
Pozitivan pristup uvek snažno utiče na to kako se osećamo, fizički i emocionalno. Zapravo, bio pozitivan ili negativan, naš stav utiče na ljude oko nas. Tom je u kancelariji obavljao sve s pozitivnim pristupom. Svojim primerom nam je pokazao da ne postoje ''problemi'' već ''izazovi''. Reč izazov zvuči pozitivno i optimistično, dok reč problem zvuči negativno i obeshrabrujuće. Imala sam...
Upućujem svoju zahvalnost:
SUPRUZI…
koja najavljuje: za večeru su viršle sa pecivom... jer je tu, kod kuće, sa mnom, a ne negde napolju, s nekim drugim...
SUPRUGU...
Koji leži na sofi pretvorivši se u krompir na kauču, jer je to veče kod kuće sa mnom, a ne negde napolju, u kafiću ili pivnici...
MOJOJ ĆERKI TINEJDŽERKI…
koja se žali kad pere suđe... jer to znači: kod kuće je, a ne negde na ulici…
ZA POREZE…
što ih plaćam, jer to znači: zaposlen/a sam.
ZA SAV NERED…
što ga moram srediti posle zabave... jer to znači: okružuju me prijatelji.
ZA SVU ODEĆU…
koja postaje malo pretesna, jer to znači: imam dovoljno hrane…
SVOJOJ SENCI…
koja me prati pri radu, jer to znači: negde sam napolju na suncu...
Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine. Neki ga je novinar upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba. Šta ga je to toliko uzdiglo od svih drugih?
Odgovorio je da je, po njegovome mišljenju, uzrok tome dogadaj u njegovoj drugoj godini. Pokušavao je dohvatiti bocu mleka iz frižidera, ali je bila klizava, pa mu je ispala, a sve se mleko prolilo po podu. Čitavo more mleka!
Kada je mama ušla u kuhinju, umesto da viče ili ga kazni, samo je kazala: »Roberte, kakav si veliki i prekrasan nered napravio! No, šteta je već učinjena. Želiš li se poigrati u mleku pre no što ga počistimo?« To je i učinio. Nakon nekoliko minuta mama je kazala: »Znaš, Roberte, svaki put kada učiniš ovakav nered...
Blizanci u majčinom stomaku razgovaraju:
- Veruješ li u život posle rođenja?
- Naravno! Sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda smo ovde baš zato da se pripremimo na život posle rođenja.
- To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?
- Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće trčati. Niti jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti: posle rođenja nema života.
- Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.
- Ali niko se nije vratio odande. Život se posle rođenja završava. Osim toga, život nije ništa drugo nego...
Uvek je samo korak do srece
i to onaj sto pricu kvari,
breg sto Muhamedu nece
pajac u igri sudbinom stvari.
Mali trenuci zivota nam daju
poslednji pogled,dok voz krece,
okvir nestaje,uspomene traju
i vecna nada za nesto vece..
Ponekad, prilikom leta s jednog na drugi sastanak, sedim pored nekoga ko je prilično pričljiv. To je za mene obično vrlo ugodno iskustvo jer sam strastveni posmatrač ljudi. Mnogo sam toga naučio posmatrajući i slušajući ljude s kojima se svakodnevno srećem. Čuo sam tužne i lepe priče, strašne i radosne, kao i razne druge koje bi se, bez ikakvoga problema, mogle čuti i na Oprah Showu.
Tužno je reći, ali postoje trenutci kada sedim pored nekoga ko želi izbaciti svoj »otrov« na prvu osobu na koju naiđe, ili joj nametnuti svoje političke stavove. Taj je dan bio upravo takav. Ugodno sam se zavalio u sedište, kada je moj saputnik započeo raspravu o groznome stanju u kojemu se svet danas nalazi: »Znate, ta današnja djeca...« Sve je to...
Bojažljivim glasom i očima ispunjenim ljubavlju, dečačić pozdravi oca koji se vratio s posla.
- Tata, koliko zaradiš za jedan sat?
Prilično iznenađen, pogledavši svog dečaka blistavim pogledom, otac odgovori:
- Nemoj me sada gnjaviti. Umoran sam.
- Ali, tata, reci mi, molim te!? Koliko zaradiš za jedan sat? - navaljivao je dječak.
Otac je na kraju popustio odgovorivši:
- Dvadeset dolara na sat.
- OK, tata. Možeš li mi pozajmiti deset dolara? - upitao je dječak.
Pokazujući svoj umor i izrazitu uznemirenost, otac je viknuo:
- Znači, zato si me pitao koliko zaradim, zar ne? Idi spavaj i ne dosađuj mi više!
Već se smračilo i otac je razmišljao o onome što je rekao, osećao se krivim. Možda je njegov sin želeo nešto da kupi.
Konačno, želeći...
Menjam tugu za srecu
ako je potrebna nekom...
Menjam suze za smeh
ili ih bacam da teku rekom...
Menjam kisu za Sunce
ako neko voli kisu...
Menjam moje oci za neke
koje se lakse brisu... :(:think:
Mladi student na jednom univerzitetu je pošao u šetnju sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su po svemu sudeći pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao. Student reče profesoru: ''Hajde da se našalimo sa seljakom: sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio.''
Profesor mu odgovori: ''Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovog siromaha. Stavi zlatni novčić u svaku njegovu cipelu, a tada ćemo se sakriti i posmatrati njegovu reakciju.''
Student to i učini i obojica se skloniše iza...
Biti dobar nešto je najvrednije u životu.
Samuel Johnson
Gotovo 20 godina sam pisao novinske članke. Na tom sam poslu bio svedok najmračnijih strana ljudske naravi i nesrećnih trenutaka proizašlih iz toga, te sam o njima pisao. To je počelo da utiče na mene.
Mnoge sam se noći, na putu kući, pitao šta je čovečnost i kako objasniti okrutnost kojoj sam neprestano bio svedokom i o kojoj sam tako često pisao. Delimično me je na to podstakao i slučaj na kojem sam trenutno radio. Radilo se o najgoroj vrsti zločina na koji sam ikada naišao.
Lepog, četvorogodišnjeg, bistrookog dečaka koji se zvao Lattie McGee, tog su vrelog čikaškog leta neprestano mučili. Tukli ga...
Sveštenik G. Machel sedeo je tog dana u vagonu podzemne železnice. Vožnja je bila uobičajena. Nekolicina putnika je čitala ili dremala. Sveštenik priča kako se udubio u knjigu, i nastavlja:
Na sledećoj stanici ušao je jedan čovek s više male dece. Nije prošao ni minut i vagon je postao dečje igralište. Deca su trčala kroz prolaze, vikala i vriskala. Nastao je opšti metež. Od čitanja ništa, jer sam morao paziti da se neko dete ne zajuri u mene. Otac za to vrijeme nije pokazivao volju da se umeša. Sjedio je ne mičući se.
Takvo ponašanje je počelo smetati i drugim putnicima. Čekao sam da se čovek prene, da uspostavi red i mir. I meni je već bilo dosta. Obratio sam se ocu: ''Ne biste li mogli reći deci da budu malo tiša i da sednu?''
''Znam...
Snagu, iskustvo i samopouzdanje skupljaš svaki put kada zastaneš i pogledaš strahu u lice... Moraš učiniti ono što ne možeš.
Eleanor Roosevelt
Njeno ime je Nikki. Stanuje u mojoj ulici. Ta mlada dama godinama mi je bila nadahnuće. Njena me je priča ganula i, kada mi loše krene, uvek se prisetim njene hrabrosti.
Sve je počelo s lekarskim nalazom dok je još bila u sedmom razredu osnovne škole. Obistinilo se sve ono čega se njena porodica najviše bojala. Dijagnoza je bila leukemija. Sledeći meseci prolazili su u odlascima u bolnicu. Hiljadu su je puta pregledavali, pipkali i bockali. A zatim je na red došla i hemoterapija. Zajedno s njom i mogućnošću da joj hemoterapija spasi život...
Svaki moj dodir Pančevačkog asfalta u meni budi setu za davnim danima mladosti,koje sam proveo u ovom gradu...Nekada je sve bilo naivnije,mirnije...grad se godinama pretvarao u starca,o kojem niko ne vodi računa.
Sinoć sam proveo lepo veče,šetajući ulicama Pančeva,obilazeći davno zaboravljene ulice,mesta...i put me je doveo do čuvene Narodne bašte,mesta gde smo kao klinci često provodili vreme...I,odjednom sam se stvorio u malom raju...Konačno,moj grad je dobio ono što je odavno zaslužio.Mesto predivno,kao iz bajke...Sve sto pokušam da vam objasnim bilo bi uzalud..zato,iskoristite slobodno vreme,pogotovo u večernjim satima da posetite i prošetate ovim stazama...Biće vam divno...
Znas, volela bih kada bi imao vremena da ti ispricam sve.Ceo moj zivot.Tada bi valjda shvatio...
Zasto mi se dani pretvaraju u borbu,a noci u potrebu...
Da ti objasnim kako sam dospela dovde...do ivice ponora ocaja...
Da ti kazem kako mi utrobu kidaju secanja, nadanja.
Da ti opisem moju najmirisniju livadu iz detinjstva...i paunove koji se sepure po njoj.
Da ti pricam kako je to kad se bezbrizno igras glinom, i vajas ono sto ti je u mislima..
Ako zelis da cujes,reci mi. Pricacu.
Ti samo pokusaj da shvatis.
Jonas Brothers je američki pop-rock band. Bend je svoju popularnost stekao kroz dječju TV-mrežu Disney Channel. Osnovan je u gradu Wyckoff u New Jerseyu, a čine ga tri brata: Kevin Jonas, Joe Jonas i Nick Jonas. Izdali su tri albuma: It's About Time (2006), Jonas Brothers (2007) i A Little Bit Longer (2008). Četvrti studijski album će biti izdan 15. juna 2009.
Joe Jonas:
Joseph Adam "Joe" Jonas (15. august 1989. -) je američki pevač, poznat po tome što zajedno s bratom Nickom nastupa kao glavni pjevač u Jonas Brothers, pop-rocku bendu čiji je član i njegov brat Kevin.
Nick Jonas:
Nicholas Jerry "Nick" Jonas (rođen 16. septembar 1992) je američki pevač-kompozitor i glumac. Najpoznatiji kao jedan od Jonas Brothers, a...
gledam bele zube zebnje
kako grize moj dan.
kako jede moje vreme
kako se sladi mojim strahom.
kao kosavom da disem
u krosnji lipe da sanjam
i kroz trepavice da zudim za mirom.
ma,suze moje,kao kamenom
ruse mi i ono malo nade
da mogu biti jaca od sutona
tek toliko da preguram ovaj dan...
Secam se, rekao si jedno vece:
,,Voleti te vise ne smem i ne mogu...'',
a prethodne noci
govorio si mi o svome Bogu...
Osetila sam, srce mi munja takla
a da se tebi nisam ni primakla.
Posle te noci, zabluda i sanja,
posle mesecevih igrarija u mojim ocima,
posle sumnje koja nagriza um,
nisam zaspala nocima...
Nerazumno i detinjasto sam volela,
stvarala ideal u nocnoj tisini,
brzinom svetlosti me dusa zabolela
u istoj, ali bas istoj nocnoj tmini.
Secam se kako si me hvalio tada,
kako sam lepa kao boginja...
ni slutila nisam da cu od nje
naprasno postati samo robinja.
Znala sam da ce to jednom da se desi,
sav bol koji osecam sad u grudima...
Vratice mi se svi moji gresi
ali pogledacu u oci sudbini i ljudima...
Moj ili tvoj Bog ne zna...
Ti imas miris reke,
trska si koju je vetar
slomio na pola.
Ne krivi vetar
imas i pola bola.
I nema mesta za tugu,
kupaj se mirisom
lipa s` Balkana..
Jer,tek je jutro,
sanjiva glavo!
I budi to sto jesi,
a nocas ce doci
i Vizantijsko plavo..
Ps.Posveceno svim devojkama koje su rodjene,kao i ja,u mestima koja imaju reku.
Prista da mu osvetljava noc.
Zakle se da ce ga pratiti uz put..
Rece joj:
"Da delimo sto nemamo?"
Prista.
Rece joj:
"Sve kule i bregovi su tudji".
"A sunce?"
-upita ona.
BOSKO LOMOVIC
narodni pesnik
Gruza
Ps .Za Miwku,koji voli ovakvu poeziju.
Hilandarski manastiri
Pred Vama stojim
Ko pred ocem
Ko pred Bogom
A zasto u tebe krocila nebih
Zena sam majka poroda svoga
Vidim Vas zrakom sunca bez sjenke
Podne mi podari zenit sav
Pred Vas cu da kleknem
Ko pred ocem ko pred Bogom
Manastiri, crkvice Hristove
Zvoncice bistrih snova i misli
Snage mi dajte, duh osvjezite
Zednu napojte,nek sam zena
A sto u tebe krocila nebih.
U jednoj kancelariji neki je čovek rekao kako nema vremena za Boga. Na to sam ga upitao šta mu je u životu najvažnije: posao, porodica, novac, karijera… Iz toga se razvio ovaj razgovor:
"Za mene su različite stvari u različito vreme važne", odgovorio je.
"Jeste li ikad pokušali da stvari sagledate iz ugla drugih?" upitao sam.
"Naravno", odgovorio je. "To čovek mora ako se bavi ljudima."
"Jeste li ikad pomislili da stvari pogledate iz Božjeg ugla gledanja?"
"Ne", odgovorio je bez oklevanja. "Nisam se još morao baviti Bogom." Nasmejao se vlastitoj šali.
"Većina ljudi ima svoje mišljenje o Bogu", nastavio sam. "No, čini se da je malo onih koji se pitaju: 'Šta Bog misli o meni?' " Na licu mu se videlo da o tome nije razmišljao. "Ako...
Na podu leži
Kristalna čaša
Na njenom dnu
Malo usahlog vina
I gorčina protekle noći
Sto uzalud se trudi
Da se ne probudi
Od ljudi
Svako sudi
Saveti se dele
Šakom i kapom
A pomoći
Ko i ponoći
Na svetu ogluve
Tuda mi srce promiče
Kroz drvorede posute kraj reke
I misli mi neke
Odsutne i daleke
Drhte pod kožom
Putujem vozom
Iz godine u godinu
Od stanice do stanice
Smenjuju se gradovi i oranice
Ljubavi
Poraze i pobede
Briše zaborav
Peroni me ne menjaju
Ne menjaju me čekanja
Ne želim da ćutim
A avaj nema kome da se kaže
Lakše je zatvoriti srce
Zatvoriti dušu
Osećanja skrivena iza stotine zidova
Hvataju prašinu mahovinu i budj
Dalek i tuđ
Lice menjaju maske mudraca
Tišina mojih melanholičnih trena
Ishitrena
Od buke i tajaca
Pod ovim...