Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
MUSIC PALACE
je pokrenuo novu grupu na Krstarici, pod nazivom MUSIC PALACE i pozivamo vas da se pridružite.
Grupa je namenjena ljubiteljima kvalitetne muzike, osobama sa dobrim muzičkim ukusom.
Posetite nas i učlanite se,
pozdrav!
Stigao sam na rec do tebe
tako sam blizu sada
na pogled samo jedan
do tebe
Da ceo dan
ne pomerim se
zao mi biti nece
na pogled do tebe
da ne odvojim se
Kao san ili je java
ti i ja tako blizu
na samo jedan mali tren
da zavolis me.
hteo bi ljubav da spreci
ne da preko praga
preci
Moze li ljubav
ista da stopira
E ne moze !:zag::heart:
Neka je tojanac KUCKA
samo jedan post moze da se
otkuca pre resetovanja
NECU DA MU DIRAM MAMU
ALI @@@QSF(S/*@@ onako
soncno balkanski :mrgreen:
Ha ni jedan post ne mogu staviti izgleda
:ajmo:
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи.
Милан Ракић
Krenuo sa korišćenjem još jednog blog social sajta - Blogged . Nije loše. A vidim i da ima dosta aktivnih članova, što je plus više. Videćemo kako ide.
ZEBNJA
Pomislih....
da si dar Bogova
pretvoren u diva.
I zavoleh te
previse
vec kako to biva...
Uvedoh te u odaje
gde razum napolju
zakljucan ostaje.
I tu si uz mene
al ja i dalje
brojim medalje
usamljenika.
Istinom disem...
al cemu da tezim???
I sama od sebe
u sebe bezim...
I bojim se,
kad se probudim
da ne poludim,
kad svatim
da te nema
i da te gubim...
Субота пре подне у фризерском салону. Седимо и ћаскамо о свему - о скупоћи, јесењим распродајама, зимници, о деци и, на пецање, одбеглим мужевима, а једна муштерија упорно запиткује фризерку која у журби ''лети'' по салону:
- Зашто мени опада коса?
Шехерезада, фризерка која зна где '' ђаво спава'', а притом је прави шерет, изнервирано одговори:
- Коса опада зато што није зимзелена!!!
У салону мук, па се потом проломи салва смеха. Ја, какву ме Бог лајаву даде, нисам могла да одолим, а да не кажем:
- Драга, ти боље бараташ афоризмима него маказама!
Само ме је '' отровно '' погледала и шеретски се осмехнула... ја сам била следећа за шишање!
И, ево, пишем са оба уха... џаба сам се '' понадала.'' :hvala:
Не мисли
Да те само ноћима сањам.
Јер.
Најчешће те сањам у полусну.
И да се поред тебе будим.
А.
Кад се пробудим.
И.
Видим да те нема.
Пожелим.
Да одмах наставим.
Да спавам...
Preko novina gledam u Radu koja suzama puni svoju šoljicu kafe dok joj se preko usana valja bujica reci ....
Gde li su ti oči bile Rado, budalo jedna, govori sama sebi i grcujući nastavlja priču. Zamisli Maki,priča mojoj ženi, malopre otvara Bubiša vrata i onako kako samo on to ume, kaze "ženče pogodi sta sam ti kupio". A mene Maki neka milina oblila,odmah sam videla mašinu za veš,znaš dvoje dece a ovo malo još u pelenama,ne mogu ženo da se naperem. Vidi moje ruke kako su ispucale,lepše su bile kad sam kod oca okopavala kukuruz.
Pritrčim,poljubim ga i kažem,znam,kupio si mi veš mašinu. Ih bre Rado kaže Bubiša, kakva veš mašina, nešto bolje. Za mene nema ništa bolje od mašine.
Imaš li ti Rado malo mašte pita me on...nemam kažem,maštam...
7.5. 2009.
Добро је док имаљм где да побегнем од свог очаја. Некада немам воље да се сама побринем за то али натерају ме обавезе. Примам илузије да ми је оријатно на предавању до кога сам се једва довукла. А можда и није илузија, мижда сам се стварно променила у смислу да ми је мање потребно да осетим ведрину жувота...да заборавим. Требало би да процитам Ранковицеве романе, ту су изгубљене илузије. Звучим као да сам одустала од живота какав сам желела. Док гледам како ми тело пропада, добија гротескне форме, док се плаветнило око нојичију не смаљује а лице ми постаје све грубље... шта је овакав живот ућинио од мог тела... не, нема живота каквог сам сањала. А тек кад погледам своју измучену душу.... имас ли уопште било чега што ће моћи...
Београд, лето Господње 2008.
Н,
Сети се понекад једне Влахиње што је тумарала овим градом као гробљем, и тако у некој магли и смогу видела искру небеса у теби. Волела те је. Жудела је за песмом, шумама, игром, слободом...
Не заборави да њена душа увек борави на бобовским брдима, погледа упереног у небо и даљину, да ослушкује ветар и удише мелодију вољеног родног тла. Можда вам се тако некад погледи и сретну блудећи преко ове земље што раздваја Исток и Запад. Шуме чују њене речи:
...твоји су снови на западу, савршеном, безбедном. Моји лете на југ где се чују лелек и чочек загрљени у страсти... моји снови лете на исток, ка бескрајној зеленој пољани православља....
Стави понекад на своје груди овај трошни дар, можда чујеш плач Влахиња...
Neda nesto u meni
da stanem
da nestanem
pred usnama tvojim
sve uklonim
nikako da prestanem
Hocu zeim
da te ljubim
da te volim
krvlju telom
srcem golim
Nemir
Tuga....moj verni pratilac zadnjih dana...Pogodi me pesma,misao,stih,svuda se pronalazim...Da li je prekasno za nove pocetke,da li je smesno verovati u ljubav u ovim godinama?Ponekada....sama sam sebi smesna....I bude me stid mojih zelja i ocekivanja...Cemu se nadas,imas 44 godine ,kazem sebi...Ne budi smesna,mislim dok pisem sms poruku onom koga volim....Nekad je posaljem takvu,punu romanticnih i lepih reci....Pa se pokajem,jer cemu,nikada necu dobiti slicnu od njega..Jer dok ja lebdim u oblaccima,on je cvrsto na zemlji....A nekada izbrisem i napisem ono sto ocekuje od mene....Predstavim se onakvu kakvu me zeli i ako u tom momentu to nije ono sto bih rekla...
Zasto to radim,da li je to strah od samoce,od gubitka onoga do koga ti je...
ПОТЕРНИЦЕ - ПОГЛЕД ИЗ 19 ВЕКА
Како У92 незванично сазнаје србски националиста и терориста Карађорђе Петровић, звани Црни Ђорђе, се крије у пећинама Србије. За њим је већ подигнута турска потерница.
Злочинац Карађорђе, извршио је бројне злочине над турским јунацима у својој буни коју је сам изазвао и подстрекао, и Србија сада неће моћи да уђе у унију ПРОСПЕРИТЕТА, СВЕТЛОСТИ И РАЈА Османа Туркић-Шулц-Бернард, и постаје заточеник једног обичног терористе.
Врхунски турски паша је наредио да се изда потерница за терористом Црним Ђорђем у сарадњи са србским властима и ачићима против оваквих одметника даје се МИЛИОН ДОЛАРА У ТУРСКОМ ЗЛАТУ. И поред бројних припадника турске несаломиве војске Карађорђе Петровић је уз помоћ својих сабораца...
Dodjoše moji iz sela. Maza je do tada naučila da se nužda obavlja napolju. Tu nije nikada postojao problem, osim što sam morala šest-sedam puta da je izvodim jer je mala. Nasta ludnica. Maza je bila presrećna što nije sama, što ima nekog po ceo dan u kući koga će da smara da se igra sa njom. Kuče odlepilo. Ne zna kod koga će pre. Primila je revakcinu i sada može napolje te sam učila decu da je šetaju. U stanu vanredno stanje je postalo normalno stanje. Maza je svuda. Neurotičan ker i mi neurotični zbog neurotičnog kera, sa našim radnim vremenima, obavezama, dvoje školske dece, stanom od 50 kvadrata bez terase......ma kao porodica ludaka.
Deca su imala jako puno lego kockica koje su po ceo dan bile rasturene u njihovim sobama Ali...
Smislim ja da bi nam bilo vreme da imamo psa. Deca su već velika, ćera 12 a sin 9 godina, mogu da se valjano brinu o psu, mene glava stalno boli kao i ledja od nekretanja, radim u lokalu, imam uglavnom neko koliko-toliko normalno radno vreme. Ali,Maca ni da čuje. Voli on pse ali smatra da pas nije za stan. Verovatno je on bio u pravu tada, ali ja to nisam smela priznati jer ne bih dobila psa. Zato sam pričala sa decom, objasnila im kakve su to obaveze, lepe i ružne strane držanja psa u stanu i deca kao deca se oduševe. Njihovi mozgovi nisu bili u stanju da vide veličinu obaveze već su shvatali samo lepe strane cele priče. Znala sam ja to, ali sam sve svesno uradila jer sam ja želela štene i takodje bila svesna da ću povući deblji kraj...
Čarli je jako voleo groždje. Tako je jednom preterao, jer je tražio od svakog ko bi uzeo grozd u reke, i svi su mu davali, pa je dobio sraćku i ja ukinem grožđe nekoliko dana. Mi smo normalno jeli, ali on nije, pa je kreštao besno i ljutio se ali grožđe nije dobio. Ćera, koja je po svojoj prirodi zadužena da do besvesti razmazi svakog kućnog ljubimca, ipak ubaci jedno zrno u kavez, ali je na Čarlijevu nesreću palo na pod i tu ostalo. I tako, sedimo moj muž tog popodneva zabrane, svako u svojoj fotelji, jedemo groždje i pričamo, dok se onaj pernati ludak vrti nervozno na kavezu i zvoca. Onda je uradio nešto što nismo mogli da verujem sopstvenim očima. Mi ga ignorišemo.Pošto je na podu kaveza bilo ono što je on smatrao da se treba...
Mali Aleksandar je vrsta papagaja koji sa sve repom ima od 40-45 cm. Zeleno-plave je boje sa crveno-crnom ogrlicom oko vrata koja se kod mužjaka javlja sa pune 2 godine Raspon krila mu je oko 20 cm, dužina repa od 20-30 cm, ima crven i snažan kljun. Videla sam ga u izlogu pet shop-a u tržnom centru. Odmah sam se zaljubila u njega. Onako prilično velik stoji u kavezu raskošan kao kakav kralj. Stav te ptice, držanje, povelik i jak kljun, ma sve me je fasciniralo. Morala sam ga kupiti. Na jedvite jade sam namolila glavu porodice. On nije bio za, jer je papagaj bio prilično skup i za njega je bio potreban ogroman kavez. Ipak uspela sam.
Dobio je ime Čarli. Kupili smo veeeeeliki kavez. Naterala sam Macu da sidje ispred...
Prišla mu je žena,
koja je u stvarnom životu bila njegova majka.
Ovde nije bio siguran
ko je ona:
žena sa maskom, koja je
izigravala njegovu majku u dečačkim snovima,
a možda pliska,
što je k'o električna varnica
skakutala iz sna u san.
Prišla je, sela
na parapet otvorenog prozora
mlatila nogama tankim kao
stabljike karanfila
blebetala nešto, ali on nije razumeo
njen cvrkut.
Naglo se izvila unazad
i na trenutak zabljesnula tamu
varnica - - -
A trebalo je pozatvarati prozore
s' parapeta pokupiti mrvice hleba
ne izazivati prirodu
ovu, a ni onu.
Ne računati
na mit.
Navodno je od onih besmrtnih.
Večno mlada. Trajnija nego
metarski etalon u Sevru.
A ovde?
Pogledaj šta piše u uputstvu:
na sedam godina menjaće kožu, boju kose,
mišljenja, kreditne kartice.
A oči?
Šta se desilo sa očima?
Zašto vidimo srebrne kapisle
umesto očiju?
A šta
ako je ona radila samo na dodir,
reagovala na glas i infracrvene zrake?
Gospodo,
molim vas da se vratimo
sto godina unazad.
Sintetičke oči izmisliće kasnije.
Dva živa različka.
Za sada ipak samo nagađanja.
Naučna hipoteza. Nazovimo je
Barbi.
Spremio si
sok od paradajza
sa mrvicom bibera
i soli
odlepio si
nalij mi u grlo
krvavu meri
pogledaj
svi jezici
mog tela
puze
kroz kožu
u unutrašnjost zemlje
... posle trećeg deteta
nisi poružnela
nisi se ugojila
srasline
na grudima
stomaku
na guzovima
nije izdržao
šutnuo je noćnu posudu
***** ti
nije trebalo ovako da bude
tragičan pesnik
sam hteo da postanem
1. Moj život traje od 10 do 15 godina.Svaki rastanak od tebe za mene znači patnju. Razmisli o tome pre nego što me uzmeš.
2. Voli me onakvog kakav jesam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogućnost da biram prijatelja i gospodara.
3. Daj mi vremena da shvatim šta od mene tražiš. Pre nego što me u toku obuke izgrdiš, preispitaj sebe, možda ti grešiš ili ja ne mogu da shvatim šta ti želiš.
4. Voli me, ja živim od tvoje ljubavi.
5. Nemoj se ljutiti na mene i nemoj me kažnjavati. Ti ipak imaš svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.
6. Pričaj sa mnom. Iako se tebi čini da te ne razumem, ipak znam šta misliš i osećaš.
7. Znaj, ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa.
8. Razmisli pre nego što me udariš. Sa lakoćom te...
Ovo svetlo srca
sto te grli
koje drzim stalno
Ti si mi dao
ljubav tako
neunistivo jaku
sto ka tebi
uvek hrli
Ne rasipam
osecaje cesto
Doslo vreme
da budu
gde im je
oduvek
bilo mesto
u tvom zagrljaju
Nemir
I opet mi se danas desava tuga
Ulazi ko dama na velika vrata
Jer znam da kraj tebe budi se druga
I da nju volis,to srce shvata.
Od moje ljubavi,nema ti vece.
Isusice mora,srusiti planine
Jedino sto nikad pobediti nece
Taj prokleti usud nase sudbine.
Ti znas da te ja ludo volim,
Kad dozvoljavam da sve bude tako,
I samo cu Gospodu da se molim
Da ti kroz zivot sve ide lako.
I opet ko biseri suze lete
I opet nema ko da ih brise,
Puca mi srce od bola i sete
Ne,ja ovako ne mogu vise.
"Samo ti ispod ovog plavog neba
znas mi dusu taknuti "
Nebitno je
sta sve mogu
da napisem
pamet nije
mudrost nije
lepota nije
srce moje
kod tebe
bije
Ljubav sto mi
dade tako grije
nema magije
ni carolije
Sve moje
kod tebe je
grli te i ljubi jako
ti znas vec kako
Nemir
Oprosti mi
znam da
ponekad bolim
Oprosti mi
ti si muzika
sto u srcu
plamenom
ljubavi gori
Dusom te ljubim
celom sobom
te volim ...
Nemir