Robinja

Secam se, rekao si jedno vece:
,,Voleti te vise ne smem i ne mogu...'',
a prethodne noci
govorio si mi o svome Bogu...

Osetila sam, srce mi munja takla
a da se tebi nisam ni primakla.

Posle te noci, zabluda i sanja,
posle mesecevih igrarija u mojim ocima,
posle sumnje koja nagriza um,
nisam zaspala nocima...

Nerazumno i detinjasto sam volela,
stvarala ideal u nocnoj tisini,
brzinom svetlosti me dusa zabolela
u istoj, ali bas istoj nocnoj tmini.

Secam se kako si me hvalio tada,
kako sam lepa kao boginja...
ni slutila nisam da cu od nje
naprasno postati samo robinja.

Znala sam da ce to jednom da se desi,
sav bol koji osecam sad u grudima...
Vratice mi se svi moji gresi
ali pogledacu u oci sudbini i ljudima...

Moj ili tvoj Bog ne zna
koliku smo zrtvu za njega dali...
koliko smo podneli i izgubili,
rasprsili su nam se svi ideali... :heart::dontunderstand:
 
Kliknite za proširenje...
"Svi smo mi gradja
od koje se snovi prave..
..i nas mali zivot
snom je zaokruzen"
William Shakespeare
Ps.Gago,osecajno u tuzi i lepoti zivljenja..,ali ti to vec znas.
 
Poslednja izmena:
Mislim da je isuviše reći nešto osim FANTASTIČNO, kao i obično, svi tvoji tekstovi su fascinantni, puni emocija. Jednostavno oni dišu sa tobom, daješ im dušu! Odlično!!!!!:heart: XXXXXX
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top