Blogovi

Moderan čovjek

'Moderan' čovek se izgubio u pustinji. Danima i noćima lutao je naokolo. Koliko treba da se umre od gladi i žeđi? O tome je uporno razmišljao. Znao je da se duže može živeti bez hrane nego bez pića. Nemilosrdno sunce ga je isušilo. Imao je groznicu. Kada bi iscrpljen zaspao na nekoliko sati, sanjao je vodu, pomorandže i datulje. Zatim bi se probudio u još većoj muci i posrćući nastavljao dalje. Onda je na određenoj udaljenosti ugledao oazu. “Aha, fatamorgana!” pomislio je. “Optička varka, koja me mami i dovodi u očaj, jer u stvarnosti tamo nema baš ničega.” Približavao se oazi, ali ona nije nestala. Baš suprotno, bila je sve jasnija. Video je palme, travu i stene između kojih je izvirala voda. “Naravno, to može biti i fantazija od...

Bog, zlo i nezgodna pitanja

Univerzitetski profesor postavio je svojim studentima ovo pitanje: «Je li Bog stvorio sve što postoji?» Jedan student mu je smelo odgovorio: «Da, Bog je stvorio sve što postoji!» «Bog je sve stvorio?» upita profesor još jednom. «Da, profesore» odgovori student. Profesor će potom: «Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo. Budući da zlo postoji, a uzevši u obzir princip da nas određuje ono što radimo, onda je i Bog zao!» Student je ostao ćutke, a profesor je pun sebe konstatovao kako je još jednom dokazao da je ono što hrišćani veruju zapravo mit. Drugi je student podigao ruku i pitao profesora da li sme nešto da ga pita. «Naravno» odgovori profesor. Student ustane i reče: «Profesore, postoji li hladnoća?» «Kakvo je to pitanje...

Preuzimanje

Преподне у предузећу било је у исчекивању посете новог власника. Досадашњи власник, седео је за у својој канцеларији....у својој досадашњој канцеларији и уређивао последње папире за новог власника који само што није стигао. Седео је у великој кожној фотељи и сећао се протеклих двадесет година како је са првобитним капиталом изградио ову фирму. Из фијоке узео је огледалце, да још једном намести своју косу која је почела да одаје прве седе...сребрнасте, како је више волео да каже, влати косе.Године стреса и напора учиниле су своје. Одлучио је пре пола године да прода своју садашњу фирму. Жена му је била десет година млађа од њега, у својим касним тридесетим и још је желела накит, провод и скупоцене ствари.Зато је одлучио да прода фирму...

JESENJI NOCTURNO

Dogadja se to u toploj jesenjoj noci kada pada zrelo kestenje po asfaltu i dok se cuje promukao lavez pasa u daljini.Tada se nestrpljivo javlja ceznja za nekim ko bi bio dobar,drag,samo nas,a blizu i kome bi smo mogli da pisemo pismo..Rekli bi o svemu sto lezi u nama,otkrili tajne,odsanjali snove,ispovedili se.. Pismo bi mu pisali..a njega nema.

JEDNE ZIME,ZA JEDNU LJILJANU

Voleo sam te bre,Ljiljana jedne hladne zime, voleo sam te,bre vise nego Stole ciganin svoju Zivanu, vise nego Meho Barahovic jednu Snezanu, vise nego Pero Zubac znanu Svetlanu.. Vise nego Jesenjin Isidoru. Vise nego otac moju pokojnu mater. Voleo sam te bre,Ljiljo -nemoguce! Voleo sam te kao dete, grudvao te snegom, a nisam ni znao da ce mi te ukrasti prolece.. A kada te je ukralo prolece ja nisam imao snage bre,Ljiljana da ti zabodem noz u srce, kao Stole ciganin svojoj Zivani.. Al` jedno sigurno znam: KAD TEBE VISE NE BUDE NA SVETU, OD CEGA CE ZVEZDE SNOVE DA MI PLETU?

oglasi, obavestenja i sl.

Nesto cemu sam se danas smejala do suza... Na jednoj radnji pise ovakо: RADNO VREME kako - kad A na CENOVNIKU ovako: ***** CENOVNIK dodjite da se dogovorimo Oglas za kredit KREDIT DAJEMO SAMO STARIJIMA OD 80god UZ PRISUTNOST JEDNOG ILI OBA RODITELJA ispisano na listu papira u skoli KO UKRADE OLOVKU STICI CE GA STRASNA KLETVA vestica Milijana saobracajni znak - dva pravca VAMO - TAMO na kiosku ispod pulta NIJE DOZVOLJENO CITATI NOVINE reklama za obucarsku radnju OBUCAR izrada obuce po meri vencane - zenske ( CIPELE muske) PREPRAVKA od demode na MODE natpis u vocnjaku OVO JE VOCNJAK BENGALSKOG LAVA KO PRESKOCI ZICU SECE MU SE GLAVA NEMOJ DA VAM NISAM REKO U VOCNJAKU NASTRADACE...

USPOMENE JEDNE LUJKE

Ne secam se gde smo se i kako upoznali,niti se secam njegovog imena vise,ali se lepo secam dogadjaja tokom zajednickog rucka.. Sedeli mi kod "Tri sesira" i jeli neku teletinu od goveceta..pricali,drzali se za ruke i uopste trosili vreme kao sav ostali pametni svet. Odjedanput se vrata sa treskom otvorise i unutra kao vihor upade jedna unezverena gospodjica..bleda kao avet.Zurno pridje nasem stolu i poce da recituje: "A,tu li si..,rdjo nad rdjama? a,tu li si..fufo belosvetska?" Ja prvo pomislim da ona to meni nesto servira,i taman odlucim da je debelo odalamim,al` primetim da se ona obraca mom kavaljeru..Nastavlja ona da mu melje,sve crnje i gore,pominje mu oca,majku i blize rodjake,a iz ociju joj sevaju munje i gromovi. Badza je gleda...

Cirkus

Najbolji delovi dobrog ljudskog života su njegovi maleni, bezimeni, zaboravljeni činovi dobrote i ljubavi. William Wordsworth Jednom, dok sam bio tinejdžer, moj otac i ja smo stajali u redu za ulaznice u cirkus. Konačno je, nakon dugoga čekanja, ispred nas ostala samo jedna porodica, koja me je veoma zainteresovala. Bilo je osmoro dece, verovatno su sva bila mlađa od dvanaest godina. Bilo je očigledno da nisu baš bogati. Njihova odeća nije bila skupocena, ali je bila čista. Deca su bila dobro vaspitana; stajala su u parovima iza roditelja, držeći se za ruke. Uzbuđeno su brbljali o klovnovima, slonovima i drugim učesnicima cirkusa koje...

Igla protiv mitraljeza

Bio je rat. Početak, sredina, kraj, ne sećam se; zar je to i važno? Neprijateljske snage upravo su okupirale grad. Granate su letele sa svih strana, meci fijuču kao da je roj pčela naleteo, ljudski organi vrcaju naokolo, sve što se može čuti je krik, jauk, bol, zvuk trčanja tako teških nogu ispred tako teških čeličnih hitaca. Sve što se može čuti je mržnja, jer ljubav takvim jezikom ne govori. O, pa čekaj malo! Pogreših, i mene je skoro okovao okov te iste mržnje, pa mi je skoro promakla samo jedna reč koja kaže da to nije jedino što se može čuti. Da, u jednom ćošku čuje se tihi šapat molitve... u ćošku podruma teološkog fakulteta, grupa ljudi je na pragu života i smrti. Prostorijom se molitva jedva čuje, ali srcem odzvanja. Zgrada je...

Dve minijature

KISNO JUTRO Kisne kapi su budile usnulog psa. Nebeska voda je tekla niz rebra cadjavog svoda. Dimi se usijani kamen i trnu zvezde.. KAMEN Stoji nem i gluv, kao slepac. Tinjaju mu ugarci spaljenih udova, u zalasku sunca.. DRAGAN V. SARACEVIC narodni pesnik selo Crnuca,Gruza

PREVARA

Igrali smo se izmedju dve vatre. Ona je obe preskocila -bila je vicna. Ja sam u prvoj sagoreo. Sad vetar njene lazi rastura moj pepeo.. PETAR Z. BELJAKOVIC narodni pesnik selo Ljuljaci,Gruza

SLOVO LJUBVE

Cuvao sam vinograde despota Djurdja. Cuvam ih i sada.. Despota sto osta bez belog grada i vinograda, despota sto samo ostavi "Slovo ljubve" i ode.. Cuvao sam i nebo nad njima, jednom oblaku dao tvoje ime, cekao da dodjes u prvoj kapi kise,pre zime. Uvijao "Slovo ljubve" u izmaglice, cuvao Slovo pod krilom lastavice.. Odocnio kao nejaka selica na putu prema jugu, slikao Kosovske bozure i skrivao tugu.. U predahu izmedju dve bitke, vidao rane i snivao, bio tamo gde nisam bio i gde sam bivao. Slusao valove kako potapaju poslednju pesmu mornara, cuvao Slovo i Lavru despota stara.. A jesen samo sto nije.. divanicu ti kad jesen dodje gde sam bio. Ona ce doci,svejedno, kasnije ili prije ..samo sto nije. Despot nikada nece. Ostavio je "Slovo...

Ljubav na delu

Uveče 25. aprila 1958. jedan mladi korejski student, vođa aktivnosti Hrišćanskih studenata na univerzitetu Pennsylvanije, izašao je iz stana do ćoška da preda pismo za svoje roditelje u Pusanu. Kad se okrenuo od poštanskog sandučića, našao se okružen jedanaestoricom tinejdžera obučenih u kožne jakne. Napali su ga bez reči, izudarali ga olovnom cevi, te nogama i šakama. Kad ga je policija kasnije našla u slivniku, bio je mrtav. Cela Philadelphia je zahtevala osvetu. Državni tužilac je izdejstvovao zakonsko pravo da se mladićima sudi kao odraslima, kako bi krivci mogli biti osuđeni na smrt. A onda je iz Koreje stiglo pismo koje je sve zaustavilo i svakoga nagnalo na razmišljanje. Potpisali su ga roditelji i dvadesetak drugih rođaka...

Ljubav na delu

Kao što je poznato, Ruanda je preživela užasnu tragediju; više od milion ljudi izgubilo je život. Ali iz ove tragedije nikao je cvet nade i sila ljubavi. Kad je jedna udovica saznala da su uhvatili čoveka koji je poubijao njenu porodicu i da se nalazi u obližnjem zatvoru, otišla je do stražara i tražila dozvolu da ga poseti. Pitali su je zašto želi da ga poseti, a ona je objasnila kako je njena dužnost da se prema Hristovom učenju brine za njega. Ljudi su je gledali u neverici. Uvereni da želi da mu se osveti, odbili su je. No, ona je bila uporna, pa su je u neverici upitali: ''Kako to možeš?'' Ona je objasnila da je hrišćanka i da je odlučila da sledi učenje Biblije bez obzira na sve. ''Pisano je'', objasnila je ’’da treba ljubiti...

Misli su pobegle...

Gledam u tastaturu i ne znam odakle da počnem.Misli mi lete na sve strane,kao pčele...Ovo je jedan od retkih trenutaka kada ne mogu da saberem misli...pokušavam ali ne ide.Bum jedna ideja,bum druga,treća...Zaista jako čudno stanje,kao da sam na nekom velikom ringišpilu,sve mi se okreće...Moram pod hitno da pobegnem na Dunav,da čutim,da ne slušam...ne vidim...Prekidam ovo kucanje,počinje da me hvata nervoza od nemoći da sredim sopstvene misli...

Pre i posle svega...Dunav !!!

Uvek,kada mi je bilo teško,on je bio tu...Uvek,kada sam bio najsrećniji,on je bio tu...Ne postoji ništa na svetu što mi je toliko blisko,kao on...Mislim da svi oni koji su imali sreće da ga dožive,odlično znaju o čemu pričam.Toliko veliki,a opet stane u jednu dušu!!!Samo jedna reč je dovoljna...DUNAV !!! Voli ga i poštuj njegove ćudi i pravila,vratiće ti mnogo više od toga...Provodio sam na Dunavu dane,noci,mesece,godine...Na njemu sam nalazio ono što nisam imao,svoj mir...Kupao sam se,pecao,vozio čamcem,brodovima...Znao sam svaki brod po imenu,poznavao ih po zvuku motora,iza krivine,ni ne videvši ih...I sada,ovih dana se spremam,da mu se vratim.Kao nikada do sada,osećam koliko mi je nedostajao sve ovo vreme...Pisacu ovde svakoga dana...

Konačna žrtva

Linda Birtish doslovno se “podelila” drugima. Bila je izvrstan učitelj i smatrala je da, kada bi imala više vremena, mogla stvoriti veliku umetnost i poeziju. No, kada je navršila dvadeset i osam godina, počele su je mučiti česte glavobolje. Lekari su otkrili da ima tumor na mozgu i da su mogućnosti preživljavanja operacije oko dva posto. I tako su odlučili da pričekaju šest meseci. Linda je znala da ima izuzetne umetničke sposobnosti. Tokom tih šest meseci neprekidno je slikala i pisala. Sve njene pesme, izuzevši jednu, objavljene su u novinama. Sve njene slike, izuzev jedne, pokazane su i prodane nekima od najpoznatijih galerija. Nakon šest meseci podvrgla se operaciji. Noć pre operacije, odlučila je da se doslovno “podeli” drugima...

Ko pogodi

Ko pogodi sta i gde ovo gledam tj. analiziram, dobice nesto lepo. Dakle, poznavaoci, citaoci, globtroteri, znalci, na redu ste. :D

Nocna mora

Nocas u sitne sate,meni je san dosao na oci Misli su lutale sve sporije Zvukovi su polako postajali tisi I umor me je savladao,uspela sam zaspati Oko mene je bila tama ,teska i paklena Zvukovi su se mesali i nestalo mi je vazduha Kroz mracne hodnike gonila su me neka cudovista Da,to je jos jedna nocna mora I da sam zelela nisam se mogla probuditi Zelela sam svetlost,a od svitanja ni traga U tom mraku stajala sam sama I mislila,verovala da sam prokleta Iznad mene su letele neke zloslutne ,crne ptice Tuznu i opominjucu pesmu su pevale Nisam razumela,nisam shvatala sta su mi porucivale Ali su me iz sna svojim kricima probudile U tami opet sam bila sama I prva pomisao je bila o nama Nocna mora je naizgled prestala A znala sam,dobro sam...

Za šta se zalažeš?

Pre dosta godina sovjetski državnik Nikita Hruščov održao je pred Vrhovnim savetom u Moskvi govor o stanju u zemlji. U svom govoru izneo je teške optužbe na račun Staljina. Dok je govorio neko od slušalaca mu je poslao listić s neugodnim pitanjem: ''Predsedniče, šta ste Vi radili dok je Staljin vršio sve ove zločine?'' Hruščov je ljutito povikao: ''Ko mi je poslao ovaj listić?'' Niko se nije pomakao. ''Dajem mu minut da se javi.'' Prolazile su sekunde. I dalje je vladao muk. ''Dobro, reći ću vam šta sam ja radio. Radio sam upravo ono što pisac ovog listića radi – apsolutno ništa. Bojao sam se da nešto kažem.''

Za šta se zalažeš?

Pre dosta godina sovjetski državnik Nikita Hruščov održao je pred Vrhovnim savetom u Moskvi govor o stanju u zemlji. U svom govoru izneo je teške optužbe na račun Staljina. Dok je govorio neko od slušalaca mu je poslao listić s neugodnim pitanjem: ''Predsedniče, šta ste Vi radili dok je Staljin vršio sve ove zločine?'' Hruščov je ljutito povikao: ''Ko mi je poslao ovaj listić?'' Niko se nije pomakao. ''Dajem mu minut da se javi.'' Prolazile su sekunde. I dalje je vladao muk. ''Dobro, reći ću vam šta sam ja radio. Radio sam upravo ono što pisac ovog listića radi – apsolutno ništa. Bojao sam se da nešto kažem.''

Priča posvećena mojoj prvoj ljubavi

U polu tami i tišini,bez snova noći,bez mira dana lagano je zaboravljala duša moja obolela od silnih rana.Od mog života ništa nije moje,svaki delić njega pripada drugom,pošto sam tuđa,pošto sam niko,umreću od bola bez tebe umreću sa tugom. Dani se gase,u mojoj duši nema više ničeg,tek po koja senka tvoja u sećanjima mojim...nestajem tiho više ne postojim. Moja je duša kamen koji može samo da tone,zavesa koja se samo jednom spušta,a nikada nediže,a srce je moje tamno jezero u kome se odavno više niko ne ogleda.Bez tebe života mi nema a smrt mi ne dolazi. Neshvatljivo duga je tuga moja. Nikada mi nemoj zaviriti u dušu,jer nećeš videti ni jednu osobu tako samu kao što sam ja. Čitav život jurimo za srećom ,a naša su blaga zakopana tu u...

ZAJEDNO

Ti iseci daske, a ja cu sagraditi camac. Ti donesi sir, a ja cu uhvatiti misa. Ti sipaj secer u kafu, a ja cu dodati slag. Sastavimo glave i sanjajmo isti san.. Ja cu voziti cisternu, a ti gasi pozar. Ja cu da te pratim na klaviru, ako ti budes zeleo da pevas. Ja cu naci loptu, a ti odredi tim. Sastavimo glave i sanjajmo isti san.. Ti nadji vodu, a ja cu kofu. Ja cu ofarbati camac, a ti podigni jedro. Ti lovi ribu, a ja cu nas voziti veslom. Sastavimo glave i sanjajmo isti san.. NEPOZNAT AUTOR (prepisano sa oglasne table u decjem vrticu..)

Oluja strasti

Kakva to lava iz mojih grudi izbija samo na pomen imena tvoga? Senke u noci,oluja para tamno nebo, a ti se pitas dal si me voleti treb'o? Sva ona strast izmedju nas zar je nestala kao tren? Kakvu to strasnu tajnu krijes i koga lazes dok tuzan spijes? Ja znam da tvoje telo misli drugacije, znam da je ono mene zeljno... dok lezem sama, osecam te blizu a ti mi spominjes moralnu krizu. Mi smo dva bica koja se stope odmah kada se nadju sama na tren, i zato nemoj strast da krijes nemoj sam, bez mene nikad da spijes. Oluja strasti nas je dotakla ko olujni vetar kad krovove dize... i znam da nece uskoro stati jer ponovo krene cim mi pridjes blize... Zato, nemoj tu tajnu da krijes i sebe da lazes dok tuzan spijes...:heart::cmok2:

VRANA I ORAO

Jednog je dana srela vrana orla na nekoj santi leda, sacnula ga sa svih strana i rekla prva,preko reda: "Znas,ti si orao,a ja sam vrana, smatra se,skoro,da si car, k`o Standard oil,sav si bez mana, pa da predjemo odmah na stvar. Ja sam ti vrana bez gavrana i cemu dalje da gubimo vreme, samo curana veze zabrana, a nema dileme za boeme. I kao zenska i kao zenka mnogim se carima mogu da dicim, nisam ti neka meka femka, garantujem ti-necu da cichim. Ako te usrecim malim muskarcem -polovnim orlom,tim bolje za nas jednom sam rodila dete s`komarcem, smejem se tome i dan-danas." Skinuvsi krunu,orao rece, posto je izgubio svaku nadu: "Od tebe nema gadure vece, ali si jedina ptica u gradu." OGDEN NESH (Pesma u prevodu jedinstvenog,duhovitog...

BEZNADJE

Ja ne znam zasto pasti mora ta teska kisa koju liju oblaci tmurni iznad gora sto vrhove planina kriju. Ja ne znam zasto vetar puse k`o da se jutro igra s`njime, a decji smeh i vika ruse zvoncice krhke rane zime. Ja ne znam sve to dok te gubim, no znam da te jos uvek ljubim.. Ja ne znam zasto puta ima dok prema gradu vodi mene, u krosnjama jablanova miris je bitke izgubljene. I zasto ove guste bale sledjene magle sto me boli secaju me na katedrale, za mrtvu ljubav gde se moli.. Ja ne znam zasto grad me zove, a podize svoj bedem kise, da mokra udjem medju snove po ljubav koje nema vise. I zasto ovi cudni ljudi slave moj povratak iz pakla, i ovaj pogreb prate budni naslanjajuci nos o stakla.. Ja ne znam zasto te staze redom otvaraju se...

23.08.08

a vece je sasvim obicno bilo.... Dunav je klizio sred ravnice, sat na djavi u suton se pretvorio a tuge moje iznicu klice... Kejom se setaju ljubavnici stari prste prepleli u dukat zuti za moj strah i tugu niko ne mari a i pogled mi suza muti. suncokretima zutim opasano srce moje i klasjem zrelim... dokle cu da korake unazad brojim i bukete osmeha da zelim? ja, kao harlekin zivim. za druge dajem,za sebe ne trazim... pitanja moja sama se bokore i zelje premazujem uljem sivim da se, dok cekam,ne okore. a vece je sasvim obicno bilo.... ni nagovestaj da ce tuga stici ni nagovestaj da cu zeleti veceras negde daleko,daleko otici.

MOJA

Na vetru dve se suze dvoje Na licu koje kao da nije moje Na rukama kap od duse krvi Na prstima inje i sneg prvi Na kosi mi pramen sjaji beli Na telu trag koji me uvek zeli Na kapcima zelje se dve dvoje Na usnama usne samo tvoje Na raskrscu dva su puta moja Na oba me ceka topla ruka tvoja Na pitanje tvoje odgovor jos ceka Na talase hladne odnela me reka Na ono sto zelim i sto bice jednom Na dvojene suze na obrazu cednom Na sum mora i sapat iz gora Na moranje bice to sto biti mora.
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top