Ljubav se zove imenom tvojim
´´ Znaš, ponekad se pitam
je li baš moralo
toliko dugo bez tebe ?
Probaj zamisliti kako je teško
voziti se noću kroz pusti grad
u društvu gospođe samoće.
I zbog toga se nemoj dosađivati
kad pretjerujem sa nježnostima
jer za tebe, ljubavi moja
nježnost je jedina istina.
Na licu ti vidim
da si u snovima sretna
a ja vise ni sam ne znam
ima li razloga spavati.
Jer suviše je lijepo uživo vidjeti san,
ljubav se zove imenom tvojim.
Da, ti si ta samo meni potrebna
tvoje lice nježno je moja istina.
Tvoje tijelo osjećam
budi me tvoj dah, ja volim te,
jer ova noć je iskrena poput nas.
Ref.
Samo ti sve tajne znaš
o meni, moja ljubavi,
sve ono sto sam ja.
samo ti, ti jedina si sreća
Mojoj istini, moja...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Jelena Trivan se nešto pre 23 časa u četvrtak 6. avgusta 2009. godine našla na nekom parkingu koji je u relativnoj blizini Doma Narodne Skupštine. Bila je sama. Pre toga nije radila u zgradi Skupštine. Ne zna se gde je do tada bila Jelena Trivan. U tomm kraju bila je zbog privatnih razloga. Prilazila je svom autu za sada nepoznate marke. Držala u ruci ključeve od kola. Pojavilo se jedno manje pseto. Ona ga šutnula nogom. Pseto je zajaukalo od bolova. Došla su tri psa i na njih je kidisala Jelena Trivan. Tada su psi počeli da šapama udaraju Jelenu Trivan u donjem delu njene leve noge. Ona je vikala na pse. Otvorila je vrata od kola i ušla u kola, sela na mesto vozača, nije upalila motor. Mobilnim telefonom zvala je svoga muža Dragana...
Ово ће сигурно помоћи онима који би хтели да пишу ћирилицом на форуму, а не знају како ;)....
1.Из Старт менија изаберете Control Panel
2.У Control Panel-у изаберете следећу опцију (кликнете 2 пута)
3.У прозору који се отвори кликнете на картицу Languages, па онда на Details...
4.У следећем прозору који се отвори идете на Add...
5.Из падајућег менија изаберете српску ћирилицу
Након тога... само кликћете на свако ОК... И ћирилица је убачена.
Избор жељеног писма се врши кликом на иконицу приказану на слици, или комбинацијом тастера Alt+Shift
На овом линку се налази исти овај текст, само са свим сликама. Хебига на блог стаје само шест слика.
Ne, nećemo više šetati po noći,
Do sitnih sati odlagati san
Ma koliko mi srce želelo poći,
Ma mesec sjao kao da je dan.
K'o mač po boju u korice što legne
K'o duša što grudi zna da smori,
Tako i srce mora da prilegne
I ljubav mora da se odmori.
Mada je noć za milovanje,
I mada prebrzo osvane dan,
Nećemo ići u ašikovanje
Kad mesec sija kao da je dan.
Ona ide
Ona ide u svetlu lepote
Ko noć blaga u zvezdanom sjaju.
Sve što ima u svetu krasote:
Svetlog, tamnog – njene oči daju
Sve nežnosti, i divote s njima,
Što dan blistav ne može da ima.
Ni zrak manje, ni ti više sama
Sen u valu crnih joj vitica
Il u skladu loknica, il prama
Što se spušta preko njenog lica,
Preko čela, gde čedne, spokojne
Misli – svoga mesta su dostojne
Na tom licu koje ozarava
Srećni osmeh večite vedrine;
Gde dobrotom svakog očarava
Mirni odsjaj večite vrline,
Na tome se divnom licu čita
Ljubav – mirna, nevina i večita.
Jos samo danas cu da placem
jer smrt ne bira koga vodi
suzu cu pustiti da tece
i da me bola oslobodi
Ne mogu gledati oci njene
jer su izgubile oblik i sjaj
Od suza im se ne vidi ni boja
nista nije vazno vise kad je svemu kraj
Plac, tuga i bolni jecaj u dusi
morace jednom da stane...
Koliko to vremena treba
da patnja mine i prestane?
Sve ovo me previse boli
a trudim se da manje mislim na nju
ali kad ode jedan zivot
osmeha nema, samo bol je tu...
Idemo dalje kazu ljudi
kao da je to bas tako lako
Tesko to moze shvatiti neko
ko nije bar jednom zbog toga plako...
Nada me drzi da jos stojim na tlu
nada da zivotu nikad nije kraj
Uvek i svuda sa tobom cemo biti
jer prave prijatelje imas, znaj...
Dah dana i prolazi
nisam je video dugo
ne zaboravljena
dah osmeha..tugo
Vreme kao da je izbledi
secanje kao da kisa spira
ti kao i ja ne zaboravljena
da li te tuga dira
Noci i dani odlaze
mir izaziva nesrecu
da li cemo se ponovo sresti
da li se ljubavi preplicu
Lagano umire....
Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne cita, onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoc.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajuci sebi
svaki dan ista ogranicenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuduje odenuti u novu boju,
onaj koji ne prica sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u ocima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada
nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim...
Ti imas svoju misao
i ja imam moju.....
Tvoja misao je drvo duboko ukorijenjeno u tle tradicije
cije grane rastu u snazi neprekidnosti.
Moja misao je oblak koji se krece u prostoru.
Ona se preobraca u kapljice koje, kada padnu, obrazuju potok
koji pjeva svojim putem do mora.
Zatim, on se dize kao para prema nebu.
Tvoja misao je tvrdjava koju ni munja ni oluja ne moze da potrese.
Moja misao je njezan list koji se povija u svakom pravcu
i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju.
Tvoja misao je stara dogma koja ne moze tebe da
izmjeni niti je ti mozes izmjeniti.
Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju ispitujem jutrom i vecerom.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.
Tvoja misao ti dopusta da vjerujes u nejednaku borbu...
Došlo meni vreme za ženidbu. Ona koja se meni dopada ni da me pogleda. One koje mi srce neće, nasrću. Šta da radim? Ne znam? Noćima ne spavam, prevrćem se po krevetu, ćutim, uzdišem i u plafon zurim. Majka se sekira, stalno ponavlja, jadno moje dete,vidi na šta liči,prepolovio se. Otac kaže pusti bre barabu vidiš il' mu došlo vreme za ženidbu il' mora u aps. Mislih ja mislih,vidim nema drugo rešenje no da krenem kod baba Dostane po savet. Zna bre baba sve,mogla bi da bude i.....
Baci Dostana pasulj i kaže ovako. Da ideš da uvatiš jednog slepog miša. Da uzmeš od njega samo levo krilo i dobro ga osušiš. Onda čekaj noć punog meseca i kad naiđe devojka koja ti je za srce prirasla samo je pogledaj kroz krilo. Videćeš, tvojim mukama će biti...
Stojim juče u redu da platim struju i prisustvujem slučajnom susretu dva penzionera...vidi se, stari prijatlji,raširili ruke pa tri puta u obraze, onako, srpski.Kaže jedan...prijatelju moj dragi, kolko to godina prođe od kad se videsmo zadnji put?... Čini mi se cela večnost, odgovori, ne mozeš da biraš, život te vodi kako on hoće.Pa onda raspredoše kako ti je ovaj, pa onaj a jel ona još uvek živa... Boga ti sta mu bi, bio mlad čovek i tako ređase ...
Nego kaži ti meni, druže moj, kako to da se ništa ne menjaš,isti si kao kad sam te video zadnji put....ovaj se smeška uzvraća komplimentom...to mi ti kažes lolo moja,gledam te pa se mislim, kao to da još nisi izašao iz četrdesete. Boga mi,sloziše se obojica, to možemo da zahvalimo samo...
Dođe i dan svadbe. Okupiše se gosti da obavimo sve onako što bi rekli po zaknu i običaju. A kakva bi to svadba bila da nisam "kupio" devojku. Jesam bogami i to je plaćao dukatima. Istina bio je to dogovor da rodbina i prijatelji vide da devojka vredi suvog zlata a posle su oni to meni vratili,što jes,jes. I jabuku smo skidali i devojka bacila sito koje ostade na krovu i nakonče uzimala,supu nismo jeli da nam deca ne budu slinava... više se i ne sećam šta sve nismo radili. Gosti su bili veseli,pevali, igrali,krkalo se i pilo se...
Kako se približava veče tetke,ujne,strine počeše da se sašaptavaju i smijulje. Jasno meni, čekaju one da nas pošalju u nameštenu sobu za nas dvoje. More uzvrtela se mlada a i ja jedva čekam al' nikako da se...
Bože blagi kako su se samo voleli Mirka i Milanko. Upoznao sam ih još dok su bežali iz škole na klupu u susedni park i tu u tišini jablanova snevali svoj san. Jednog dana su se venčali i doselili u moj komšiluk. Nekako ubrzo došla su i deca pa se oboje zaposliše, sve im je teklo kao voda a njih dvoje i dalje u neraskidivoj ljubavi. I onda jednog dana fleš.
Ne mogu da verujem da iz njihovog stana čujem svađu, plač se useli u taj dom. Mala sredina sve se brzo sazna. Milanko je u međuvremenu počeo da švrćka sa koleginicom sa posla. Zaljubio se...niko to nije znao niti ih je ikad video. U jednom trenutku nova prijatreljica ga ostavi jer nije hteo da se razvede od Mirke ali ne daj vraže, umesto da ćuti on se poveri Mirki za svoj problem i...
Velika je to muka kad se zlo useli u čoveka. Sve više srećem osoba koje su opsednute zlom.
Prilike učiniše da se ljudi promeniše. Svega tu ima po malo.Ovi nesrećni ratovi iznedriše sirotinju, bedu, nemaštinu, samoću, zavist, ljubomoru...nakotilo se toga mnogo i što je najgore teško se izboriti sa tom nesrećom. Tu pošast zvanu zlo srećem na svakom koraku.
Evo kad uključim televizor neko zlo mi odmah uskoči u kuću,iz komšijskog stana izlazi zlo,na ulici sve zlo do zla, na fudbalskoj utakmici zlo u autobusu opet zlo u samousluzi sačuvaj Bože od zlih cena, odeš na odmor a kad se vratiš zlo ti od praznih dzepova, ma gde se okreneš ono nasrće
Mislim se šta da uradim da pobegnem od zla. Kad me ono ščepa za ruku treba li da je odsečem? Neću...
Volim subote. Mogu da odspavam malo duže jer kasnije idem u kancelariju. Tako je i jutros. Ustadoh u 6,15. Maca je ustao petnaestak minuta ranije i već kuva kafu. Ostah na nogama od naleta sreće naših ljubimaca. Maša i Meš ne traže klopu, ali Maza......upilji one bistre oči u mene i lepo me vodi u kuhinju. Pri tome vrti dupetom i sve se osvrće da vidi da li je pratim. Normalno, za njom idu i ovo dvoje. Naš vozić upešno stiže u stanicu kuhinja. Napokon sedam da popijem kafu. Mir. Jutro, vedro, toplo, tiho. Napunjenih stomaka ona tri lenjivca su kraj naših nogu. Ćutke ispijamo kafu. Svak pravi plan u svojoj glavi.
Danas će biti malo gužve kod nas. Mladja ćera ujutru stiže sa letovanja, stižu i ugalj i drva, sin i ja pre posla idemo u...
Ne bih želela da neko protumači ove moje blogove o psima kao pametovanje. Ovo je sve već napisano u toj mojoj knjižici, a svrha je da svoje iskustvo prenesem ne mojoj deci, jer oni sve to već znaju, nego njihovoj deci, (ako kojim slučajem pročitaju), a oni svojim drugarima koji nateraju mame i tate da im kupe psa. I tako se to iskustvo širi, što i jeste svrha iskustva.E sad, ovde na Krstarici, na forumu Svet životinja, ima dosta novih vlasnika pasa, te zato objavljujem ovde, da više ljudi može pročitati........ko zna, može nekom i koristiti.Znači, to mi je cilj.
A sad priča........
SKORO SAVRŠENI
Malo je reći da nam je ovo kučište promenilo život.Stalno smo se smejali njenim marifetlucima. Pravila je tako smešne i...
Evo prodje tek nekih dvadesetak dana kako sam prvi put na Forumu uopšte, pa reših da pribeležim i neka moja razmišljnja u tom smislu.
Dragi prijatelji, sadašnji, budući, bivši i oni koji mi to (daleko Vam lepa kuća) nikada niste bili, niti ćete biti. Ako hoćete da osetite svu draž intelektualnog, emotivnog i svog drugog pražnjenja, sem onog trivijalnog fiziološkog , koji se obično vrši u WC-u i u politici, samo što ovo u politici više zaudara, učlani te se u bilo koji od Foruma. Pišite , kontaktirajte, voli te se, svadjajte i što je najvažnije razmenjujte mišljenja, jer kako reče u svom potpisu moja uvažena prijateljica „Tudja mišljenja su kao ekseri.....“ ali nam služe kao najvažniji energent za punjenje naših baterija za...
http://img31.imageshack.us/i/dacaruzecrvene.jpg/
uzeo sam bez pitanja i ovu pesmu Naše...MESEČEVOJEZERO...DA OSVEŽIM I OČI I DUŠU I VAMA I SEBI...nadam se da se neće naljutiti....poljubac za MESEČEVOJEZERO
Moram ovo da napišem. Jednostavno mora da izadje iz mene zato što je divno.
Dakle, kao i svakog jutra, porukice za dobro jutro, može kafica, za lep dan.......poruke koje možda izgledaju detinjasto i smešno onima koji ih ne šalju i ne primaju, ali onima, tj. nama, koji ih šaljemo predstavljaju lep gest, lepu misao. Obzirom da smo virtuelni prijatelji, samo koristimo načine da bar tako, virtuelno kažemo nešto lepo. Divno je jutro započeti lepom mišlju o nekom drugom. To govori o nama, o nesebičnosti, o dobroti.
Ovo se sasvim uklapa u moju filozofiju svakodnevnog života. Ja nemam vremena, nikada ga nisam ni imala, za neke velike filozofske misli. Iskrena da budem prema sebi, a onda i prema drugima, nisam...
Bilo joj je lakse...
Ne mogu bas sve emocije biti sarene.Ponekad su i tamne,sivo crne,sa mozda vise nijansi sive.Ne nisam lose raspolozen,naprotiv.Eto,sjetih se jedne price,dogadjaja,vidjeh na slici Boginju i to mi je bilo dovoljno...Stajao sam ispod jedne povece nadstresnice i cekao da prodje ili se bar malo smanji uzasan pljusak.Bio sam neodlucan da li da pokusam da nekako pretrcim tih pedesetak metara ili ne.A zaista,lilo je i sa neba i iz zemlje.Krupne kapi kise,guste.Pljusak,odavno nevidjen.I kad sam podigao glavu vidjeh nesto nestvarno.Djevojka,gotovo na koljenima,na pola puta,na kisi.Kao da je nije ni osjecala.Ustvari,nije izgledala kao djevojka.Odmah sam je u mislima nazvao Kisnom Boginjom.Pomislio sam da trazi nesto vrijedno...
To jutro bez oblačka
nasmejano i cvrkutavo
u tvojim očima
oko moje plavo
Taj sanjiv kez
što se razvlači sa naših jastuka
taj uzdah olakšanja
ta nežna ruka
govori mi
da je ovo bila samo još jedna
noć
koja nije pomena vredna
i da ima nade
za još mnoge naše snove
i punim nas plućima
u neostvarene želje zove
Uvek sam sa tobom,
Ne priznajem daljinu.
Moj eho ti poruke nosi
Prkoseci vremenu.
Ruka u tvojoj kosi
Prepoznajes moj znak
Moj dodir i zagrljaj
Moj korak.
Unosim ti snagu
Da opstanes
Osecam tvoju ceznju
I znam da ces doci.
Neka se ne bira vreme,
Svako vreme je pravi cas
Za nas susret,za nas
Razdvojene.
...ili zivot i prezir....a prezir pojma nema
Volim da slusam ljude.Pazljivo slusam ljude.Volim da citam ljude....jer briga me je...i citam pazljivo sve sto se moze procitati...pa i ovde.Ponesto i prokomentarisem ,odmah,a ponesto i u komentaru koji govori o nevazno vaznim stvarima,o zivotu i ljudima,jer...briga me je....Vazno mi je i da cujem sta im je stav ili emocija o bilo kojoj temi, a jos vaznije da pokusam da osetim da li i kakav strah pokusavaju da sakriju ili potisnu izgovorenim recima. Strahovi mogu da upravljaju ljudskim ponasanjem, a da ni oni sami ni okolina ne budu svesni o cemu se ustvari radi....a volim i da *citam* ljude...i ne retko mi polazi za rukom....
Ovih dana gledam i slusam i vidim i nelagode i zabrinutost i...
disanjem spajamo oblake ljubavi
praštamo dugove ranijih dana
svakim uzdahom polako i sneno
pričamo prošlo kao bez mana.
zagrljeni,mi ne brojimo vreme
prolaze tako minuti,sati
kad jednom počneš iskreno, celo,
davati sebe ne mozeš stati.
a krevet nam od daha i osećanja tesan.
ruke isprepletene telima našim
tela od ruku nigde ne mogu.
ne želim nikad više da se plašim.
samo me stegni jako,i snažno
ne daj me nikom da me odnese
čuvaj od ljudi i vremena prošlog
u zanosu ni tren da nas ponese
kapcima od ljubavi vazduh krasim
snene mi oči ljubavlju žare
na put sad ja moram da krenem
a srce i osmeh za tobom stare.
Пре времена је изашао мушки (несавршени) принцип.
Код Срба је то Дажбог(Дајбог),у народу познат и као Хроми Даба,вук.
Заштитник вукова је Свети Сава.
Šta je život
pitam se često
a ponekad i mnogo više
Da li je život samo mesto
na koje se leptiri skrivaju
za vreme kiše?
Ima li smisla
živeti ga do kraja
kada je kraj izvestan već
Da li postoje prava vrata raja
ili da sudbi verujemo
samo na reč?
Čemu sve ovo
pitaju me ljudi
a ja im danas nisam znala reći
Al šta bi drugo mogli činiti
nego hoditi ka sreći'
A sreća šta je
pitanje je za dilemu
koja nas sve podjednako lomi
Da li znamo jazbinu njenu
jer kad joj pridjemo
ona se skloni...:confused:
...Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...