PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla,
al` ja u krcmu-svratio,
a ona ne znajuci-prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj..podjednako,
a za korak se razmimoisli,
da,..mora da je bilo tako...

Miroslav Mika Antic

Ps.Morala sam jos jednom da otisnem Miku u blog,jer je prolece,a price o ljubavi nikada dovoljno,dragi moji...
 
Kliknite za proširenje...
Obicno ne komentarisem na svoje tekstove,ali si me zaista,neocekivano podstakla na to.
Ovakav komentar u vidu "Mikinih stihova na Mikine stihove"(nespretna jezicka konstrukcija,ali ne umem to bolje da iskazem),ostavio me zatecenom.Tvoj blog pratim,sa zadovoljstvom i tvoje reci su slika tvog bica,prave,autenticne tebe..Ovaj poslednji "Mikin komentar",govori da svi mi,koji pisemo ovde,koji zivimo nase virtuelne zivote,imamo potrebu da razmenimo misli sa "srodnim dusama" ,jer nam to nedostaje u realnom zivotu.Moze se i ovako biti prijatelj..a neko ce imati sansu,a za to je presudna sreca,da zajedno sa nekim iskoraci iz zamisljenog u stvarni svet prijateljstva.
Vazno je da smo svi tu,jer smo slicni,jer se "prepoznajemo" i delimo jedan deo svog zivota..ne bas zanemarljivi,mali deo..
 
Bas je tako draga curo (svidja mi se ovaj sklop ;) ) ...svaki covek svojim recima odslikava svoje misli,daje im zvuk i oblik,smisao i sliku.Kakvom ce sliku videti onaj ko je gleda,u ovom svetu je diskutabilno,jer vrlo cesto,na ovom ekranu samo tacka ili zarez mogu *promeniti svet*.Oni koji sve *skeniraju* po dubini,u sustini osete srodnu dusu i tako nastane *veza*.Ono sto je moja karakteristika je zaista jedna potreba da budem ona koja jesam,bez obzira sto u ovom svetu mozes biti onaj koji zelis biti.Stoga,nikad ne bezim od sanse da u svakom trenutku mogu iskoraciti iz ovog sveta u onaj stvarni....jer ne zelim bezati od sebe ...to sam ja.....a prijateljstvo mi je bliska forma.Hvala Ti na toplim recima,jer topline i paznje nikad i nikom nije viska :):hvala:
 
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj..podjednako,
a za korak se razmimoisli,
da,..mora da je bilo tako...

Ima u ovoj pesmi velikog Mike nešto simptomatično..nešto što pomalo zaboli kad krenu uspomene..lepo lepo..poštovana bibliotekarko
pozdrav...i poljubac
 
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje...... :heart:

U ovome se ja nalazim....
Slazem se da smo "srodne duse:, a nekako nas svi ovi stihovi spajaju.... :cmok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top