’’A kad dođe sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.
I sabraće se pred njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.
I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.
Tada će reći car onima što mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.
Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me;
Go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i obiđoste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni.
Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! kad te videsmo gladna, i nahranismo? ili žedna, i napojismo?
Kad li te videsmo gosta, i primismo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
- Да ли си примила вакцину?
- Не, у понедељак ћу, данас је била гужва као да је дају бесплатно!
- Па, и јесте бесплатна! Мамаа, уозбиљи се!
- Медикуси препоручују старијим особама, преко 65 лета... није ваљда да ме стављаш у ту категорију?
- Имаш шећер, помири се са тиме да мораш да успориш... жено, здравље ти је најпрече! Бреее, ко је кога овде родио?
- Џогирам свако вече... па, не баш свако, мало и шетам, пијем чајеве, ''комирам'' се од цимета и сусама, а кума Олга ми ''прети'' са некаквом мушкатлом, донеће ми да грицкам, нешто као алтернативна метода... свашта!
- Мајчице моја толико ми недостајеш!!!
- И ти мени... једина , мила моја!
- Колико сутра, ето ме!
...ustvari,mi smo već dugo vremena samo prijatelji...Da,samo dobri prijatelji,koji po nekada polažu pravo na onog drugoga.Vremenom će i to nestati...ili neće...Jednom sam čuo od osobe koja se bavi astrologijom,da smo ona i ja ustvari povezani karmički...ha !!! Mada,nikada nisam verovao u takce stvari do tada.Ali,sve što sam tada čuo od osobe koja me vidi prvi put u životu,o meni,o njoj,jednostavno me je nateralo da se malo zamislim.Da li ipak postoji nešto više od onoga što znamo?!
Ja,ustvari,nikada nisam shvatao zasto se seksualne potrebe muskarca i zene toliko razlikuju.Takodje nikada nisam razumeo zasto muskarci misle glavom,a zene srcem..I na kraju,ne shvatam zasto gen seksualne zelje toliko oslabi kada se cuju,kao odgovor na postavljeno pitanje,one poznate reci:"Da,uzimam!"
Evo ociglednog primera.
Jedne noci moja zena i ja smo bili u krevetu,kad je ona iznenada rekla:"Ne mogu sada,nisam raspolozena..htela bih da me malo drzis u narucju."Bio sam zatecen,zapanjen.A ona je objasnila:"Ti,jednostavno,ne razumes moje emocionalne potrebe koje ja
imam kao zena,da bih mogla da zadovoljim tvoje potrebe koje ti imas kao muskarac..Zar me ne mozes voleti zbog onoga sto jesam,a ne samo zbog onoga sto sa tobom radim u...
Рођена сам у Београду, али као да нисам.
По мами сам Кикинђанка, и једино су ми у срцу банатска равница и непрегледна поља кукуруза и сунцокрета. Давно, као девојчица, поклонила сам срце једном Миши из Руског Села...
То је била дечија љубав, али, ја се и дан -данас сећам хладних зима, саоница у којима су били упрегнути Путко и Зекан мога деде и кожуха у које су нас увијали док смо јездили непрегледним пространствима: '' Хај, хај, баш нас брига, возимо се на таљига '', како то рече Ђоле Балашевић!
Што сам старија, све више ме вуку она лета када сам проводила школске распусте у селу, ушорени сокаци, канали поред пута, котарке у којима сам се крила, клупице испред куће и она дуга, спарна поподнева испод багрема... еее, да ли ја то...
ОБРАЗ
Аутор: Миодраг Обрадовић
Нема пута, стазе ни богаза
за Србију без свога Образа.
Са Образом и у Часној вери
све се чини по Божијој мери.
Све за Образ а Образ ни за шта,
безобразном Господ не опрашта.
Ко побожно љуби ближњег свога
тај ће стећи Образ честитога.
Са Образом течеш ка Извору
без Образа падаш ка понору.
Све за Образ а Образ ни за шта,
безобразном Господ не опрашта.
Са Образом у слави Предака
тражи Образ за спас потомака.
Нема сина, нема домаћина
већ од оца са Образом Творца.
Све за Образ а Образ ни за шта,
безобразном Господ не опрашта.
Своје не дај а туђе не дирај
са Образом жањи и сабирај.
Нек се барјак Отачаства вије
по Образу Небеске Србије.
Све за Образ а Образ ни за шта,
безобразном Господ не опрашта.
Dok plamen sutona
zlati moju glavu,
ja mislim na tebe.
Kad snegovi vecni prolaze
grimizni i zlatni,
ja mislim na tebe.
Kad prva zvezda zove pastira,
kad bledi mesec pocne rumeneti,
ja mislim na tebe.
Kad niceg nema osim mene,
ja mislim na tebe.
Narodna pesma,Mongolija.
Sad prelazim na novu temu. Srbija kasnije. Da li verujete da je svet jedna velika obmana? Da li je istina ono što se priča ili je istina sasvim drugačija? Piramide u Egiptu, vojna baza Oblast 51(AREA 51), stvari koje ne mogu biti objašnjene... Nekad se mislilo da je zemlja ravna ploča(mislilo ili je samo tako rečeno). Danas se kaže da vanjzemaljci ne postoje, postoje razne zavere koje se prekrivaju meterološkim balonima??!! Bermudski trougao....šta s njim?
KOMENTARIŠITE, MOLIM VAS, DA BI SVI VIDELI RAZNE KOMENTERE I PROČITAJTE
Za tebe jedini,
za tebe,
koga znam
da imam,
a ne znam
da li cu ikad sresti,
sa tobom u sebi
osecam zivot..
I dalje sedim
na obamrlom kamenu
i govorim o vremenu
u kome smo zajedno..
Ti imas sve,
ja imam tebe,
san ima nas..
I naci se se neko
ko ce ga sanjati.
Tada ces mi reci
da li smo budni.
Tek san me ponekad seti
da sam bez ljubavi-nista.
Ipak,nastavljam da krstarim sama
kao glumica bez pozorista.
Znam da postoji luka
koja ce biti moja u svemu.
I zato trazim dugu i vetar
koji ce me odvesti njemu.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora MANS je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, od Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave zatražio odluku kojom je Taksinu Šinavatri, bivšem tajlandskom premijeru osuđenom za korupciju, dato crnogorsko državljanstvo, kao i svih akata na osnovu kojih je ta odluka donijeta.
"Zakon propisuje da su sve informacije javne i da u slučaju da institucije proglase podatke tajnama, one dužne da to i dokažu. Odnosno, da bi zabranile pristup informaciji, institucije moraju da sprovedu test štetnosti i pokažu da bi objavljivanjem te informacije nastala značajno veća šteta po državne, poslovne i privatne interese, nego što je interes javnosti da podaci budu objavljeni. Čak i kada tražene...
Dopusti mi da te volim
nježno,najnježnije
Dopusti mi da te volim
silno,najsilnije.
Dopusti mi da te volim
ti čežnjo mojih snova
Dopusti mi da te ljubim
u naručju tvom se izgubim.
O čežnjo moja golema
tragam za tobom zelenim poljima
O čežnjo moja golema
padam pred tobom na koljena!
Jednog dana, miš je gledao, kroz pukotinu na zidu, farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. ''Kakvu hranu bi paket mogao sadržati?'', pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.
Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: "U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"
Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podiže glavu i kaže: "Gospodine Mišo, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema ama baš nikakve posledice po mene. Ja zbog toga ne treba da se uzrujavam."
Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!" Prase je saosećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Mišo, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim da se molim. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krene...
Prekrasna zeno,sa mladezom na licu,
ako si devojka-podji sa mnom,
ako si udata-idi svojim putem,
ako si udova-da vidimo...mozda.
Indijanska pesma,pleme Kechua,Peru.
Vreme je došlo da svako ide svojim putem...Suviše je negativne energije među nama,suviše prebacivanja,suviše svega...Jednostavno,ja sam za nju postao običan stranac,koji joj više nije čak ni simpatičan...Želeo sam da nikada ne dođem u ovu fazu,ali...ona to želi više od svega.Želi da živi svoj život,u kome za mene više nema mesta.Ima nove prijatelje,nove ljubavi...hoće novi život.Ja nemam prava da joj ga oduzimam...Ne vredi ni da se bavim time zašto,kako...prošli smo milion teških situacija,ožiljci su očigledno veliki.Znam da će ona ovo pročitati,i zato ne želim da zvučim patetično,znam da joj to smeta.Ja ću je voleti do kraja života,ali ću se truditi da nestanem iz njenog...Zna ona da joj ja želim svu sreću ovoga sveta,i da ću uvek,ma...
ne brini, mili,vratice ti se ona...kad je zabole oci od magle koja lomi,kad oseti prazninu u rukama,kad ne oseti da joj zatreperi dusa...
pokunjena i puna molbe,vratice se , na stolicu od ljubavi...
a ti...ti ces je i dalje gledati ocima pauna,
grliti ko krilima labuda i voleti ko da nije ni odlazila....
njene suze pices u radosti i zebnji da nece opet odletiti na lahoru radoznalosti...a kad se vrati,a vratice se ona, kapke ces joj ljubiti kao da su od paucine...pazeci da ne pokidas ni jednu nit,milovaces njeno celo,umorno od lutanja,ruke ces njene dodirivati najtananijim poljupcima.
u krevet od porcelana ces je smestiti u svojoj dusi i voleti je....opet...
kidaces svoju dusu pitanjima ali ni jedno neces reci da nju ne povredis,putevima...
Drzim ja u ruci jaje,
dosla sam da turim polog,
kad poce pseto da laje
i dodje neki ETNOLOG.
Taj etnolog sta predstavlja
i sta mu ta rec znaci,
posle mi on protolmaci:
izucava obicaje
i kako se ljudi nose..
Drzim ja ono jaje,
ugleda on rog kraj kose,
ne zna svrhu supljeg roga
da rog sluzi cerez toga,
belegija tu da stoji.
Nema pojma,ljudi moji,
ni sta je to belegija,
kaze za nju"elegija",
za chakanac cuo nije,
tek svrsio je studije,
a posto je gradsko dete
zna samo za fakultete..
Pita sta cu sa jajetom,
ja mu kazem"to je polog",
a on pita"kakav prolog?!"
U glavi mu prava zbrka,
mora da mnogo ceprka
po tim silnim naukama..
Nasla sam se na mukama,
kad udari da lelece
da mu dam ja i jelece.
Dojadi mi njegov lelek,
te ja lepo skinem jelek...
Kada bismo ustanovili da nam je preostalo još samo pet minuta da kažemo sve što treba, svaki telefon bio bi zauzet ljudima koji zovu druge ljude da bi im kazali da ih vole.
Christopher Morley
Grupi odraslih ljudi koje podučavam nedavno sam zadao nešto “neoprostivo” - domaći zadatak! Trebalo bi da u narednoj nedelji, odu nekome koga vole i to im kažu. To je trebalo da bude neko kome nikada nisu rekli te reči ili bar ne već neko vreme.
Nije se činilo da je to težak zadatak dok nisam shvatio da je većina muškaraca iz grupe starija od trideset i pet godina i odgajana u vreme kada se smatralo da izražavanje osećanja nije “muževno”. Pokazivanje osećanja ili plakanje (Bože sačuvaj!) - jednostavno nije postojalo. Tako da je ovo, za neke od...
Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je crnčio za preživljavanje porodice, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć. Odbacio je alat i potekao u močvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u blatu, prestrašeni dečak vikao i borio se, da se izvuče iz močvare. Seljak Fleming spasio je dečaka iz sigurne smrti.
Sledećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno obučeni plemić izašao je iz kočije i predstavio se kao otac dečaka, kojega je seljak spasio. "Želim Vam platiti", rekao je plemić. "Spasili ste život mom sinu!" "Ne, ne mogu primiti platu za to što sam uradio" rekao je škotski seljak i odbio ponudu. Tada je kroz vrata naišao seljakov sin.
"Je li to Vaš sin?" upitao je plemić...
Izmedju dva Maja
zemlja se bezbroj puta okrene
i jedino što nas deli
od konačnog kraja
jedino što nas spaja
i razdvaja
to su uspomene
Ponekad život samo protutnji
izmedju dva Maja
a ponekad
kao ravničarska reka teče
i tako prolaze svi moji dani
u ćutnji i slutnji
jer me svaki novi
čas ka istoku
a čas ka zapadu okreće
Jednoga jutra
sasvim me nova nada budi
a već sledećeg
kao da je u zemlju propala
ipak
ne želim da te zaboravim
jer me strah da te ne izgubim
i ako si davno
u moje čekanje odlepršala
Pomislim ja na tebe
i izmedju dva Djurdjevdana
ali baš toga dana
budi me zora neispavana
Nekada davno....
postojalo je bice koje je imalo jedno telo,
dve glave,cetiri ruke i cetiri noge.
Moglo je da gleda u svim pravcima,
nista ga nije moglo iznenaditi.
Bilo je prepametno,dovoljno samom sebi,
jednom recju,savrseno.
Ljubomorni Bogovi odlucise da ga ucine
manje savrsenim.Presekose ga na dve
istovetne polovine.
Onda,u svojoj okrutnoj zelji da se one
nikada ne pronadju,
pomesase polovine ovih bica..
Od tog vremena,svako bice mukotrpno trazi
svoju drugu polovinu.
Ako je uporno i ima srece,naci ce je..
/iz "Mita o Androginu" Platon/
Ps.Androgin je mitolosko dvopolno bice.
Kada prolaznik blene
u moj epitaf
k`o tele u sarena vrata,
odmah znam..
To je onaj
iz prosvetnih referata,
onaj sto pojma nema
da ovde lezi
neki ucitelj.
To je onaj-peti,
nepismeni zitelj.
Mozda se necu
vecno nervirati sa tim
nepismenim klempom,
mozda je reforma skolstva
krenula brzim tempom.
Nije mi pravo kada vidim
da mi oko groba baza
jedna obicna"tabula raza",
jedan stari begunac iz skole.
Al` se tesim
da ni on ne zna
da sam ja dole.
U protivnom bi,
svaki onaj -peti
dolazio na moj grob
da mi se sveti.
ALEK MARJANO
/alijas Aleksandar Marjanovic/
humorista-satiricar
Juros mi je jedna mala zvezda sletela na dlan
Jedva sam njen dodir osetila,to se ne desava svaki dan
Jedna mala zvezda,jedna zelja iz oka mi je ispala
Nekada je bila velika,mnogo sam za njom zudela,ali sad me je napustila
Kada mi je mala zvezda i velika zelja sletela na dlan
Dugo sam stajala u mestu i razmisljala
Zasto sam je toliko dugo zelela i sto se nije ostvarila
Ostala je samo jedan san
I brzo je proleteo ovaj vazan dan
Kada mi je mala zvezda sletela na dlan
Noc i je gledam beskrjan svod tamnog neba
Pogledom,na njemu trazim malu zvezdu,moju veliku zelju
Pre nekoliko godina moja prijateljica Sue je imala ozbiljnih zdravstvenih poteškoća. U detinjstvu je bila invalid, a još uvek je osećala posledice rođenja s manom na srcu. Rodila je petoro dece, što je takođe pogoršalo njeno zdravlje. Odlazila je s operacije na operaciju, a s godinama se i udebljala. Dijete joj nisu pomagale. Skoro neprekidno je osećala bolove kojima se nije znao uzrok. Njen muž, Dennis, prihvatio je njene ograničene sposobnosti. Nije prestajao da veruje da će se njeno zdravstveno stanje popraviti, ali zapravo se nije previše ni nadao.
Jednog je dana cela porodica odlučila da napiše popis želja koje su nameravali da ostvare u životu. Sue je poželela da uspe da istrči maraton. Poznavajući njena fizička ograničenja...
Neko je upitao: ''Ima li u životu išta lepše od mladića i devojke koji sklapaju čiste ruke i srca na putu u brak?'' A, odgovor je glasio: ''Da, ima nešto još lepše – prizor starog čoveka i stare žene koji zajedno završavaju putovanje na tom putu. Njihove su ruke kvrgave, ali se još uvek drže zajedno; njihova su lica puna bora, ali još uvek zrače; njihova su srca umorna i povijena, ali još uvek jaka. Dokazali su da je moguće imati srećan brak i opravdali ga pred porugama cinika.''
Oduvek sam moju baku zvala Gagi. “Gaga” je bila moja prva izgovorena reč, a ponosna je baka mislila da želim izgovoriti njeno ime. Do današnjega je dana ona ostala moja Gagi.
Kada je deda umro u devedesetoj godini, baka i on bili su u braku više od pedeset godina. Gagi je bilo vrlo teško. Oduzeto joj je središte njenoga života i ona se povukla u svet osame i tugovanja. Oplakivanje je trajalo gotovo pet godina tokom kojih sam je posećivala svake nedelje ili dve.
Prilikom jedne posete očekivala sam da ću je pronaći u uobičajenome stanju spokoja i tišine. Umesto toga, ugledala sam je srećnu kako sedi u stolici za ljuljanje. Nakon što nisam dovoljno brzo primetila očiglednu promenu držanja, kazala je: “Zar ne želiš znati zašto sam toliko...
Neko vreme sam imao osobu koja me je svake nedelje opskrbljivala pupoljkom ruže za rever moga sakoa. Budući da bih ga uvek dobio u nedelju ujutro, nikada o njemu nisam detaljnije razmišljao. Bio je to lep gest koji sam cenio, ali je postao rutinski. Jedne je nedelje, međutim, ono što sam smatrao uobičajenim, postalo vrlo, vrlo posebno.
Izlazeći iz crkve, nakon mise, pristupio mi je jedan dečak. Došetao je do mene i rekao: »Gospodine, šta ćete učiniti s tim cvetom ?« Isprva nisam znao o čemu govori.
Kazao sam: »Mislite na ovaj?« i pokazao na ružu prikačenu na sako.
Odgovorio je: »Da, gospodine. Ukoliko ste ga nameravali baciti, voleo bih kada biste ga poklonili meni.« U tom sam se trenutku nasmejao i rekao mu da ću mu vrlo rado pokloniti...
Baka i devojčica čije je lice bilo osuto svetlocrvenim pegicama provele su zajedno dan u zoološkom vrtu. Devojčica je čekala na red da joj umetnik na obrazima naslika tigrove šape. - Imaš toliko pegica da nema mjesta za sliku! - viknuo je dečak koji je takođe čekao u redu. Zbunjena, devojčica je oborila glavu. Njena baka je kleknula do nje i rekla: - Volim tvoje pegice. - Ja ne - odgovorila je devojčica. - Kad sam ja bila devojčica, želela sam da imam pegice - rekla je baka, milujući prstima detetovo lice. - Pegice su predivne! Devojčica je podigla glavu. - Stvarno? - Naravno - rekla je baka. - Reci mi samo jednu stvar koja je ljepša od pegica. Devojčica se zagledala u staričino lice koje se smešilo: - Bore - odgovorila je nežno.