Postoji li…?

Blizanci u majčinom stomaku razgovaraju:
- Veruješ li u život posle rođenja?
- Naravno! Sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda smo ovde baš zato da se pripremimo na život posle rođenja.
- To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?
- Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće trčati. Niti jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti: posle rođenja nema života.
- Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.
- Ali niko se nije vratio odande. Život se posle rođenja završava. Osim toga, život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.
- Pa ne znam baš tačno kako izgleda život posle rođenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu. Ona će zatim brinuti o nama.
- Mama?!? Ti veruješ u mamu?! A gde bi po tvome ta mama bila?
- Svugde oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.
- Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.
- Da moguće, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet. Znaš, uveren sam da život posle rođenja zapravo tek započinje....

 

[duska.vodolija]

Istina ,kad nam pukne pred ocima.Ko smo mi ljudi?
Sto se radjmo i umiremo?Odakle smo na Zemlji?
Da li smo djelo tvorca ?Kako smo se razvili do sadasnjih razmjera?Malo li je tih pitanja bez preziznih odgovora.Necemo znati ni odgovor ne samo na pitanja iz tvog teksta.Ostaju nam teorije ,ma sa koliko zara ih branili sam zivot nas opovrgne.Moje misljenj o ovoj temi je otvorena knjiga,nekako uvije zapoceta da se ni jedna energija ne gubi samo mijenja oblik.

 

[Дракула]

Istina ,kad nam pukne pred ocima.Ko smo mi ljudi?
Sto se radjmo i umiremo?Odakle smo na Zemlji?
Da li smo djelo tvorca ?Kako smo se razvili do sadasnjih razmjera?Malo li je tih pitanja bez preziznih odgovora.Necemo znati ni odgovor ne samo na pitanja iz tvog teksta.Ostaju nam teorije ,ma sa koliko zara ih branili sam zivot nas opovrgne.Moje misljenj o ovoj temi je otvorena knjiga,nekako uvije zapoceta da se ni jedna energija ne gubi samo mijenja oblik.

Видиш на ова питања никада нећемо да добијемо одговоре...Можда када умремо, али то је заиста велико можда...Зато не треба да се мучимо тиме толико, то су непотребне Танталовне муке, већ треба да проживимо овај живот,који је само један, да учимо кроз њега, али опет ту је један нови проблем...Зашто би учили живот када ћу на крају да умрем исто као и највећи незнанац?

Много питања, мало одговора...

 

[onisifor]

Видиш на ова питања никада нећемо да добијемо одговоре...Можда када умремо, али то је заиста велико можда...Зато не треба да се мучимо тиме толико, то су непотребне Танталовне муке, већ треба да проживимо овај живот,који је само један, да учимо кроз њега, али опет ту је један нови проблем...Зашто би учили живот када ћу на крају да умрем исто као и највећи незнанац?

Много питања, мало одговора...

Pa, ja kao hrišćanin (ili se barem trudim da budem hrišćanin) verujem da ovaj život, ovde i sada, nije sve.
A, po meni, najbolji način da proživim život je - činiti dobro.

 

[gagili48]

Upravo tako - najbolji nacin da prozivimo zivot je da cinimo uvek dobro...